Ministri finansija evrozone obećali da će finansijski štitovi protiv rastućih troškova energije biti koordinisani 1Evropska centralna banka Foto: EPA/ BORIS ROESSLER

Ministri finansija evrozone obećali su danas da će nacionalni finansijski štitovi protiv rastućih troškova energije biti koordinisani, privremeni i ciljani, kako bi se izbeglo pokretanje spirale sa trkom u povećanju cena i plata, što bi ubrzalo već rekordnu inflaciju.

Saopštenje ministara finansija 19 zemalja koje koriste evro dolazi nakon što je Nemačka izazvala kritike institucija Evropske unije jer je jednostrano objavila paket podrške od 200 milijardi evra za svoje kompanije i domaćinstva koja se bore sa ogromnim skokom cena energije.

Odgovor Nemačke je daleko veći od 67 milijardi evra, koliko je Francuska najavila da će potrošiti za tu namenu, ili 68 milijardi evra koje je planirala Italija, objavio je Rojters, prenosi Slobodna Evropa.

Iako je paket podrške pozdravljen u Nemačkoj i na finansijskim tržištima, to je izazvalo zabrinutost u drugim zemljama Unije koje ne mogu priuštiti da potroše ni približno toliko.

„S obzirom na snažna prelivanja na evropska energetska tržišta, koordinisaćemo mere za očuvanje jednakih uslova i integriteta jedinstvenog tržišta, uključujući uzdržavanje od štetnih poreskih prilagođavanja“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da treba pokušati da se izbegne da se šok cena energije prelije u efekte drugog kruga i trajnije ubrzanje inflacije.

Evropska centralna banka (ECB) nastoji da obuzda rekordno brz rast cena serijom podizanja kamatnih stopa, pošto je inflacija u evrozoni u septembru dostigla 10 odsto.

Veličina ukupne pomoći vlada evrozone privredi, koja već premašuje 500 milijardi evra, deluje protiv napora ECB, jer se upumpavaju dodatne količine novca u privredu.

U cilju održavanja fer konkurencije i umanjenja rizika od trzavica na tržištu, neki zvaničnici evrozone izneli su ideju o novom zajedničkom zaduživanju EU kako bi se finansirao zajednički odgovor na energetski izazov, ali neke zemlje sa severa Evrope se protive toj ideji.

Da bi se prevazišao skepticizam, neki zvaničnici smatraju da bi plan mogao biti modeliran po uzoru na plan podrške nezaposlenosti iz pandemije kovida, kada se zajednički pozajmljen novac prenosio vladama kao jeftini krediti, a ne bespovratne pozajmice.

Komisija ističe da vlade EU i dalje mogu da uzmu 225 milijardi evra neiskorišćenih jeftinih zajmova iz zajedničkog fonda za oporavak posle pandemije i da taj novac upotrebe za rešavanje energetske krize.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.