foto BETAPHOTO AP Photo/Jeff ChiuSilicon Vallei Bank (SVB) rođena je pre četiri decenije u srcu regiona poznatog po svojoj tehnološkoj sposobnosti i pametnom donošenju odluka. Ova banka sa sedištem u Kaliforniji izrasla je u 16. po veličini banku u SAD, služeći finansijskim potrebama tehnoloških kompanija širom sveta, pre nego što je niz nesrećnih investicionih odluka doveo do njenog kolapsa, piše Gardijan.
Šta se desilo sa SVB?
Pošto je tehnološki sektor preferirao ovu banku, usluge SVB-a su bile veoma tražene tokom godina pandemije. Početni tržišni šok izazvan kovidom 19 početkom 2020. brzo je ustupio mesto zlatnom periodu za startapove i etablirane tehnološke kompanije, pošto su potrošači trošili na uređaje i digitalne usluge.
Mnoge tehnološke kompanije su koristile SVB za držanje gotovine za plate i druge poslovne troškove, što je dovelo do velikog priliva depozita. Banka je uložila veliki deo depozita, kao što banke obično rade.
Seme propasti je posejano kada je SVB uložio velika sredstva u dugoročne državne obveznice SAD, uključujući i one koje su podržane hipotekama. Ovo su prilično sigurne investicije.
Međutim, obveznice imaju inverznu vezu sa kamatnim stopama; kada stope rastu, cene obveznica padaju. Dakle, kada su Federalne rezerve počele naglo da povećavaju stope u borbi protiv inflacije, SVB-ov portfelj obveznica je počeo značajno da gubi vrednost.
Kada bi SVB mogao da drži te obveznice nekoliko godina do dospeća, onda bi dobio nazad kapital. Međutim, kako su se ekonomski uslovi pogoršavali tokom prošle godine, a posebno su pogođene tehnološke kompanije, mnogi klijenti banke počeli su da povlače svoje depozite.
SVB nije imao dovoljno gotovine, pa je počeo da prodaje neke od svojih obveznica uz ogromne gubitke, plašeći investitore i klijente. Od trenutka kada je otkriveno da je banka prodala imovinu do njene propasti prošlo je samo 48 sati.
Šta je izazvalo stampedo na banku?
Pošto banke drže samo deo svoje imovine kao gotovinu, one su podložne iznenadnoj potražnji klijenata. Iako problemi SVB-a proističu iz ranijih investicionih odluka, uzbuna je podignuta 8. marta, kada je banka najavila prikupljanje kapitala od 1,75 milijardi dolara. Banka je rekla investitorima da mora da zatvori rupu izazvanu prodajom njenog portfelja obveznica sa gubitkom.
„Odjednom su svi bili zabrinuti da banci nedostaje kapitala“, rekao je Fariborz Moširijan, profesor na UNSV i direktor Instituta za globalne finansije.
Klijenti su postali svesni dubokih finansijskih problema u SVB-u i počeli masovno da podižu novac. Za razliku od banke orijentisane na građane, koja opslužuje preduzeća i domaćinstva, klijenti SVB-a su uglavnom imali mnogo veće račune. To je značilo da je stampedo do banke bio brz.
Dva dana nakon što je objavljeno da će prikupiti kapital, kompanija vredna 200 milijardi dolara propala je. Bio je to kolaps najveće banke u SAD nakon globalne finansijske krize.
Da li je ovo početak bankarske krize?
Neposredna zabrinutost zbog široko rasprostranjene zaraze bila je obuzdana brzom reakcijom vlade SAD koja je garantovala sve depozite klijenata banke.
Finansijske fjučerse, koje omogućavaju investitorima da spekulišu o budućim kretanjima cena, ojačale su za američki tehnološki sektor kao odgovor na garancije.
Postojala je zabrinutost da vlasnici SVB računa neće moći da plate zaposlene ako garancija ne bude aktivirana, što je izazvalo talase u privredi. „Što se tiče stabilnosti, izbegnuti su negativni efekti“, rekao je Moširijan za Gardijan.
Vlade i regulatori širom sveta, uključujući Veliku Britaniju i Australiju, istražuju izloženost SVB-u u svojim korporativnim i bankarskim sektorima. Dugoročno pitanje je da li je ranjivost SVB na rastuće kamatne stope uporediva sa rizicima drugih banaka prekomernoj izloženosti padu cena obveznica.
Iako Moširijan ne misli da će bankarski sistem propasti, on napominje da su ljudi u početku mislili da je kriza subprime pod kontrolom. To je potom izazvalo globalnu finansijsku krizu.
Kako bi se suprotstavili riziku, Federalne rezerve su predstavile novi program koji omogućava bankama da pozajmljuju sredstva podržana državnim hartijama od vrednosti kako bi zadovoljile zahteve klijenata. Ovo je osmišljeno da spreči banke da budu prinuđene da prodaju državne obveznice koje su izgubile vrednost zbog rasta kamatnih stopa.
Međutim, postoje neposredniji problemi za tehnološki sektor. SVB je pružao bankarske usluge u Silicijumskoj dolini, podržavajući startapove i druge tehnološke kompanije kojih bi se tradicionalne banke mogle kloniti.
Poslednjih meseci ovaj sektor smanjuje broj zaposlenih zbog pogoršanja ekonomskih uslova. U trenutku kada im je potrebna finansijska podrška, jedan od najvećih sponzora je propao.
Da li je SVB dobio novčanu pomoć?
Vlada SAD nije spasila SVB. Banka ostaje u stečaju, a njena preostala imovina biće podeljena među poveriocima – osim ako je kupac ne vrati u život.
Međutim, u nedelju su američke vlasti produžile garanciju za sve depozite u ovoj banci, kao i za klijente Signature banke, manje bankarske institucije koja je propala tokom vikenda. To znači da su klijenti u SVB-u mogli da pristupe svom novcu u ponedeljak ujutru.
Akcionari banaka i neki neobezbeđeni poverioci nisu zaštićeni garancijama.
Da li će to uticati na kamatne stope?
Centralne banke širom sveta su podizale stope tokom prošle godine kako bi ukrotile visoku inflaciju, a SAD su brzo prešle sa skoro nule na preko 4,5 odsto. Većina prognostičara očekuje da će stope porasti u SAD, Velikoj Britaniji i Australiji pre nego što se stabilizuju.
Apetit za nastavak povećanja kamatnih stopa biće testiran ako centralne banke postanu zabrinute da problemi SVB-a ukazuju na širu slabost korporativnih bilansa uzrokovanu povećanjem kamatnih stopa, prenosi Indeks.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
