Januš Bugajski: Srbija najviše krši demokratske norme na Balkanu

Bugajski smatra da ne može biti trajnog sporazuma između Srbije i Kosova bez međudržavnog priznanja.

„Jedina mogućnost je da Beograd tretira Kosovo kao nezavisnu državu bez formalnog priznanja. Ali to bi značilo da se više ne blokira međunarodno priznanje Kosova ili članstvo u multinacionalnim organizacijama, niti da se povlače potezi kojima se podriva stabilnost i teritorijalni integritet Kosova“.

*Iz SPD – stranke pobednice izbora u Nemačkoj šalju poruku da neće više ignorisati kršenje demokratskih vrednosti na Zapadnom Balkanu. Može li se ovo tumačiti kao priznanje da je do sada Nemačka, kao vodeća zemlja EU, gledala kroz prste na ozbiljna narušavanja ljudskih prava, vladavinu prava i slično?

-Ukoliko SPD zaista formira koalicionu vladu u Nemačkoj, a proces bi mogao potrajati nekoliko sedmica, obavezali su se da će se fokusirati na ljudska prava i demokratsko upravljanje. Na Zapadnom Balkanu najveći kršilac demokratskih normi je Srbija predsednika Vučića. Ako vlada SPD sa reči pređe na dela, izvršiće pritisak na Beograd da obnovi medijske slobode i nezavisnost sudstva, razotkrije i eliminiše zvaničnu korupciju i promoviše politički pluralizam, ali ima na raspolaganju samo nekoliko alata da bi bila efikasna. Još veći ispit biće nemačka politika prema Rusiji, što će odjeknuti i na Balkanu. SPD je tradicionalno predusretljiva prema Moskvi i velika je sumnja da će se zalagati za demokratiju u Rusiji i za ograničavanje korumpiranih i destabilizujućih ruskih uticaja na Balkanu u kojima je Srbija postala sredstvo Kremlja.

*Situacija u BiH je prilično haotična naročito od letos kada je Valentin Incko nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida. Iz Ambasade SAD su jasno poručili članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku da pravo na otcepljenje entiteta Republika Srpska ne daju ni Ustav BiH ni Dejtonski sporazum ocenjujući njegove pozive retrogradnim. Koje je rešenje krize za BiH?

-Postoji jedno od tri rešenja za Bosnu i Hercegovinu. Prva je integrisana država, u kojoj centralna vlast u Sarajevu ima ovlašćenja i nadležnost nad svim ključnim bezbednosnim i spoljnopolitičkim odlukama, a gde se entitetski i kantonalni sistem zamenjuju funkcionalnim regionalnim i gradskim vladama. Drugo rešenje je potez ka etno-teritorijalnoj podeli, novi rat uz učešće Srbije i Hrvatske i još jedna međunarodna vojna intervencija koja stvara još jedan sporazum između zaraćenih strana u kojem se neuspesi Dejtona više ne ponavljaju. Treće „rešenje“ jeste novi rat u kojem Zapad ne uspeva efikasno da interveniše iz straha od početka rata sa Rusijom i sukoba oko granica, teritorija i državnosti koji okružuju region u doglednoj budućnosti.

*Može li se očekivati da Zapad uskoro zauzme jasan stav prema Vučiću i njegovom konceptu „srpski svet“?

-Ne bih se previše nadao, pošto je EU „bez kompasa“, a SAD su usredsređene na druge međunarodne krize i domaće probleme. Baš kao što je Milošević iskoristio nedostatak pažnje američkih i evropskih podela kako bi stvorio mini imperiju u regionu, Vučić iskorišćava nepažnju SAD i slabosti EU kako bi testirao Zapad. To uključuje podrivanje nezavisnosti Crne Gore, promovisanje trajne podele u Bosni i potencijalnu pripremu za podelu Kosova. Putinov uspeh u aneksiji Krima od Ukrajine i raspirivanje separatističke pobune u Donbasu moglo bi poslužiti Vučiću za uzor. A budući da je jači partner, Putin bi zapravo mogao da gurne Vučića u novi regionalni sukob kako bi potkopao zapadnu koheziju. Beograd bi tada postao ne samo regionalno dobro za Moskvu, već i aktivni posrednik u kampanji za rušenje Zapada.

*Kako vidite situaciju u Crnoj Gori -kriza vlasti, nedavni događaji na Cetinju?

-Crna Gora se stalno vuče i gura u pravcu zavisnosti od Srbije. Vučićeva administracija rešena je da naruši crnogorski identitet, suverenitet i državnost i želi da Podgorica sledi smernice spoljne i bezbednosne politike Beograda. To je opasna agenda, o čemu se nedavno svedočilo na Cetinju prilikom postavljanja mitropolita Srpske pravoslavne crkve, činom kojim se želi pokazati istorijska podređenost Crne Gore Srbiji. Takvi postupci mogli bi izazvati nasilje i Vučić bi tada bio zapamćen po promovisanju oružanog sukoba u jedinoj bivšoj jugoslovenskoj republici koja je izbegla rat tokom Miloševićeve ere.