Foto: EPA-EFE/MOHAMMED BADRAU nemirima u francuskoj Novoj Kaledoniji zbog reforme izbornog zakona, u protekla tri dana poginulo je petoro ljudi, a uništeno je ili oštećeno više stotina kuća, javlja danas Noje cirher cajtung.
Najmanje 300 ljudi je povređeno, a lokalni mediji objavili su fotografije i video-snimke opljačkanih supermarketa i benzinskih pumpi.
Na ulicama je bilo oko 5.000 demonstranata.
Dvoje poginulih su pripadnici snaga bezbednosti.
Jedna lokalna političarka je u pismu francuskom predsedniku Emanuelu Makronu situaciju opisala kao građanski rat.
Francuska vlada je potom u sredu na tom arhipelagu u blizini Australije proglasila vanredno stanje.
U utorak je već najavila privremeno blokiranje video aplikacije TikTok, kako bi otežala komunikaciju među demonstrantima.
Stotine policajaca prekomandovano je u glavni grad Numea da podrži lokalne snage.
U akciji smirivanja situacije sada učestvuje 2.700 policajaca.
Nova Kaledonija se nalazi 1.500 kilometara istočno od Australije.
Bila je francuska kolonija od 1853. do 1946. godine, a danas je prekomorska teritorija sa specijalnim statusom.
Stanovnici Nove Kaledonije jesu Francuzi, ali arhipelag ne pripada Evropskoj uniji.
Okidač za proteste bila je ustavna reforma koja naknadno doseljenim stanovnicima daje pravo glasa u Novoj Kaledoniji, a time i veći politički uticaj.
Prema sadašnjim propisima, na izborima na arhipelagu mogu da učestvuju samo oni stanovnici Nove Kaledonije koji su već bili u biračkom spisku 1998. godine, kao i njihova deca.
Sa druge strane, po novom propisu, svi koji 10 godina žive tu, sada mogu da glasaju.
Nova Kaledonija ima 270.000 stanovnika, a reformom pravo glasa dobija 50.000 od njih.
Parlament Francuske je u sredu uveče velikom većinom glasova odobrio predlog zakona.
Pristalice proglašavanja nezavisnosti Nove Kaledonije od Francuske strahuju da bi tom reformom uticaj prvobitnog stanovništva mogao da oslabi.
Narodna grupa Kanaka, koju čine domoroci Nove Kaledonije, dugo se nada sopstvenoj državi.
Kanaci čine oko 40 odsto stanovništva.
Obim protesta iznenadio je francuske političare, jer se situacija u Novoj Kaledoniji smatrala pacifiziranom.
Poslednji veliki nemiri su se desili osamdesetih godina prošlog ceka.
Godine 1984. osnovan je levi “Kanak Socijalistički Front Nacionalnog Oslobođenja” (FLNKS), nakon čega su usledile godine nemira i političkih ubistava.
Vrhunac je bio kada su separatisti u aprilu 1988. godine kidnapovali i uzeli za taoce 27 policajaca i jednog sudiju.
Posledica tadašnje pobune za nezavisnost bio je Matignon-Sporazum, koji je Novoj Kaledoniji dao veću autonomiju.
Numea-Sporazumom iz 1998. godine prenete su dalje nadležnosti na Novu Kaledoniju.
Kako je predviđeno ugovorom, referendumi o nezavisnosti održani su 2018, 2020 i 2021. godine, a svaki put je stanovništvo ogromnom većinom odlučilo da ostane u Francuskoj.
Na prošlom referendumu 96 odsto stanovnika arhipelaga je glasalo protiv nezavisnosti.
Međutim, odziv birača je bio relativno nizak, 44 odsto, jer su političari FLKNS pozvali na bojkot izjašnjavanja.
Kao razlog za to naveli su pandemiju virusa korona.
Pristalice nezavisnosti tada su izjavile da ne priznaju rezultate referenduma.
I francuski političari i lokalno stanovništvo krive radikalnu otcepljenu ultra levu grupu CCAT, koja je nastala iz FLNKS krajem 2023. godine za najnovije izbijanje nasilja.
Ta organizacija se oštro protivi reformi izbornog zakona i opisuje izbijanje nasilja kao posledicu potlačenosti koju stanovnici Nove Kaledonije svakodnevno osećaju na sopstvenoj koži.
Nedavno saopštenje te grupe potpisala je Azerbejdžanska organizacija “Baku Initiative Group” koja tvrdi da se bori “protiv neokolonijalizma”.
Ministar unutrašnjih poslova Francuske Žerald Darmanin u četvrtak je optužio Azerbejdžan za mešanje u Novoj Kaledoniji, rekavši da je pokret za nezavisnost sklopio dil sa tom zemljom.
Odnosi između Pariza i Bakua su se nedavno značajno pogoršali zbog francuske podrške Jermeniji.
Zabrana TikToka u Novoj Kaledoniji takođe je, između ostalog, posledica straha od mešanja i dezinformacija iz zemalja poput Kine i Azerbejdžana, prenosi “Figaro”, pozivajući se na izvore iz vlade.
Azerbejdžan odbacuje optužbe kao neosnovane i “uvredljive”.
Francuski predsednik pokušava da smiri stvari, pa je u četvrtak odložio planiranu posetu nuklearnom reaktoru u Flamanville, koji treba da bude pušten u rad, i sazvao još jedan hitan sastanak svog saveta bezbednosti.
Makron je pozvao na nastavak političkog dijaloga i želi brzo da primi delegacije Kaledonije u Parizu, saopštila je vlada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
