Pljuskovi pa toplotni talas i 38 stepeni: Lekari savetuju kako se sačuvati od naglih promena vremena

I većina gradova u Evropi je na udaru toplotnog talasa, zbog čega su aktivirani crveni meteoalarmi, a direktor Svetske zdravstvene organizacije već je upozorio da rekornde temperature koje dostižu i 40 stepeni ugrožavaju zdravlje ljudi. I domaći lekari savetuju da se prilagodimo vrućinama kako ne bi došlo do neželjenih posledica.

Kardiolog Dejan Hristov kaže za Danas da je najveći problem za kardiološke pacijente velika razlika u temperaturama, a ne visoke ili niske temperature.

On dodaje da u prilog tome govori i jedna studija iz 2018. godine koja je pokazala da se u bolnici u Mičigenu najviše srčanih udara desilo kada su razlike između najviših i najnižih dnevnih temperatura bile velike. To znači, kako kaže, da organizam nije imao mogućnosti da se tako brzo prilagodi.

„U takvim danima bilo bi poželjno da se srčani bolesnici čuvaju, a to znači da se rehidriraju, piju dovoljno tečnosti, da se dobro naspavaju, da ne izlaze napolje preko dana baš kad su ogromne temperature i ono o čemu se malo priča a ja stano apeluje iz tog razloga, je podešavanje klima uređaja. Nije normalno da namestimo klimu na 16 stepeni i da pozovemo „pingvine sa Madagaskara“ da popiju ledeni čaj sa nama a onda izađemo na plus 45 kad je asfalt vreo i prošetamo se na „svežem vazduhu“. Dakle, u letnjim mesecima kad imate ekstremno visoke temperature napolju idealno bi bilo da klima uređaje podesite na 25 ili 26 stepeni upravo da te razlike ne bi bile velike kad izađete napolje. Svaka prekomernost se suprostavlja prirodi, kao što je rekao Hipokrat pa tako i ova. Dakle, ne treba preterivati, ključ je u umerenosti i prilagođavanju“, objašnjava naš sagovornik.

Kardiolog ukazuje da, kada znamo i očekujemo da će biti visoke temperature, obavezno se setimo da unosimo dovoljno tečnosti, jer kod dehidratacije i kardiovaskularni sistem otežano funkcioniše.

„Krv je gušća, dolazi do hemokoncentracije, što povećava rizik od nastanka krvih ugrušaka i neželjenih događaja. Takođe, to je i faktor rizika za nastanak aritmija u toplim danima. Druga stvar je što se gube dragoceni minerali, natrijum, kalijum, magnezijum koji su važni za normalno funkcionisanje srca tako da bi trebalo da se koriste neke mineralne vode ili da se ti minerali unose kroz voće i povrće, što je svakako preporučljivo u toplim danima i da se izbegavaju teški i masni obroci“, napominje doktor Hristov.

Sve češće smo, ukazuje on, svedoci da se granica starosne dobi kada su u pitanju kardiovaskularni pacijenti stalno pomera.

„Smatra se da je upravo moderan način života doprineo tome da imamo ljude koji su non-stop pod nekakvim stresom. Hormon stresa, kortizol je stalno povišen kao i adrenalin. Zbog telehona, obaveza, radnih subotra i nedelja praktično je došlo do poremećenog dnevno-noćnog ciklusa, nespavanja, manjka odmora i nažalost svedočimo tome da se organizam buni, da se troši. To se pokazuje tako što ti pacijenti češće doživljavaju infarkte i druge kardiovaskularne bolesti ili, nažalost, i umiru u mlađim godinama nego što je to ranije bio slučaj“, upozorava Hristov.

Doktorka iz beogradske Hitne pomoći Ivana Stefanović kaže da nagle temperaturne promene negativno utiču na hronične pacijente, ali da ni zdravi nisu imuni.

„Zato smo imali više poziva kardiovaskularnih pacijenata, imali smo pacijenta od 17 godina sa akutnim koronarnim sindromom“, navela je ona za N1.

Prema njenim rečima, visoke temperature jesu faktor rizika, ali ako se generalno vodi računa o zdravlju mogu lakše da se prebrode.

Govoreći o sunčanici, doktorka je upozorila da se ne izlažemo direktnom dejstvu sunčevih zraka kada ne nosimo kačket ili šešir.

„Vodite računa o maloj deci, stariji pacijenti ne treba da budu na najjačem suncu, od 11 do 15 ili 16 časova. Prepoznaćete lako, kod male dece naročito, uznemirena su, plaču, boli ih glava, povraćaju, skoči im temperatura… Ali sunčanica je nešto što se lako leči, sklonite se u hlad, dajte dovoljno tečnosti, rashladite, paracetamol prija, ne samo zbog temperature. Nas brine pravi toplotni udar, ali ne ono kako se kaže kolokvijalno, nego pravi toplotni udar, danas se zapravo retko viđa, ali mi ga, nažalost, viđamo kod starijih pacijenata koji žive u stanovima gde ne otvaraju prozore, vrata, ne pale klimu… Posledice toplotnog udara se leče u bolnici“, dodala je doktorka.

Pedijatar iz Zrenjanina Tomislav Stevanović kaže da pre svega visoke temperature mogu da imaju negativane zdravstvene efekte za starije osobe, a ne za decu i mlade, zdrave osobe.

„Zabluda je da postoji sunčanica ili toplotni udar u dece osim u dužem boravku u zatvorenim prostorima sa ekstremnim temperaturama, recimo u kolima. Korisno je pri dužem boravku na suncu namazati otkrivene delove tela zaštitnim kremama, uz štitove i šešire sa obodima. Uvek dovoljno vode i hladnih čajeva, rashlađivati ih što češće. Često roditelji ne dovode decu na pregled zbog visoke temperature, jer je bilo na suncu desetak minuta i „udarila ga sunčanica“! Tako se propušta rana dijagnoza možda neke ozbiljne bolesti“, ukazuje naš sagovornik.

Vrućine i mentalno zdravlje

Da vrućine mogu da utiču i na naše mentalno zdravlje govorila je ranije za Danas i psihijatrica Ljiljana Simić, koja je navela da visoke temperature izazivaju doživljaj ugroženosti i otežanog funkcionisanja u svakodnevnom životu.

“Samo saznanje da je „toplotni talas“ sa temperaturama koje su obeležene crvenim alarmom u mnogima od nas izazivaju neprijatnosti i zabrinutost. Visoke temperature vazduha dovedu do manjih ataka napetosti i nervoze kod nekih ljudi, ali činjenica da toplota ometa i spavanje kod većine jeste važna stavka. Nenaspavani i ipak iscrpljeni od vremena imamo opšti pad energije i volje. Ovo su povremeno i razlozi za razdražljivost, nizak prag na toleranciju i provokaciju, ali i burnije reakcije. Može se reći da smo povišenije konfliktni”, naglasila je ona.

Prema njenim rečima, kod zdrave populacije to je prolaznog karaktera i prevazilazi se sa dolaskom prijatnijih dana, dok osobe obolele od mentalnih poremećaja, uz redovnu terapiju, mogu da imaju doživljaj dodatnih poteškoća zbog toplote.

“Često su ovakve vrućine razlog da osobe sa mentalnim poremećajima manje prate svoju redovnu terapiju pa to onda izaziva pogoršanja. I pacijenti sa redovnom psihijatrijskom terapijom takođe dobijaju savet da njihovo kretanje po vrućini bude minimalno, do nužno. Kontrole se takođe prilagođavaju temperaturama”, objasnila je doktorka.

Prema njenim rečima, zdravstvene ustanove koje se bave mentalnim zdravljem, obično u praksi tokom letnjih meseci imaju manji broj pregleda i prijema. Međutim, kako je dodala, postoje situacije gde je izlaganje visokoj temperaturi u rizičnom delu dana uz još neke elemente poput alkohola, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci povod za ozbiljnu izmenu ponašanja i pregled psihijatra.

Neka istraživanja pokazuju da na temperaturi od 21 stepen savršeno rasuđujemo, dok na 25 stepeni slabije razmišljamo. Studije pokazuju i da je najidealnija temperatura za čoveka 22 stepena, dok se promene u ponašanju vide već pri temperaturi od 33 stepena, kada postajemo nestrpljivi i imamo pad motivacije.

Najosetljivije grupe ljudi

I Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” u uputstvima u slučaju izlaganja visokim temperaturama, navodi da se mogu javiti: vrtoglavica, nesvestica, mučnina ili povraćanje, glavobolja, ubrzano disanje ili ubrzan rad srca, žeđ.

„Posebno su osetljive sobe koje rade napolju u uslovima visokih temperatura vazduha, novorođenčad, odojčad i mala deca, osobe koje vežbaju napolju, starije osobe sa hroničnim oboljenjima, starije osobe koje nemaju klima uređaj, osobe sa dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom”, navode iz Batuta.

Preporuke

Neki od saveta koje upućuje Batut su: tuširati se nekoliko puta dnevno, unositi dovoljno tečnosti, najbolje vode, čak i kad nismo žedni, izbegavati kofeinska pića i alkohol. Nositi odeću od prirodnih materijala (pamuk, lan) svetlih boja, naočare za sunce i šešir sa širim obodom i pola sata pre izlaska napolje naneti kremu za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom. Aktivnosti van kuće obavljati u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. Malu decu i kućne ljubimce ne treba ostavljati u automobilu koji je direktno iložen suncu, niti šetati u najtoplijem delu dana. Gasiti svetlo kad niste kod kuće.