Kako funkcionišu ratne reparacije i koliko je realno da Rusija plati odštetu Ukrajini? 1foto (BETAPHOTO AP Photo/Efrem Lukatsky)

Rezolucija Generalne skupštine UN poziva Rusiju da plati reparacije Ukrajini za počinjena razaranja. Eksperti smatraju da bi Rusiji trebalo ukinuti sankcije u zamenu za pristanak da plati reparacije, piše Dojče vele.

U ovom trenutku se čini da se ne nazire kraj ratu u Ukrajini, ali svetska zajednica raspravlja kako da ubedi Rusiju da plati ratnu odštetu za štetu koju je njena vojska napravila u susednoj zemlji.

Dana 14. novembra, rezolucija Generalne skupštine UN kojom se Moskva poziva da plati reparacije dobila je 94 glasa.

Protiv je glasalo 14 država, a 73 su ​​bile uzdržane.

U septembru je ukrajinski premijer Denis Šmihal procenio direktnu fizičku štetu koju je zemlja do sada pretrpela usled rata na 326 milijardi američkih dolara.

Taj iznos su verifikovali stručnjaci Svetske banke, rekao je Šmihal na sastanku u Briselu.

Verovatno će se još povećati do kraja rata. Rusija je već odbacila rezoluciju.

Dokument je „pravno beznačajan“, kaže ruski predstavnik pri UN Vasilij Nebenzja, piše Index.hr.

Kada se isplaćuju reparacije?

Reparacije su zapravo nadoknade koje država čini za štetu prouzrokovanu svojim krivičnim delima.

Stručnjak za međunarodno pravo Pol Gragl sa Univerziteta u Gracu objašnjava da iznose i vrstu plaćanja određuju međunarodne institucije ili mirovni ugovor nakon završetka rata.

Jedan od najpoznatijih slučajeva reparacije vezan je za tadašnju Nemačku imperiju nakon njenog poraza u Prvom svetskom ratu 1918. godine.

Bilo je potraživanja od preko 200 milijardi maraka u zlatu, koja su se decenijama morala isplaćivati.

Savezna Republika Nemačka, kao pravni naslednik Nemačke imperije, poslednji transfer izvršila je 2010. Nemačka je i posle Drugog svetskog rata morala da plati reparacije saveznicima.

Postoji još nekoliko primera reparacija u modernoj istoriji.

Ovo uključuje isplate reparacija Iraku za okupaciju Kuvajta 1990/91.

Osnov za isplate bile su rezolucije Saveta bezbednosti UN. Oni se smatraju presedanom, što je naveo i ukrajinski stalni predstavnik u Generalnoj skupštini UN, kaže Paula Rajn-Fišer sa Akademije za evropsku zaštitu ljudskih prava Univerziteta u Kelnu, prenosi Dojče vele.

Kako bi Rusija mogla biti primorana da plati reparacije?

Rezolucije Generalne skupštine UN nisu pravno obavezujuće.

One imaju veću političku težinu, jer odražavaju mišljenje međunarodne zajednice, kaže Gragl.

„To izražava političku nameru da se ne zaboravi da je Rusija, kao agresor, dužna da popravi tu štetu“, rekao je Gragl.

O političkom signalu govori i Paula Rajn-Fišer. Teško je ubediti Rusiju da plati reparacije kroz postojeće međunarodne mehanizme.

„Postoji problem nadležnosti Međunarodnog suda pravde Ujedinjenih nacija (čije su odluke pravno obavezujuće – prim.aut.). On ima nadležnost samo ako su se obe zemlje složile da postanu stranke u postupku. Jedan sud se već bavi tužbom Ukrajine protiv Rusije zbog kršenja Konvencije o genocidu, ali će u tom slučaju isplata odštete biti ograničena“, smatra ovaj stručnjak.

Pravno obavezujuću odluku o reparacijama bi stoga mogao da donese Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu, smatra Rajn-Fišer.

„On može da sudi pojedincima za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločin agresije, dok MKS ne može da sudi o zločinu agresije od strane ruskih zvaničnika. Jer da bi se sudili za takve zločine bila bi potrebna rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što bi Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, blokirala vetom. Zato se raspravlja o osnivanju specijalnog tribunala“, kaže Rajn-Fišer.

Optužbe protiv ruskih lidera za druge zločine koji spadaju u nadležnost suda u Hagu već su pod sudskom istragom, ali bi istrage mogle da potraju.

Prema mišljenju eksperta Rajn-Fišera, treća instanca koja bi teoretski mogla da obaveže Rusiju da plati reparacije je Evropski sud za ljudska prava (ESLJP).

Međutim, Rusija se povukla iz Saveta Evrope 2022. godine i od tada ne podleže presudama Evropskog suda za ljudska prava.

Od isključenja iz Saveta Evrope u septembru 2022, Rusija više nije ugovorna strana Konvencije o ljudskim pravima.

Sud je mogao samo da naloži Ruskoj Federaciji da Ukrajini nadoknadi štetu za razaranja koja su se dogodila između februara i septembra 2022. godine, objašnjava Paula Rajn-Fišer.

Ruska imovina kao reparacija?

Trenutno se vodi i diskusija o tome da li bi ruska sredstva koja su zamrznuta u okviru sankcija Moskvi mogla biti iskorišćena za plaćanje reparacija.

Glavni fokus je na stranim sredstvima sankcionisanih ruskih kompanija, imovini privatnih lica i deviznim rezervama Ruske centralne banke.

„Naravno da postoji pravna razlika između zamrzavanja imovine i konfiskacije imovine“, kaže stručnjak za međunarodno pravo Gragl.

„Zamrzavanje znači da se ovo dešava samo privremeno. Konfiskacija ruske imovine kao reparacije, s druge strane, nije moguća bez pravnog osnova, smatra Rajn-Fišer.

Međutim, međunarodna arbitražna komisija još ne postoji, a odluka domaćih sudova o konfiskaciji uključuje velike pravne komplikacije.

Mirovni ugovor kao idealno rešenje

Prema Rajn-Fišeru, ukidanje sankcija Rusiji u zamenu za pristanak na plaćanje reparacija bilo bi manje problematično sa pravne tačke gledišta.

Mirovni ugovor između strana u kojem se Rusija obavezuje da će nadoknaditi štetu koju je prouzrokovala je idealan.

„Ali, nažalost, to je malo verovatno u trenutnoj situaciji“, kaže ona.

Izvor: Index.hr

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.