„Ne, ne i opet ne“: Šta je postignuto na mirovnim pregovorima o Ukrajini u Berlinu i šta sledi dalje?

Razgovori su bili usmereni na bezbednosne garancije koje bi Sjedinjene Američke Države i Evropa mogle da ponude Ukrajini kao deo budućeg mirovnog sporazuma sa Kremljom, piše Gardijan.

U ponedeljak su evropski lideri, uključujući Kira Starmera, objavili zajedničko saopštenje sa spiskom bezbednosnih garancija koje su na stolu.

One uključuju:

– „Multinacionalne snage“ predvođene Evropom za podršku ukrajinskoj vojsci i odbranu njenog vazdušnog prostora i mora;

– „Pravno obavezujuću obavezu“ Ujedinjenog Kraljevstva i drugih evropskih zemalja da „preduzmu mere za obnovu mira i bezbednosti u slučaju budućeg oružanog napada“;

– Evropsku podršku pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji;

– „Trajnu i značajnu podršku“ Evrope kako bi se Ukrajini pomoglo da „izgradi svoje oružane snage“, koje bi trebalo da ostanu na mirnodopskom nivou od 800.000 vojnika (Rusija zahteva da Ukrajina znatno smanji broj svojih oružanih snaga);

– „Mehanizam za nadzor i verifikaciju primirja“ pod vođstvom SAD, koji bi „obezbedio rano upozorenje na svaki budući napad“;

– Ulaganja u obnovu Ukrajine, koja bi mogla da uključe i rusku državnu imovinu zamrznutu u Evropi.

Iako je i do sada bilo više mirovnih pregovora u cilju postizanja mira u Ukrajini ovi u Berlinu se smatraju važnim, kako piše Gardijan, jer su evropski lideri govorili su neuobičajeno pozitivno o ovim predlozima za odbranu Ukrajine od dalje agresije.

Kijev bi želeo da SAD pošalju trupe u Ukrajinu kao „sigurnosni mehanizam“ koji bi sprečio ruski napad, ali sledeća najbolja opcija bila bi prisustvo evropskih trupa iz zemalja NATO-a na terenu u Ukrajini, koje bi pomagale u odbrani zemlje.

U zajedničkom saopštenju koje su potpisali lideri Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke, Italije i još sedam evropskih zemalja navodi se da bi to „obezbedilo snažne bezbednosne garancije i mere podrške ekonomskom oporavku Ukrajine u kontekstu sporazuma o okončanju rata“.

Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je novinarima: „Sada imamo priliku za pravi mirovni proces“.

Šta sledi dalje?

Nakon ove svojevrsne šatl-diplomatija, u kojoj su Ukrajina i njeni evropski saveznici na jednoj strani, a Rusija na drugoj američki pregovarači, koje predvode izaslanik Stiv Vitkof i zet Donalda Trampa, Džared Kušner, odneće predlog Rusima.

Međutim, uopšte nije izvesno da li će Kremlj u ovom trenutku pristati da potpiše mirovni sporazum.

Pre svega, Rusija možda neće prihvatiti prisustvo trupa iz zemalja NATO-a u Ukrajini. Kremlj je u prošlosti to nazivao „crvenom linijom“.

Američki zvaničnici upoznati sa pregovorima tvrde da bi Rusija bila spremna da potpiše sporazum uz ove bezbednosne garancije za Ukrajinu, ali je Trampova administracija i ranije bila preterano optimistična u pogledu postizanja primirja.

Drugo, dve strane se i dalje nisu dogovorile šta da se radi sa ukrajinskom teritorijom koju je Rusija okupirala.

Američka delegacija, koju predvode Vitkof i Kušner, navodno je „razrađivala ideje“ o tome da se okupirane teritorije pretvore u „ekonomski slobodne zone“. Međutim, suštinski pokušavaju da pronađu način da Ukrajina pristane da ustupi svoju suverenu teritoriju vojsci koja ju je napala – nešto što je Kijev jasno rekao da ne želi da učini.

Američki pregovarači su naveli da su „90 odsto“ blizu postizanja dogovora. Ipak, neka od najtežih pitanja i dalje ostaju nerešena, a Volodimir Zelenski je u ponedeljak uveče ponovio da Ukrajina nikada neće priznati okupirane teritorije kao ruske, niti će postojati „ekonomski slobodne zone“ pod ruskom kontrolom.

AP piše da Ukrajina potpuno odbacuje pritiske Sjedinjenih Američkih Država da ustupi deo svoje teritorije Rusiji. Ruski predsednik Vladimir Putin zahteva da Ukrajina povuče svoje snage iz dela Donjecke oblasti koji je još pod njenom kontrolom, kao ključni uslov za postizanje mira.

Šta kaže Rusija?

„Moskva ni pod kojim okolnostima neće pristati na raspoređivanje trupa zapadnih zemalja u Ukrajini u bilo kom obliku, uključujući i u okviru NATO-a, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov u intervjuu za ABC Njuz, prenosi TASS.

„Otvoreni smo za razgovor o mogućim rešenjima. Međutim, ni pod kojim okolnostima nismo spremni da podržimo, odobrimo ili čak prihvatimo bilo kakvo prisustvo NATO trupa na teritoriji Ukrajine“, rekao je ruski diplomata.

Na pitanje da li će Ruska Federacija biti spremna da rasporedi evropske snage u Ukrajini, a ne u NATO formatu, Rjabkov je odgovorio: „Ne, ne i opet ne.“

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je, odgovarajući na pitanje da li bi pregovori mogli da budu završeni do Božića, da je pokušaj predviđanja mogućeg vremenskog okvira za mirovni sporazum „nezahvalan posao“.

„Mogu da govorim samo u ime ruske strane, u ime predsednika Putina“, rekao je Peskov. „On je otvoren za mir, za ozbiljan mir i ozbiljne odluke. Apsolutno nije otvoren za bilo kakve trikove čiji je cilj odugovlačenje“, prenosi AP.

Danas sastanak u Hagu

Evropski lideri, uključujući ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, sastaju se danas u Hagu kako bi pokrenuli Međunarodnu komisiju za potraživanja, čiji je cilj da se Kijevu nadoknade stotine milijardi dolara štete nastale usled ruskih napada i navodnih ratnih zločina.

Jednodnevnu konferenciju, čiji su domaćini Holandija i Savet Evrope, vodeća evropska organizacija za ljudska prava koja okuplja 46 država, trebalo je da prisustvuju desetine visokih zvaničnika, uključujući i visoku predstavnicu Evropske unije za spoljnu politiku Kaju Kalas.

Sastanak se poklapa sa aktuelnom mirovnom diplomatijom koju podržavaju Sjedinjene Američke Države.

Ruski zvaničnici nisu bili odmah dostupni za komentar o ovom planu, ali su u više navrata odbacivali optužbe da su ruske snage tokom sukoba počinile ratne zločine.

Moguća amnestija u mirovnom sporazumu

Moguće uključivanje amnestije za ratne zločine u mirovni sporazum, što je u jednom trenutku predlagala administracija predsednika Donalda Trampa, moglo bi da zakomplikuje planove Evrope da obešteti žrtve zlostavljanja u Ukrajini – od seksualnog nasilja i deportacije dece do uništavanja verskih objekata.

Dvogodišnji Registar štete, koji će postati deo komisije, primio je više od 80.000 zahteva koje su podneli pojedinci, organizacije i javna tela u Ukrajini, u širokom spektru kategorija.

Više od 50 država i Evropska unija izradili su konvenciju Saveta Evrope o osnivanju ove komisije, koja će stupiti na snagu nakon što je ratifikuje 25 potpisnica, pod uslovom da budu obezbeđena dovoljna sredstva za finansiranje njenog rada.