Medijska analiza Fondacije Slobodna Rusija: Koliki je uticaj “Sputnjika” u Srbiji?

Ruska politička analitičarka ukrajinskog porekla, Margarita Didke, analizirala je “Sputnjik”.

Ona podseća da je aloboda govora i sloboda štampe u Srbiji sve više na udaru.

Dodaje da, kao i mnoge zemlje, Srbija ima široko rasprostranjenu kulturu gledanja televizije, te navodi da je naša zemlja po tome na drugom mestu u Evropi.

“Većina medijskih platformi, osim nekolicine, ne objavljuju kritičke materijale o predsedniku Srbije, njegovoj partiji ili vladi”, smatra ona.

Didke ukazuje da je sloboda medija dodatno narušena opštim stavom srpskih vladajućih političara, posebno na lokalnom nivou: komuniciraju samo sa medija i novinarima koji podržavaju njihov politički program i izbegavaju kritike nezavisnih novinara kako bi da zadržali kredibilitet u očima javnosti.

“Na osnovu ove analize, neophodno je razumeti puni obim i efekat prisustva ruskih državnih medija, poput “Sputnjika”, u Srbiji i okruženju”, naglašava ona i podseća da je 2016. godine osnovana redakcija “Sputnjika” u našoj zemlji.

Didke podseća da u Srbiji, prema Zakonu o medijima, “pravo na objavljivanje uređuje se zakonom” (član 33).

“Postoji državni registar medija, i pojedinci ili preduzeća koji su izdavači medija zakonski su obavezni da se registruju. Zakon takođe predviđa kazne za objavljivanje medija bez registracije u registru: od 50 do 150 hiljada dinara i od 100 hiljada do milion dinara za pravna lica. “Sputnjik” nije upisan u registar. Umesto registarskog broja Sputnjik-Srbija, registar medija Srbije navodi registraciju broj MIA Rossya Segodnya, poznata kao Russia Today, Federalnu službu za nadzor komunikacija, informacionih tehnologija, kao i masovni medij (Roskomnadzor) Ruske Federacije, koji je naveden kao registarski organ”, ukazuje ona.

Didke analizu počinje sa raio “Sputnjikom”, ukazujući da je to jedina redakcija van Rusije koja emituje program na lokalnom jeziku.

Nažalost, dodaje ona, teško je proceniti opseg publike ovog onlajn radija, ali njegov udeo u srpskoj radiodifuziji nije značajan.

“Dnevni saobraćaj na sajtu “Sputnjika” oko 100.000 posetilaca, a mesečni promet je oko milion posetilaca. Ubrzo nakon što je Sputnjik lansiran imao je 50.000 pregleda. Od tada, broj korisnika povećan je za oko 20 odsto. Posetioci su uglavnom stanovnici Republike Srpske, Crne Gore i delova Makedonije. Ove zemlje nisu obuhvaćene MIA Rossiya Segodnya medijskim projektom, a njihovi stanovnici koji su bliski srpskoj kulturi iskreno vole Rusiju”, navodi Didke.

U vreme pisanja analize, dodaje ona, “Sputnjikova” Fejsbuk stranica imala je 241.000 pratilaca, Tviter nalog 25.600, Instagram 9.150 pratilaca, a njegov Telegram kanal je imao 5.816 čitalaca.

“Ne može se reći da je veličina publike Sputnjika u Srbiji velika u poređenju sa drugim medijima u zemlji. Sajtovi popularnih štampanih kuća imaju značajno više posetilaca dnevno. Na primer, tabloid Blic, dostiže oko 1,2 miliona ljudi dnevno, njegov konkurent Kurir – 1,8 miliona posetilaca. Portal Novosti.rs ima 460.000 posetilaca dnevno, Srbija Danas – preko 580.000, Nova.rs – oko 230.000, i Politika – preko 100.000. Internet stranica RTS-a ima skoro 190.000 posetilaca dnevno. I nezavisni mediji imaju veliku publiku: sajt N1 posećuje 270.000 korisnika dnevno, a onlajn verziju lista Danas (danas.rs) 290.000 ljudi”, navodi Didke.

Analizirajući “Sputnjik”, ona je pisala o glavnoj i odgorornoj urednici Ljubinki Miličič, ali je ukazala i na druge saradnike, poput reditelja Emira Kusturice.

“On deli svoje stavove o tome šta se dešava na Balkanu, govori o istorijskim događajima koji utiču na Srbiju, kao i kulturnim osobenostima u vezi sa regionom. Kusturičin program obično ima najmanje 30.000 pregleda po epizodi, ponekad dostižući više od 50.000. Redovno prisustvo popularnog i međunarodno poznatog reditelja u Sputnjiku je važno za ovaj medij”, smatra Didke.

Analizirala je i još jednu popularnu emisiju “Sputnjika”, pod nazivom “Novi poredak” koju uređuje Nikola Vrzić, poznati novinar u Srbiji.

Podseća da je on napisao istraživačku knjigu o atentatu na premijera Srbije Zorana Đinđića u kojoj se osvrnuo na oprečne pretpostavke o umešanost britanskih obaveštajnih službi.

“Još jedan istaknuti glas na “Sputnjik” radiju je Dušan Proroković. Pojavljuje se svake nedelje u podcastu”, ukazuje ona.

Kako navodi, uprkos impresivnim budžetima i velikom interesovanju za srpsko društvo i u vestima iz Rusije i u ruskog pristupa opisivanju stvarnosti, Sputnjik je više “sektaški medij”.

“Takav zaključak se može izvesti po ako suprostavimo broj pravih poštovalaca Rusije i mitologije koja se za nju vezuje u srpskom društvu sa brojem relativno beznačajne publike Sputnjika u Srbiji. Sputnjikov sadržaj značajno se razlikuje od sadržaja glavnog strim medija u Srbiji, a često njegove priče sadrže prizore koje su kreirali urednici iz Rusije. Sputnjik prenosi prokremljovsku tačku gledišta o ključnim pitanjima u način na koji drugi mediji u zemlji nisu u mogućnosti a urade. Uprkos otvorenoj propagandi, “Sputnjik” ostaje periferan medij na medijskoj slici Srbije”, zaključuje Margarita Didke u svojoj analizi.