„Vreme je na strani Kremlja“: Kada bi se mogli sastati Putin i Tramp i na kojoj lokaciji?

Svi izvori su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme.

Saudijska Arabija, koja je prošlog meseca bila domaćin razgovora SAD i Rusije na visokom nivou, najverovatnije je mesto susreta mada se razmatraju i druge lokacije na Bliskom istoku.

U idealnom slučaju, Moskva bi radije odložila sastanak što je duže moguće kako bi maksimizirala potencijalne ustupke Vašingtona u zamenu da Rusija zaustavi vojne akcije u Ukrajini.

„Vreme je na strani Kremlja“, rekli su izvori za The Moscow Times. Međutim, zvaničnici takođe prepoznaju potrebu da se „iskoristi trenutak“ i izbalansira Trampov pritisak za brz prekid vatre sa širim geopolitičkim i domaćim razmatranjima.

„Jedan scenario o kome se raspravlja jeste sastanak oko Uskrsa (20. aprila)“, rekao je ruski diplomata za The Moscow Times. Još jedan visoki ruski zvaničnik je potvrdio ovu mogućnost.

Samit bi mogao biti tempiran tako da se poklopi sa Trampovom planiranom posetom Bliskom istoku. Prošle nedelje, Tramp je predložio da bi mogao da otputuje u Saudijsku Arabiju „u narednih mesec i po dana“, što bi značilo otprilike treća nedelja aprila.

„Ima scenarija i za maj ili čak jun, ali najkasnije do tada. „Sastanak između Putina i Trampa mora da se desi pre letnje pauze“, rekao je drugi ruski diplomata.

Samit između ruskog i američkog predsednika obično zahteva višemesečne pripreme, uključujući intenzivne razgovore između diplomata, obaveštajnih zvaničnika, vojnih predstavnika i birokrata kako bi se pregovarali o bilateralnim sporazumima i odredio dnevni red.

Pripreme za sastanak Putina i tadašnjeg predsednika Džozefa Bajdena u Ženevi u junu 2021. godine trajale su skoro pet meseci, uključujući preliminarnu razmenu pozicija i koordinaciju tekstova dogovora, prema rečima dvojice ruskih diplomata koji su direktno učestvovali u tom procesu.

„I mi i Vašington smo tada ozbiljno i temeljno pristupili sastanku“, dodao je jedan od diplomata.

U početku je Moskva planirala sličan period priprema od četiri do pet meseci za samit Putin-Tramp. Međutim, razvoj situacije na ratištu i promenjiva politička dinamika naterali su Kremlj da ubrza svoj plan.

„Ako ovo potraje predugo, Vašington bi mogao da izgubi interesovanje. Domaća opozicija prema angažovanju s Moskvom već se pojačava u SAD, a evropski saveznici vrše pritisak. Dodatno, Tramp se suočava sa još većim izazovom: upravljanjem odnosima sa Kinom“, objasnio je ruski zvaničnik blizak pregovorima.

Iako ruski zvaničnici ne osećaju hitnu potrebu za održavanjem sastanka, verujući da „stvari idu dobro“ sa ukrajinskim trupama koje se povlače na frontu, situacija ih ipak tera da postupaju brzo, rekli su dva ruska zvaničnika koja su uključena u pregovore.

Neki savetnici Kremlja smatraju da Moskva treba da pokaže veću spremnost na kompromise, dok drugi insistiraju na čvrstom stavu. Ali na kraju, odluka je samo na Putinu.

Neki u Moskvi takođe veruju da bi Rusija prvo trebalo da konsoliduje svoje dobitke na bojnom polju pre nego što se Putin sretne sa Trampom, kao što je ponovno osvajanje Kurske oblasti i obezbeđivanje kontrole nad okupiranim ukrajinskim teritorijama do njihovih administrativnih granica.

„U svakom slučaju, Amerikanci nisu naši prijatelji. Što više teritorije osvojimo, to će naš položaj biti jači, a Kijev će postati spremniji na ustupke“, rekao je visoki ruski diplomata koji je nedavno otišao u penziju.

Kremlj pažljivo prati stav administracije Trampa kako bi osigurao da Vašington ostane angažovan u potencijalnom dogovoru sa Moskvom.

Osim sporazuma o prekidu rata u Ukrajini i šire „diplomatske bitke“ između Moskve i Vašingtona, Rusija želi da uključi niz bilateralnih pitanja u razgovore, uključujući ukidanje sankcija, američke investicije u arktičke i sibirske projekte, pristup ključnim tehnologijama, kontrolu naoružanja i stratešku stabilnost.

Iz tog razloga, sukob u Ovalnom kabinetu između Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog bio je izazvao zabrinutost u Moskvi, jer je pretnja da bi mogao da ugrozi ceo veliki dogovor.

Nesuglasice u vezi sa tajmingom samita pojavile su se odmah nakon Trampove inauguracije i njegovog prvog poziva Putinu. Tramp je više puta izrazio želju da se sastane sa Putinom „što pre“, dok je Kremlj bio oprezniji, izbegavajući konkretne obaveze.

„Definitivno postoji potreba da se organizuje takav sastanak prilično brzo“, rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov 13. februara, dodajući kasnije da „ostaju određene nijanse“.

Privatno, nekoliko ruskih diplomata je u januaru i februaru reklo za The Moscow Times da su datumi koje je Tramp prvobitno predložio nerealni, karakterišući njegovu hitnost kao „Trampovu retoriku“.

Za razliku od Trampa, koji favorizuje brze, transakcijske dogovore, Rusija insistira na širem strateškom dijalogu. Moskva je takođe odlučna da izbegne ponavljanje Helsinškog samita iz 2018. godine, koji Kremlj sada smatra neuspehom. Iako je taj sastanak bio ljubazan, nije proizveo konkretne dogovore.

„I mi i Tramp treba da imamo jasne pobede. Pobede dolaze samo iz dobro pripremljenih dogovora, a to zahteva opsežnu pripremu“, rekao je ruski diplomata.

Preliminarni tehnički razgovori između ruskih i američkih zvaničnika već su održani u Rijadu i Istanbulu, gde su dve strane dogovorile ukidanje ograničenja za diplomatsko osoblje i odobrile agrément za novog ruskog ambasadora u Vašingtonu.