Najveća briga za širenje dezinformacija o virusu korona iskazana prema političarima

Brazil je pokazao najviše nepoverenja, sa opravdanim razlogom. Proverom činjenica otkriveno je skoro 900 netačnih informacija koje je izneo predsednik Brazila.

Širenje teorija zavere o virusu kako na društvenim mrežama tako i u profesionalnim medijima je skrenulo pažnju ljudi na bitnost tačnih informacija i dobrih izvora.

Ispitanici širom sveta su se žalili na prekomerne izmišljene i obmanjujuće vesti u vezi sa virusom, prosečno svaka druga osoba je bila svedok lažnoj informaciji, koje su nadmašile prema njihovim tvrdnjama i netačne podatke u sferi politike, gde se procenjuje da je 43 odsto ljudi uvidelo obmanu.

Kenija je izuzetak u istraživanju sa količinom netačnih informacijama u oblasti politike značajno većom nego u vezi sa virusom korona.

Takođe, u čitavoj Africi je izmeren visok stepen zabrinutosti za istinitost svih informacija, dok je prosečna zabrinutost 58 odsto, u ovom delu sveta je 74 odsto, a najviši nivo ima Brazil.

Jedna trećina lažnih informacija u Americi je potekla od bivšeg predsednika Donalda Trampa. On je sugerisao da će virus „otići“, takođe umanjio vrednost nošenja maski, a zatim predložio ubrizgavanje sredstva za dezinfekciju kao čudotvornog leka, navodi se u izveštaju.

Problem sa obmanom u nekim slučajevima nastaje i zbog davanja jednakog prostora za više gledišta o situaciji, tako da na primer kod pitanja kao što je klimatska promena dolazi do izjednačavanja naučnih činjenica i raznih neosnovanih viđenja.

Iako postoji opasnost, čak tri četvrtine ljudi se složilo da treba davati prostor spektru različitih mišljenja, kao i mogućnost publici da sama odredi svoj stav, uverena da će bolji argument dobiti raspravu.

Među značajnim izvorima netačnih podataka jesu i Fejsbuk, određene veb stranice, aplikacije i Votsap, zbog svoje privatnosti gde je jako teško izvršiti proveru činjenica i sprečiti štetu.