Istraživanje: Razočaravajući rezultati strategije EU na Zapadnom Balkanu 1Foto: EPA-EFE OLIVIER HOSLET

Potrebna je dublja ekonomska integracija sa EU i direktnija uloga Brisela u rešavanju ustavnih i teritorijalnih sporova, smatraju oni.

U studiji o regionalnoj ekonomskoj saradnji na Zapadnom Balkanu ističe se da bi „novi oblici različite integracije sa EU“ bili bolji put ka većem ekonomskom razvoju regiona i unapredjenju životnog standarda njegovih gradjana.

„Posle dve decenije, jasno je da nisu ispunjene nade EU da će ekonomskom integracijom Zapadnog Balkana pokrenuti političko pomirenje“, navodi se u izveštaju.

Objašnjava se da to nije iznenadjujuće, imajući u vidu da mnogi ključni preduslovi za efikasnu regionalnu saradnju nikada nisu postojali na Zapadnom Balkanu.

Uz ocenu da je promena strategije EU na Zapadnom Balkanu uveliko zakasnila, u izveštaju se navodi da je za odlučnije napredovanje u regionalnoj integraciji i prijemu šest zapadnobalkanskih zemalja u EU potrebno da se „Brisel mnogo direktnije uključi u rešavanje ustavnih i teritorijalnih sporova u regionu“.

„Ekonomija može da pruži samo deo odgovora. Rešavanje otvorenih ustavnih sporova, sporazumi o teritorijalnim pitanjima i normalizacija odnosa između svih zemalja regiona takodje su centralni preduslovi za efikasnu regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu“, piše u izveštaju gde se ukazuje da „to posebno važi za Srbiju i Kosovo i Bosnu i Hercegovinu“.

Autori ističu da, imajući u vidu da je Srbija u središtu najupornijih problema, kao i njenu dominantnu poziciju u ekonomskom pogledu, „Brisel mora da nadje specifično rešenje za tu zemlju, ako želi da region kao celina napreduje u procesu pristupanja EU“.

Jedan od zaključaka istraživanja je da je regionalna ekonomska integracija napredovala tokom proteklih 20 godina, ali ne podjednako u svim zamljama, pri čemu je Srbija ostvarila mnogo veću ekonomsku integraciju izvan regiona, posebno sa EU.

U izveštaju se navodi da su bilateralni i investicioni sporazumi izmedju zapadnobalkanskih zemalja početkom 2000-ih imali ograničen pozitivan uticaj na regionalnu ekonomsku integraciju, ali da je sporazum CEFTA, koji je stupio na snagu 2007, imao značajnije efekte, povećavajući trgovinu unutar regiona za 37,7 odsto.

Ipak, veća ekonomska integracija imala je malo vidljivog uticaja na najozbiljnije ustavne i teritorijalne sporove u regionu.

„Malo je verovatno da će dalja regionalna ekonomska integracija sama po sebi pomoći rešavanje ustavnih i teritorijalnih sporova u regionu, niti će značajno povećati nivo razvoja. Potencijalno povećanje ekonomskog rasta kroz veću ekonomsku integraciju šest malih i prilično siromašnih zemalja je neminovno malo“, upozorava se u izveštaju.

Suprotno tome istraživanje pokazuje da bi dublja ekonomska integracija sa EU pre punog članstva omogućila „optimističniji put“ ka poboljšanju životnog standarda na Zapadnom Balkanu, kao što se pokazalo u slučaju Višegradske grupe.

Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju doprineli su rastu izvoza iz zemalja Zapadnog Balkana za 24,6 odsto i povećanje stranih direktnih investicija iz EU za 46,2 odsto.

Ipak, u izveštaju se napominje da zemlje Zapadnog Balkana nisu uspele da privuku direktne investicije Zapadne Evrope, kao Višegradska četvorka pre svog pristupanja EU.

„Sa veoma malo izuzetaka, veliki zapadni multinacionalni investitori nisu prisutni na Zapadnom Balkanu. Uprkos nekim uspesima, infrastrukturni razvoj i povezivanje na Zapadnom Balkanu i dalje ima mnoge nedostatke“, navodi se u izveštaju.

Autori ocenjuju da je za istinski napredak u regionalnoj ekonomskoj integraciji potrebna značajna koordinacija politika, ali da političke inicijative potebne za saradnju nisu uvek bile uskladjene.

„Postoji stalna tenzija izmedju regionalne saradnje i bilateralnog procesa pristupanja EU sa Briselom. Slabi institucionalni i standardi upravljanja takodje su prepreka regionalnoj ekonomskoj saradnji“, zaključci su istraživanja.

Ističući da regionalna saradnja svakako treba da se nastavi, posebno u političkoj i socijalnoj sferi, autori ocenjuju da bi se u ekonomskoj sferi trebalo fokusirati na najveći mogući nivo integracije sa EU.

„Čak iako je puno članstvo u EU godinama daleko, u međuvremenu treba razmotriti korake ka većoj ekonomskoj integraciji Zapadnog Balkana u Uniju“, navode autori, naglašavajući da to mora biti praćeno „strogom uslovljenošću“ u vezi sa upravljanjem i vladavinom prava.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.