Iz Aušvica poruka preživelih: Nemojte nas izdati, nikad više genocid i mržnja 1Foto: EPA-EFE/PAWEL SAWICKI / www.auschwitz.or

Iz nekadašnjeg ozloglašenog nemačkog logora smrti Aušvic-Birkenau na jugu Poljske otišla je danas, na 76. godišnjicu oslobođenja logora poruka od preživelih u ime žrtava, sa onlajn komemoracije – „Nemojte nas izdati. Ne dozvolite da se istorija ponovi. Gradimo  mostove“.

Pandemija kovid-19 prenela je centralnu komemoraciju u Aušvicu, posvećenu ove godine sudbinama dece žrtava, na Dan sećanja na žrtve Holokausta i na internet gde su onlajn emitovana svedočenja dve preživele logorašice koje su u Aušvic dospele kao deca, kao  i njihov apel svetu da se suprotstavi mržnji, antisemitizmu i ratovima.

„Nemojte nas izdati. Ne dozvolite da se izvitoperi sećanje i da ga otruju nepošteni naučnici koje vode ksenofobija i antisemitizam. Sami učite istoriju onih koji su bili osuđeni na poniženje. To su bili obični ljudi. Ljudska bića. Dok ih nisu podelili po nacionalnosti ili veri. Negirajući šta se ovde desilo i trujući jedni druge mržnjom ubijamo te žrtve po drugi put“, kazala je Anita Lasker Valfliš koja je, kao jevrejska devojčica iz Nemačke, dospela u Aušvic.

Zđislava Vlodarčik prisećala se danas da su u Aušvicu, toj najvećoj fabrici smrti koju su Hitlerovi nacisti podigli na jugu okupirane Poljske za preko 230.000 dece koja su prošla kroz logor, najgore bile noći.

„Deca su plakala, u snu dozivala mame, jecala ali postepeno bi ti glasovi utihnuli jer su znali da niko neće doći, niko ih neće pomaziti po glavi, neće ih zagrliti. Umirala su usamljena. Zašto? Deca su se rađala u logoru ali im nije dopuštano da žive, na mestu su ubijana. Nisu imala imena, čak ni brojeve. Koliko ih je umrlo? Zašto? Jesmo li bili  neprijatelji Trećeg Rajha?“, kazala je u svom obraćanju Vlodarčik.

Na kraju svog obraćanja Vlodarčik je apelovala da se zaustave ratovi.

„Sada je u celom svetu epidemija virusa korona. Da li je i to rat? Ljudi su odvojeni jedni od drugih, deca ne mogu da se igraju sa vršnjacima, imaće psihičke teškoće. I takođe ima patnje. I ljudi umiru u samoći. Zašto? Nedostaje budnosti u svetu“, kazala je.

Predsednik Poljske Andžej Duda upozorio je da ovogodišnja komemoracija bez presedana, na internetu, umesto da se kao svake godine uživo okupe preživeli logoraši, državnici, velikodostojnici i u ekumenskoj molitvi i zajedno odaju poštu žrtvama, samo potvrđuje koliko je važno sačuvati materijalne dokaze zločina.

„Zločini izvršeni u nemačkim koncentracionim logorima bili su realni i holokaust je bio realan. Istinski ljudi su tu stradali u nezamislivoj ali realnoj patnji. I zaista su umirali. I zaista su ih ubijali. Stradanja i smrt žrtava bili su i ostaju realni“, kazao je Duda.

Poljski predsednik, kao i Anita Lasker Valfliš i Zđislava Vlodarčik, apelovao je da se čuva sećanje na sve što se dešavalo u Aušvicu i da se sledećim pokoljenjima prenese glavna poruka tog mesta – nikad više Aušvic, nikad više genocid, mržnja i rasizam.

Direktor Državnog muzeja u bivšem nacističkom nemačkom logoru Aušvic Birkenau, Pjotr Civinjski upozorio je da uz sve ratove, pandemije i katastrofe naša ravnodušnost u stvari ubija najviše žrtava.

„Varamo sami sebe da ratovi, katastrofe ili pandemije menjaju svet. Ali naša ravnodušnost je  ta koja pravi najviše žrtava. A među njima najslabije, a najnevinijeasu uvek deca“, rekao je  Civinjski.

Nakon ekumenske molitve obeležavanje 76. godišnjice oslobođenja logora Aušvic i Dan sećanja na žrtve Holokausta okončano je onlajn konferencijom o uticaju rata i Holokausta na oblikovanje identiteta dece.

Poljska danas odaje poštu žrtvama holokausta, onlajn komemoracijama ali na ulicama Varšave, gde, kao svake godine na ovaj dan, krstari prazan, sablasni stari tramvaj sa žutom Davidovom zvezdom, od geta do stanice gde su Jevreje trpali u vagone za stoku i odvozili u smrt u Aušvic, Treblinku, Majdanek i druge logore u okupiranoj Poljskoj.

Širom Poljske uveče u prozorima pale se sveće, kao podsećanje na jevrejske susede kojih više nakon pakla Holokausta nema, za najmanje 1,1 milion ljudi, mahom Jevreja, koji su pobijeni i stradali u neljudskim uslovima logora Aušvic- Birkenau.