Hrvatska tajna služba u izveštaju ocenila da su prilike u regionu i dalje nestabilne 1Foto: EPA/ANTONIO BAT

„Jugoistočno susedstvo Hrvatske, odnosno Zapadni Balkan, još je opterećeno brojnim bezbednosnim, političkim, privrednim i društvenim izazovima“, navodi SOA u javno dostupnom izveštaju o svom delovanju.

Podsećajući da sve države Zapadnog Balkana iskazuju nameru pristupanja EU i da sve osim Srbije žele da postanu članice NATO, SOA u izveštaju dodaje da u isto vreme i druge države poput Rusije i Kine nastoje da ojačaju uticaj na tom području.

Ocenjujući prilike u regionu, SOA navodi da se „i dalje radi o prostoru koji obeležavaju teške privredne prilike, uz pojavu korupcije i organizovanog kriminala, političkog klijentelizma i manjkavosti u vladavini prava“.

SOA u izveštaju ukazuje da su „društva jugoistočnog susedstva opterećena pojavama radikalnih islamističkih i nacionalističkih snaga, kao i teškoćama u pristupanju evroatlantskim integracijama“, dok „pojedine države jugoistočnog susedstva i dalje funkcionišu uz aktivno delovanje institucija i mehanizama međunarodne zajednice“.

Po oceni hrvatske tajne službe, „takve prilike otvaraju prostor i za delovanje spoljnih aktera, posebno država čiji se interesi i pogledi ne podudaraju s evroatlantskom perspektivom ovog prostora, odnosno čiji je interes usporavanje evoatlantskih integracija na ovom području“.

U izveštaju se navodi da, uprkos zastoju u evropskim integracijama, proširenje NATO na Crnu Goru i Severnu Makedoniju označava širenje stabilnosti i pružanje perspektive državama ovog prostora, ali u isto vreme, upravo zbog njihovog ulaska u NATO, postoji rizik da države koje NATO percipiraju kao bezbednosnu pretnju, iskoriste pojedine unutrašnje procese u novim članicama NATO-a za njihovu destabilizaciju.

Uz to, navodi SOA, nerešena međuetnička pitanja i napetosti u pojedinim državama ponekad se koriste za ostvarivanje spoljnih geopolitičkih ciljeva.

U izveštaju na 40-ak strana, za Srbiju se kratko ocenjuje da „i dalje na spoljnopolitičkom i bezbednosnom planu nastoji da balansira u odnosima između Rusije i Zapada“ i navodi kao primer da „kao kandidatkinja za članstvo u EU, Srbija i dalje ne sledi restriktivne mere EU protiv Rusije“.

Tokom ove godine, ukazuje SOA, Srbija je značajan fokus stavila i na javno promovisanje jačanja odnosa s Kinom.

Slično kao i prethodnih godina, SOA je u izveštaju ukazala da verski i nacionalni ekstremizam i dalje opterećuje društva država jugoistočnog susedstva Hrvatske.

„I dalje su prisutne pojave velikosrpskog ekstremizma u pojedinim državama koji se manifestuje negiranjem teritorijalne celovitosti i suvereniteta Hrvatske, ali i drugih država susedstva, poput Kosova, BiH i Crne Gore. Ovaj ekstremizam se javno ogleda kroz istupe i okupljanja velikosrpskih ekstremističkih organizacija, kao i korišćenjem drugih javnih okupljanja, u kojima se, uz ekstremističke poruke, uništavaju i hrvatski državni simboli“, navodi se u izveštaju.

Velikosrpski ekstremizam promoviše i poruke protiv širenja EU i NATO na jugoistok Evrope uz isticanje privrženosti Rusiji, navodi SOA.

Takođe, ukazuje SOA, u pojedinim državama susedstva i dalje su prisutne pojave plasiranja lažnih vesti u medijskom prostoru ili na društvenim mrežama kojima se Hrvatska želi prikazati u negativnom svetlu.

U društvima pojedinih država susedstva izraženi su protivzapadni stavovi, koji su osobito vidljivi kroz medijske objave, piše u tekstu.

SOA ukazuje i da se na prostoru jugoistočnog susedstva odvija više stabilizacionih procesa koji utiču na ukupne političko-bezbednosne prilike u regionalnom okruženju, a najvažniji su, kako se dodaje, dogovori oko unutrašnjeg funkcionisanja Bosne i Hercegovine (BiH)i pregovori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Situaciju u Crnoj Gori, po oceni SOA, obeležava društveni rascep između prozapadnih suverenističkih snaga i prosrpskih snaga koje su ujedno protiv članstva Crne Gore u NATO-u, te za snažnije vezivanje Crne Gore uz Rusiju.

U isto vreme, složena politička situacija u BiH obeležena je zastojem u brojnim procesima, dok se i Kosovo nakon izbora u jesen 2019. godine suočava s političkom nestabilnošću.

SOA u izveštaju navodi da je u državama jugoistočnog susedstva Hrvatske i dalje prisutno i radikalno tumačenje islama, a dodatni bezbednosni rizik, dodaje se, predstavlja i povratak „džihadista“ iz Sirije i Iraka u matične države.

Položaj Hrvata u BiH u političkom smislu obeležava nastojanje da se ispune svi elementi koji ga čine konstitutivnim narodom, te da se postigne, Ustavom BiH predviđena, puna ravnopravnost s ostala dva naroda. Uz političke okolnosti, Hrvati u BiH suočeni su s trendom ekonomskog iseljavanja čime je ugrožen i njihov fizički opstanak u BiH, a time i multietnički karakter BiH, piše hrvatska Sigurnosno-obaveštajna agencija u godišnjem izveštaju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.