Komemoracija ustašama u Blajburgu

Najpre je odat spomen na groblju, a u podne je počela misa na Lobaher feldu, gde se nalazi spomenik žrtvama, prenosi N1.

Hrvatski mediji prenose da je policija sa skupa udaljila nekoliko osoba koji su nosili ustaška obeležja.

Na Blajburškom polju u Austriji misom i komemorativnim govorima obeležava se pogibija stradanja ustaških vojnika poražene pronacističke NDH koji su 1945. godine hteli da se predaju savezničkim snagama, ali ih je britanska vojska izručila jugoslovenskoj, navodi Hina.

Na skupu, pod pokroviteljstvom Hrvatskog sabora, govoriće predsednik Sabora Gordan Jandroković, a prisustvuju i pojedini ministri u hrvatskoj vladi.

Ovogodišnja komemoracija biće održana uz prisustvo austrijske policije kako bi se sprečilo isticanje ustaških ili nacističkih obeležja, a vlasti u Beču najavile su „nultu toleranciju“ za takva dela.

Pojačane bezbednosne mere osetile su se već na ulazu u Austriju. Putnici u autobusima i vozilima na putu za Blajburg kontrolisani su na granici, pa se na ulaz u Austriju čekalo 50-tak minuta.

U gradu Blajburgu, koji se nalazi oko pet kilometara od komemoracije, najavljen je i kontraskup zbog okupljana. Lokalni zvaničnici protive se političkoj dimenziji skupa i okupljanju simpatizera ustaškog režima.

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić izjavio je za N1 da je skup u Blajburgu nezvanična komemoracija Nezavisne države Hrvatske i ustaštva.

„Kad kažete neki, bojim se da postoji, kao u svemu u Hrvatskoj, zvanični i nezvanični deo. Od svih ćemo zvanično čuti da se poklanjaju žrtvi, a nezvanično događaj služi za komemoraciju NDH i ustaškog pokreta“, rekao je Klasić gostujući u zagrebačkom izdanju Novog dana N1.

Smatra i da su austrijske vlasti najavile pojačane kontrole, jer konzervativna vlada u Beču ne želi da svoju zemlju prikaže kao leglo neonacizma.

„Mi kad govorimo o desnici u Hrvatskoj i konzervativnoj desnici u Evropi, to su dve različite strane. Angela Merkel je desničarka, ali joj ne pada na pamet da se poklanja nacističkim zločincima ili da kaže da su u Pargvaj otišli oni koji su išli da traže slobodu. Ono što se događa po štandovima, u šatorima, na nezvaničnom delu, u tome je bit komemoracije. U zvaničnom delu čuju se jedne, u nezvaničnom delu druge poruke. Bilo bi zanimljivo čuti stavove učesnika ne o žrtvi, nego o ustaškom pokretu i NDH“, kaže Klasić.

Podseća ipak da je među žrtvama u Blajburgu bilo i civila, kao i da nisu stradali samo Hrvati, već i srpski i crnogorski četnici i slovenački kolaboratori.

„Bilo je svega. Mislim da je to najveća sramota antifašističkog pokreta i mislim da je to nešto čega se treba sramiti. Oni koji su to napravili su okaljali ne samo svoje ime, nego i onih koji su se časno borili od ’41. do ’45“, ističe Klasić.