Komersant: Balkanski motivi u ukrajinskoj krizi upozoravajući

List navodi da je na NATO bombardovanje Jugoslavije podsetio predsednik Rusije Vladimir Putin prošle nedelje tokom susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Na protivljenje gosta da je uzrok tome bila pretnja genocida, ruski lider je parirao – to što se dešava na Donbasu od 2014. godine je takođe genocid, dodaje dnevnik.

Komersant piše da su tu tezu razvile diplomate i tužilaštvo i navodi da je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila da u Donbasu „postoji genocid, čisti, sedam godina ginu deca, žene, civili, kada ljudi ne znaju šta je to miran život“.

Istražni komitet Rusije je saopštio da je podignuta krivična optužnica u vezi sa nalaženjem masovnih grobnica stanovnika Donbasa, koji su poginuli u nasumičnim pucnjavama ukrajinskih vojnika 2014. godine. Ime jednog od sela gde su nađeni grobovi bez imena zvuči veoma simbolično – Slavjanoserbsk, navodi Komersant.

Dnevnik piše da balkanski motivi u ukrajinskoj krizi nisu prozvučali juče.

Maltene od samog početka oružanog konflikta u Donbasu, pojavila se ideja da se iskoristi model Republike Srpske, koja u suštini predstavlja državu u državi, navodi dnevnik. List ocenjuje da bi dosledna relaizacija Minskog sporazuma vodila u tom pravcu, što bi potpuno odgovaralo Moskvi, jer bi se tada pitanje budućih evroatlantskih integracija Ukrajine rešavalo uzmajući u obzir mišljenje Donbasa koji bi imao poseban status.

Komersant podseća i da je u vreme gruzijsko-osetijskog konflikta 2005. godine Rusija takođe govorila o genocidu i provodila analogije sa Kosovom, te da je to bio jedan od argumenata u korist operacije prinuđivanja Gruzije na mir i ruskog priznanja Južne Osetije.

„Ako u sporovima o ukrajinskoj krizi balkanski motivi postanu dominantnim, cena može da bude veoma visoka. Pri tom, za sve“, ocenjuje Komersant.

U jugoslovenskim ratovima 1990-ih poginulo je više od 100.000 ljudi, milioni su postali izbeglice. Šteta Srbije od bombardovanja iznosi stotine milijardi dolara. Udari NATO mada su i doveli do povlačenja srpske vojske sa Kosova i ubrzali priznanje kosovske nezavisnosti, ali ga polovina zemalja sveta ne priznaje, piše dnevnik.

Zid podele između Srbije i Kosova može postati dugovečniji od Berlinskog zida. A Bosna sa dva državna entiteta i četvrtinu veka posle Dejtonskog sporazuma i dalje ostaje nefunkcionalna država. Zato je bolje ako bi balkanski motivi u ukrajinskoj krizi zvučali kao upozorenje, a ne kao poziv na ponavljanje, zaključuje Komersant.

Sve vesti vezane za krizu na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.