„Hvala na svemu, maestro“: Prijatelji i kolege opraštaju se od Koraksa

Od Koraksa se opraštaju porukama poput „Hvala na svemu“ i „Zbogom, maestro“, uz deljenje njegovih karikatura koje su obeležile „Trajno prošlo vreme“ — naslov jedne od njegovih izložbi i knjige posvećene njegovom opusu, ali i trenutak koji još uvek, nažalost, živimo.

Koraksov kolega i prijatelj, karikaturista Dušan Petričić, podseća da se ne sme zaboraviti kako je upravo Koraks vratio političku karikaturu u domaće novinarst.

Za Zorana Kesića, TV voditelja, novinara i komičara, Koraks je bio legenda i uzor. Istoričar umetnosti Nebojša Milenković naziva ga učiteljem slobode, dok pisac Dragan Velikić ocenjuje da je bio „svevideće oko naše epohe“.

Istoričarka Dubravka Stojanović ističe da snaga Koraksa nije bila samo u njegovom moćnom crtežu, već pre svega u dobroti kojom je zračio.

Karikaturista Marko Somborac prisetio se da su političari ludeli zbog Koraksovih crteža, kao i da su pojedini govorili: „Bolje da me bije JSO nego da me on nacrta.“

Pokazao je da su osobe njegovih sprdačina same karikature

Boro Ćosić, srpski i hrvatski romanopisac esejista i prevodilac oprostio se od Koraksa rečima:

„Umire moj svet. Mrtva je čitava moja generacija, ne samo književna, ali umiru i mlađi. Ponekad osećam krivnju što sam još uvek živ. Koraks bio je uži član te naše porodice odmetničke, od pravila, od mučne države, od mnogo čega. Samo što sam se ja sasvim udaljio, a ovaj dragoceni stvor ostao je na tom rahlom tlu, da izdrži, da se hrve, a što je najopasnije bilo, da ismejava tu grdobinu postojeće vlasti. Crtež njegov, mada prepoznatljiv, često nije bio ono najvažnije, presudne su bile svakodnevne poruke njegove, tako je jednim umećem karikaturiste pokazao, skoro sredstvima realističnim, da je objekt njegove satire, da su osobe njegovih sprdačina sami karikature. Njegov glas osim svega, u tim mutnim vremenima izmamio je ono čega najmanje bilo je, poriva za smeh“

Od svog prijatelja oprostio se strip autor, karikaturista i slikar Gradimir Smuđa, naslikavši Koraksa u poslednjoj devedeset-trojci, na zadnjoj stanici ka zvezdi Danici. Na vest o njegovoj smrti kaže:

Na zadnjoj stanici ka zvezdi Danici

„Danas u Danasu čitam In memoriam koji mi je odsekao i ruke i noge, zaustavio srce, u dalekoj dijaspori.

Karikaturista Predrag Koraksić Koraks iznenada je preminuo…

Ne…Verujem da nije umro… Karikaturisti ne mogu da umru. Znaju dosta toga, ali ne polazi im za rukom da umru. Karikaturista svetskog kalibra kao Koraks, nikada se nije bojao smrti.

Opet se šali, ovoga puta na svoj i njen račun.

Zamišljam kako bi Koraks nactao svoju smrt? Danasov karikaturista decenijska institucija protiv svih tiranija, rešio je da remizira partiju šaha sa vrhovnim inženjerom i da pojača srpsko nebo.

Niko nema nebo kao Srbi, sve što valja – tamo je! Odliv mozgova na gore, gde to ima? Tamo ga čekaju najbolji prijatelji: Dragoljub Bakić, Josif Tatić, Dušan Radović, Pjer Križanić kojeg je davno svojom lucidnošću nadvisio.

Taj genijalni majstor crtanja bez reči otišao je, a da se nismo ni pozdravili. Nisam mu stigao reći da ga volim i da ga jako, jako poštujem.

Znam, ima nas mnogo sa istim osećajem gubitka i bola. Ali vredi verovati u sve što je crtao divno-opori Koraks!

Od danas, ta, neka nova zvezda nad Beogradom, nastaviće da crta do boljeg sutra i posle.

Tako je to, kada umre veliki karikaturista, i nebo se malo ozari i nasmeje…“, zaključuje Gradimir Smuđa, Smule, Koraksov kolega, kako kaže „još iz vremena pelena“.

„Prebacio sam Danas da se lepo vidi“

Radomir Lazović, šef poslaničke grupe Zeleno-levog fronta oprostio se od Koraksa prisetivši se jednog trenutka u kojem je precizno dočaran, u najboljem smislu te reči, detinji duh Koraksa.

„Sećam se jednom prilikom sam mu pravio društvo jer je hodao sporije, pa smo išli tako polako nogu pred nogu. Bilo je to nakon dodele nagrade novinarki Snežani Čongradin.
Naiđemo na neku trafiku i on kao da hoće nešto da kupi, stane ispred i odjednom krene da preslaže novine. Kad je završio okrene se sa nestašnim osmehom deteta na licu i kaže: „Prebacio sam Danas da se lepo vidi, ugurali su ga iza i prekrili tabloidima“

Eto to sebi i svim prijateljima želim u životu, da se borimo i kad deluje da je malo, do kraja, uvek i na svakom mestu. Hvala ti dobri i divni Korakse, napisao je Radomir Lazović.

Pisac Dragan Velikić kaže da je Koraks magična reč u koju staje čitava jedna epoha. „Predrag Koraksić Koraks bio je svevideće oko našeg prostora i vremena. Njegovo pero govorilo je više od reči. Uspevao je da u nekoliko poteza razgoliti svaku laž. U tome je bio beskompromisan, jedinstven i neponovljiv. Svakome je šio odelo po meri. Bio je etalon za moral“, zaključuje Dragan Velikić.

„Glavno Koraksovo razorno sredstvo nije bio samo moćni crtez, razorni humor, otkrivanje psihologije likova koje je crtao, nego njegova dobrota. Svaka njegova crtica, pa i o najtezim situacijama, nosila je taj njegov osmeh i poruku dobra“, kaže istoričarka Dubravka Stojanović za Danas.

„Bolje da me bije JSO nego on da me nacrta“.

Marko Somborac, autor stripova, grafički dizajner i ilustrator ističe da je Koraks bio majjstor karikature u svetskim okvirima.

„Veoma me je rastužila ova vest, Koraks je bio apsolutni majstor karikature vrhunskog kvaliteta, usudiću se reći i u svetskim okvirima. Njegov likovni stil je bio specifican i maestralan, a ideje britke sa svojom suštinom, u isto vreme i jednostavne i efikasne i duhovite i kreativne. To je što se tiče ovog „esnafskog“ dela a što se tiče njegovog uticaja dovoljno je podsetiti se koliko su političari malo malo pa ludeli zbog njegovih crteža. A neki raniji su i govorili „bolje da me bije JSO nego on da me nacrta“. Ogroman gubitak za karikaturu i kritičku javnost“, konstatuje Marko Somborac.

Katikaturista Dušan Petričić, ističe da Koraks svojim karikaturama mnogim političarima nije dao da uzmeu vazduh i predahnu u svojim nepočinstvima.

„Koraks je sjajan karikaturista i profesionalac koji, pored činjenice da godinama nije ispuštao iz vida, prvo Miloševića, a zatim ovog sadašnjeg lažnog predsednika, nije im, takoreći, davao da uzmu vazduh i predahnu u svojim nepočinstvima, ima još jednu izuzetnu zaslugu za naše novinarstvo u celini.
Naime, on je onih tragičnih, Miloševićevih godina, ponovo oživeo pravu, klasičnu političku novinsku karikaturu. Vratio je u opticaj karikaturu koja se bavi konkretnim političkim figurama i likovima. U vreme socijalizma, taj je pristup bio poprilično izumro.

Koraks je svojim briljantnim komentarima Miloševića, Mire Marković i ostalih nesrećnih političkih figura toga vremena, ponovo postavio političku karikaturu na ono mesto u našem žurnalizmu koje joj po prirodi pripada.
To je nešto što se nikada ne sme zaboraviti“, zaključuje Dušan Petričić.

Legenda i uzor

„Velikog Koraksa ću pamtiti kao borca sa olovkom, perom i četkicom. Beskompromisan, direktan, oštar, tačan a pritom kreativan i duhovit – jednom rečju nepobediv. Dobri duh, ohrabrenje i glas savesti našeg društva u svim vremenima, a najdragoceniji u onim teškim – dakle uvek. Legenda i uzor“, kaže za Danas Zoran Kesić, TV voditelj, novinar i komičar.

„„Umro je najveći. Umro je Predrag Koraks Koraks. Prijatelj, saradnik i dobar čovek. DOBAR PRIMER NOVOG OPTIMIZMA – laureat naše nagrade za 2017. godinu. Iz naših života preselio se u Mit i Legendu. Žalićemo ga sada, a slaviti i pamtiti zauvek. Guta i njegovi Novooptimisti“, naveo je na Fesjbuk profilu Novi optimizam, osnivač ovog pokreta Branislav Guta Grubački.

Istoričar umetnosti i pisac Nebojša Milenković Novi oprostio se na svom Fejsbuk profilu od Koraksa rečima:

„Bio je naš najveći učitelj Slobode. Svedok i analitičar svakog iskliznuća od normalnosti. Demistifikator zabluda i noćna mora svakog ludaka i autokrate koji bi nam zaseo na vrat.Pomagao nam da razumemo vreme. Da ne klonemo duhom. Hrabrio nas kad potonemo.Bio naš najveći učitelj Slobode. Na osnovu njegovih karikatura jednom će – kao što se na osnovu arheoloških nalaza pišu istorije – rekonstruisati vreme odnosno vek u kom smo živeli.Koraksov vek.

Zbogom, Maestro!, poručio je Nebojša Milenković .

O Koraksovim karikaturama pisao je jedan od naših najvećih filmskih autora Dušan Makavejev.

U tekstu Dilkarnica koji je objavljen u knjizi Corax: Trajno prošlo vreme: hronologija 1990-200. objavljene u izdanju beogradske izdavačke kuće Alexandra Press 2014. godine Makavejev, kaže da nas je u celom tom ludilu koje nas je snašlo Koraks osvežavajuće dete koje vidi da je car go.

Ljudska dimenzija monstruma

„ Koraks nam je pomogao da prepoznamo ljudsku dimenziju monstruma koji su nas uzjahali. Uspeo je da pronađe u tim ljudima bez kvaliteta jedinu ljudsku osobinu koje se, uprkos lupeštvu i tkovljuku, pritvorstvu i maskama, ne mogu osloboditi: i njih je nekakva majka rodila i u svakom od njih krije se neko dete“, navodi Makavejev.

„Otkrivajući dečju stranu onih koji su nam naneli i nanose toliko zla, on u nama budi prestravljene roditelje koji očajnički zure u svoje benave potomke kojima je strašnom igrom slučaja sudbina svih nas pala u ruke“, konstatuje između ostalog Makavejev u svom tekstu Dilkarnica.

Danas je bio prepoznatljiv po Koraksovim kalendarima. Radeći na jednom takvom pre nekoliko godina kazao je :

„Kinezi imaju godinu svinje, majmuna, pacova, zmije a ja sam za novogodišnji broj „Danasa“ napravio kalendar za 2018 – godinu Vučića.

U tom razgovoru ispričao je i da mu je u karkaturi najbitniji štos i da bude efektan.

„Bitno mi je i da sve bude jednostavno, odmah shvatljivo, kao šamar, da se odmah razume i da karikatura ima poruku. Kad sam razgovarao s pokojnim Radomirom Konstantinovićem, a često sam dolazio kod njega, kazao mi je nešto što je, čini mi se, najvažnije za svaku karikaturu – da se, kad je čovek gleda, u tom trenutku oseća superiorno, bez obzira na to kakva je stvarna situacija“, ispričao je tada za Danas Koraks.

Koraks: „Biću dobar sve do smrti“

Često je govorio da mu je životna deviza bila dobrota.

„Biću dobar sve do smrti“ je naslov knjige mađarskog pisca Zigmunda Morica… Zapamtio sam ih i to mi je ostalo kao životna deviza.“

Koraks je bio jedan od najznačajnijih političkih karikaturista u Srbiji i poslednjih 26 godina svakodnevno je objavljivao karikature u dnevnom listu Danas.

Njegove satirične i oštre ilustracije naše stvarnosti bile su sastavni deo Danasovih stranica i naslovnica, a njegova karikatura je objavljena na prvoj strani našeg lista i u subotu, kada je preminuo.

Koraks je bio i ostaće simbol Danasa i jedan od najomiljenijih autora u Srbiji.

I pored zdravstvenih problema koje je imao poslednjih godina nije odustajao od svog posla, svakodnevno se javljao redakciji sa novim idejama.

Rođen je 15. juna 1933. godine u selu Gornja Gorevnica kod Čačka.

Od 1950. beskompromisno, oštroumno i hrabro svojim karikaturama oslikavao je našu stvarnost i objavljivao u listovima Vreme, Borba, Naša Borba, na portalu Peščanika, Radija Slobodna Evropa, a najduže u listu Danas.

Vreme i mesto sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.