Markos se vraća na vlast na Filipinima 1foto EPA-EFE/FRANCIS R. MALASIG

Prema nezvaničnim rezultatima, na osnovu 96 odsto prebrojanih glasova, Ferdinand Markos mlađi osvojio je više od 30,5 miliona glasova, preneo je AP. Pravo glasa na Filipinima ima više od 65 miliona ljudi.

 

Njegova rivalka i protivkandidatkinja, sadašnja potpredsednica Leni Robredo, koja se smatra reformatorkom i borkinjom za ljudska prava osvojila je 14,5 miliona glasova. Treće mesto je, po nezvaničnim podacima osvojio bivši bokser, sportska zvezda Meni Pakjao sa 3,5 miliona osvojenih glasova.

Kandidatkinja Ferdinanda Markosa mlađeg, koga zovu i Bongbong, za potpredsednicu Sara Duterte, ćerka odlazećeg predsednika Rodriga Dutertea, ostvarila je takođe veoma dobar izborni rezultat i vodi među kandidatima za potpredsednika. Na Filipinima se odvojeno glasa za predsednika i potpredsednika.

Markos mlađi i Sara Duterte izbegavali su sporna pitanja tokom svoje kampanje i čvrsto su se držali narativa o nacionalnom jedinstvu, iako su godine koje su njihovi očevi proveli na vlasti obeležile neke od najturbulentnijih podela u istoriji te zemlje.
Otac Markosa mlađeg vladao je na Filipinima više od 20 godina kao diktator i on i njegova supruga Imelda Markos tretirali su državnu ekonomiju kao da je njihova lična i porodična imovina. Bračni par Markos je 25. februara 1986. godine svrgnut s vlasti i prisiljen da pobegne iz zemlje. Nastanili su se na Havajima, gde je Markos umro 1989. godine. Markos mlađi je imao 29 godina kada je njegova porodica proterana, a vratili su se 1991. i postala bogati, uticajni političari.

Demonstranti, uglavnom studenti i članovi progresivnih grupa, okupili su se u glavnom gradu Manili ispred filipinske izborne komisije držeći transparente i uzvikujući slogane u znak protesta protiv Markosa i kako su rekli, izbornih neregularnosti. Markos mlađi je pored “nacionalnog jedinstva” obećao više radnih mesta, niže cene i više ulaganja u poljoprivredu i infrastrukturu. Robredo je rekla svojim pristalicama, po saopštavanju preliminarnih rezultata: “Još nismo gotovi, tek počinjemo“.

Tokom vanrednog stanja koje je u vreme Markosa starijeg trajalo od 1972. do 1981. desetine hiljada ljudi je zatvoreno, mučeno ili ubijeno. Državna komisija je procenila da je oko 10 milijardi dolara ukradeno od filipinskog naroda. Protiv Imelde Markos podignuto je više optužnica, a desetine slučajeva su i dalje aktivni.

Pristalice porodice Markos, međutim, kažu da je to vreme bilo vreme napretka i prosperiteta, koje je karakterisala izgradnja glavne infrastrukture poput bolnica, puteva i mostova. Porodica Markos je u više navrata negirala zloupotrebe i korišćenje državnih sredstava za ličnu upotrebu.

Novinarka Marija Resa, dobitnica Nobelove nagrade za mir 2021. i predsednica i izvršna direktorka lokalne medijske kuće Rappler, rekla je za Si-En-En da Markosova pobeda pokazuje „ne samo Filipince već i svet, uticaj dezinformacija na demokratiju“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.