Kako izgleda život u državi blagostanja 1

Uoči dvostrukog nacionalnog slavlja Države Kuvajt, 57. godišnjice sticanja nezavisnosti i 27. godišnjice oslobođenja od kratkotrajne iračke okupacije, Emir Šeik Sabah Al-Ahmad Al- DŽaber Al-Sabah je naredio da o njegovom trošku finansijski pomognu siročići…

… kao i da budu izmirene novčane obaveze državljana Kuvajta i stranaca zaposlenih u toj zemlji, koji su bili utamničeni zbog dugova. Ali, Kuvajt nije uvek bio država blagostanja. Tako se, recimo, 1920. godine, kada je prestala velika potražnja za tada glavnim izvorom prihoda – biserima, ova uspešna pomorska zemlja suočila sa krizom i siromaštvom. Situacija se iz osnova promenila pronalaskom nafte (1938. godine) i naročito posle 1946, kada je krenuo izvoz „crnog zlata“ što je donelo prihod od ondašnjih 760.000 dolara. Emir Abdala al-Salim al-Sabah, iz kraljevske kuće koja upravlja Kuvajtom od 1752. godine, izdejstvovao je 1961. godine sticanje nezavisnosti od Velike Britanije, i odmah potom sproveo brzu modernizaciju stvorajući državu blagostanja. Danas Kuvajt učestvuje sa šest odsto u ukupnoj svetskoj proizvodnji nafte, a gas i nafta čine 60 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda i 94 odsto prihoda od izvoza.

U ovoj državi blagostanja zradavstvena zaštita stanovništva je besplatna, baš kao i obrazovanje, krediti se odobravaju bez kamate, a radna mesta su zagarantovana. Komunalne usluge, poput električne energije, vode, transporta, cena benzina, ali i nekih osnovnih namirnice su subvencionisane. I još nesšto, Kuvajćani su oslobođeni plaćanja poreza, a sve brojnije stanovništvo uživa plodove hidrokarbonskog fonda. U 2017. Kuvajt je odlučio da, kao deo strategije Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) za smanjenje svetskih zaliha te sirovine, obori proizvodnju na 2,7 miliona barela dnevno. Pošto Kuvajt ima oko 1,4 miliona državljana, na svakog dolazi po dva barela. Porodica Al-Sabah raspodelila je naftno bogatstvo a zapošljavanjem u javnom sektoru dodatni je način raspodele bogatstva zemlje. Prema podacima Javne službe za informisanje, oko 80 procenata svih zaposlenih Kuvajćana radi u javnom sektoru. Prosečna zarada oko 343.340 Kuvajćana na vladinom platnom spisku iznosila je 1.470 kivajtskih dinara (4.863 dolara), ili godišnje 17.640 KD (58.400 dolara) i bila je oslobođena poreza. Podaci dalje govore da je manje od 90.000 kuvajtskih državljana angažovano u privatnom sektoru.

Zanimljivo je da u Kuvajtu živi oko tri miliona stranaca kojima je zakonom zabranjeno da imaju imovinu u svom posede. Zato oni plaćaju zakup stana ili kuće kuvajtskim vlasnicima, kao i poslovne prostorije koje iznajmljuju za svoju delatnost. U državi blagostanja svaki novi bračni par, bez obzira na prihode i imetak, može da se prijavi za stambeni prostor koji subvencioniše vlada. Država plaća bračnim parovima koji su na listi čekanja 150 kuvajtskih dinara (496 dolara) mesečno kao naknadu za iznajmljivanje stana i nudi 70.000 KD (232.000 dolara) dugočnog kredita bez kamate za kupovinu parcela, kuća, ili stanova. Standardni državni stan je zapravo zasebna dvospratna kuća sa delom za poslugu, izgrađena na parceli od 400 kvadratnih metara. Ilustracije radi, prosečna veličina parcele za gradnju kuće u SAD iznosi u proseku 250 metara kvadratnih, a u Velikoj Britaniji 92,3 kvadrata. Među mnogim povlasticama koje obezbeđuje vlada, obrazovanje je verovatno najvažnije. Osim besplatnih predškolskih ustanova, i državni školski sistem, uključujući i fakultet, je besplatan za sve, pa i za strance, a školovanje je obavezno za decu od šest do 14 godina. Postoji takođe i izdašan program školovanja u inostranstvu, koji često podrazumeva kompletno finansiranje. Kuvajt se može pohvaliti i veoma razvijenim zdravstvenim sistemom, koji je, kažu upućeni, ravan onom u Zapadnoj Evropi ili SAD. Među medicinskim osobljem dominiraju stranci, među kojima je i nekoliko desetina profesionalaca iz Srbije.

Još pre nego što je 2014. godine počeo pad cene nafte, pojedini kuvajtski zvaničnici su upozoravali na neophodnost smanjivanja subvencija. No, veoma dinamična nacionalna skupština, po čemu je Kuvajt jedinstvena među arapskim zemljama Zaliva, odbila je takve inicijative. Kontrapredlog je bio da državljani Kuvajta budu izuzeti od povećanja cena. Umesto toga bi subvencije za električnu energiju (a Kuvajt je jedan od najvećih potrošača po glavni stanovnika u svetu) i vode bile ukinute strancima, te državnoj upravi i sektorima trgovine, industrije i poljoprivrede. Zato je vlada, u septembru 2016, podigla cene benzina od 40 do 80 odsto, pa sada litra „supera 95“ košta 0,105 kuvajtskih dinara, ili 35 američkih centi. Smanjene su i doznake za medicinska lečenja u inostranstvu, uz istovremeno poboljšanje usluga u zemlji. Za oko 11.000 medicinskih putovanja, realizovanih 2014, država je izdvojila 441 milion KD (oko 1,5 milijardi dolara). Ali, uprkos merama štednje, sistem države blagostanja opstaje.

London, omiljena investiciona destinacija

Mnogi Kuvajćani zarađuju i od ulaganja u inostranstvu. Prema izveštaju Odeljenja za zemljište Dubajia, na tržištu nekretnina tog Emirata Kuvajćani su, samo u 2016, investirali 544 milina dolara. No, London je, ipak, omiljeno investiciono tržište. Analitičari novinske agencijie Rojter tvrde da je samo Kuvajtska uprava za investicije (KIA) za deset godina potrošila na kupovinu poseda u Londonu 24 milijarde dolara. Prema podacima Kuvajtskog centralnog statističkog biroa za 2013, prosečan mesečni dohodak domaćinstva u Kuvajtu iznosio je oko 3.351 kuvajtskih dinara (11.100 dolara) od čega su 72 procenta činile plate, tri procenta poslovne aktivnosti, dva procenta nefinasijske investicije, 21 procenat transferi vlade i dva procenta drugi izvori.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Kako izgleda život u državi blagostanja”

  1. A da im pošaljemo neke od naših ministara (recimo finansija) pa da vidimo koliko bi onda trajali?

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.