„Nedavne vojne vežbe Severne Koreje pokazuju da Zapad ne može da ignoriše nuklearnu pretnju“

U sredu je ispalila 25 raketa raznih vrsta, uključujući onu koja je sletela u blizini južnokorejskih voda, za šta je južnokorejski predsednik Jun Suk Jeol rekao da zapravo predstavlja „teritorijalnu invaziju raketom“.

Bio je to prvi put od podele poluostrva 1945. da je oružje Severne Koreje sletelo tako blizu Južne Koreje, na 26 kilometara iza severne granične linije.

Pošto je Njujork tajms izveštavao o tome da je obaveštajna služba SAD presrela razgovore ruske vojske o mogućoj upotrebi taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini, a pregovori o sprečavanju Irana da napravi nuklearnu bombu su u potpunom zastoju, treći nuklearni front samo pridodaje osećaju da je svet na ivici provalije, navodi se u analizi Gardijana.

Mogućnost da Severna Koreja takođe obezbeđuje rakete istrošenim ruskim snagama u Ukrajini, što je sada potvrdio Vašington, samo pridodaje osećaju da će biti teško dalje zauzdavati Severnu Koreju.

Severna Koreja tvrdi da postoji racionalna logika za njena delovanja, rekavši da odgovara na „Vigilant storm“ Vašingtona i Seula, najveću zajedeničke vojne vežbe u svojoj istoriji. Ove vežbe, koje su osmišljene s ciljem da odvrate Severnu Koreju od njenih nuklearnih ambicija, uključuju 240 borbenih aviona, uključujući napredne stelt-avione F-35, sa izvođenjem 1.600 operacija. Opsežne vojne vežbe počinju u ponedeljak i trajaće do petka.

Kako piše Gardijan, sada se čini verovatnim da će Severna Koreja testirati nuklearnu bombu prvi put od 2017, što podstiče neke na tvrdnje da je vreme da SAD priznaju da je Severna Koreja država nuklearnog oružja.

Severna Koreja živi u strahu od invazije i ne čini se da severnokorejski lider Kim Džong Un sada krije svoje planove da je spreči. Prošle godine je napravio petogodišnji plan, objasnivši koje sve novo oružje Severna Koreja planira da napravi. Ono je uključivalo nuklearne bombe za manje frontove i rakete kratkog dometa koje bi ih nosile.

Najnovija runda testova i vojnih vežbi pokazuje da je najozbiljniji u svojoj nameri i nema ničeg ni na spoljnom ni na unutrašnjem planu što će ga naterati da promeni svoje planove.

Analitičari Severne Koreje, jedne od najnetransparentnijih zemalja u autoritarnom svetu, često se ne slažu u vezi s tim da li su nuklearne ambicije rukovodstva vođene unutrašnjim ili spoljnim faktorima, Jedan argument jeste da je Kimov krajnji cilj da stvori krizu koju može da ponudi da smiri u zamenu za ustupke u vezi sa sankcijama i trgovinskim sporazumima. U drugim teorijama se tvrdi da se ovim potcenjuje u kojoj meri su severnokorejski lideri vođeni strahom od nacionalnog ekonomskog neuspeha.

Institut međunarodne ekonomije Peterson je 28. septembra izvestio da je Severna Koreja zaglavljena u najgoroj krizi u vezi s nesigurnošću hrane od velike gladi sredinom 1990-ih i zaključio da najnovija žetva, mešavina neadekvatne vode i kovid restrikcije znače da je Severna Koreja „verovatno pala ispod nivoa minimalnih ljudskih potreba“, delimično zbog povećanaj cena žitarica.

Štagod da je motiv, zbog ovoga Junovi „smeli plan“ obelodanjen 15. avgusta, kojim se definiše koje bi privilegije Severna Koreja dobila za program denuklearizacije, izgleda još više kao mrtvo slovo na papiru. Velike nade su se polagale u plan – da bi se razlikovao od prethodnih inkarnacija, Junova vlada je nagovestila da Južna Koreja može da ponudi pomoć u hrani u ranoj fazi ako se Severna Koreja vrati razgovorima o denuklearizaciji čak i pre nego što preduzme konkretne korake. Neposredna podrška SAD za plan Južne Koreje pružila je još jedan podsticaj, čime su povećane nade da bi neki oblik delimičnog ublažavanja sankcija mogao da bude moguć za Severnu Koreju.

Plan je, međutim, odbacio Pjongjang na osnovu toga da predstavlja uglavnom „recikliranje“ prethodnih ponuda koje bi zemlju lišile bezbednosti.

Vašington čeka da vidi da li će Severna Koreja obnoviti program nuklearnog testiranja i ima samo ograničene opcije ako to uradi.

„Svi osećaju napetost u vezi sa ovim jer bi još jedan nuklearni test bio još jedna potvrda programa koji napreduje munjevitom brzinom na način koji je neverovatno zabrinjavajući. Dodatni testovi, naravno, znače da oni unapređuju pripreme i proizvodnju svog arsenala“, rekao je prošle nedelje generalni direktor IAEA Rafael Grosi.