Privreda, inače, beleži tek blagi oporavak zbog smanjenog izvoza i slabljenja domaće tražnje.

Prema podacima Svetske banke, privreda Južne Koreje je krajem 2015. vredela 1,38 biliona dolara, što je pozicionira na 11. mesto najvećih privreda u svetu (mereno nominalnim bruto domaćim proizvodom), i na četvrto u Aziji. Nacionalni parlament je izglasao impičment Parkove, posle višenedeljnih demonstracija građanstva u Seulu i drugim gradovima protiv predsednice osumnjičene za umešanost u nezakonite radnje i bogaćenje njene višedecenijske prijateljice. Funkciju moćnog predsednika peuzeo je premijer Hvang Kjo-an koga je na početku skandala Parkova smenila, ali mu parlament nikada nije izglasao naslednika. Ustavni Sud treba da odluči o sudbini Parkove u procesu koji bi mogao da traje do 180 dana, što se u uvek užurbanoj zemlji čini kao večnost.

Južnokorejske vlasti nastoje da otklone zabrinutost stranih investitora kako bi praznina na čelu razvijene i hijerarhijski čvrsto ustrojene države mogla da pokrene ekonomsku krizu. Ministar finansija Jo Il-ho poručio je da Južna Koreja ima snažne ekonomske i finansijske temelje potrebne da bi prevazišla trenutne probleme prouzrokovane domaćom političkom krizom i globalnim usporavanjem ekonomskog rasta. „Južna Koreja ima jednu od najzdravijih ekonomija, s odzirom na suficit tekućeg računa i devizne rezerve i mudro ćemo prevazići situaciju prouzrokovanu impičmentom“, izjavio je ministar Jo Il-ho na sastanku u Seulu sa liderima stranih trgovinskih komora i kompanija koje posluju u toj državi. Devizne rezerve države prošlog meseca dostigle su 371,88 milijardi dolara, dok je u oktobru, 56. mesec za redom, ostvaren suficit tekućeg računa.

Prošle nedelje je Južna Koreja otplatila sve strane dugove od oko 39,6 milijardi dolara, koji su doprineli njenom čudesnom privrednom razvoju. No sam ministar Jo ima u južnokorejskim medijima i poslovnim krugovima problem sa kredibilitetom. On je po položaju potpredsednik vlade i „ekonomski car“ u privredi koja je i dalje čvrsto srasla sa državom. Međutim, njega je donedavna predsednica Park smenila, ali opet naslednik, čelnik Komisije za finansijske usluge Jim Đong-jong nije izabran u parlamentu.

Više od moguće neizvesnosti u vezi sa budućom ekonomskom politikom vlade, brigu izaziva stanje južnokorejske ekonomije, veoma osetljive na kretanja u međunarodnoj privredi. Pesimisti u Južnoj Koreji smatraju da bi domaća privreda mogla da bude suočena sa najozbiljnijim pretnjama od Azijske finansijske krize iz poznih 1990-tih kada je morala da traži jemstvo od Međunarodnog monetarnog fonda. Junokorejance i privredu opterećuje narastajući dug domaćinstava koji je dostigao 1,2 biliona dolara, a zbog odluke američkih Federalnih rezervi da podigne referentnu kamatnu stopu moga bi da bude dodatno uvećan. Podsećanja radi FED je podigao kamatnu stopu za 0,25 odsto, odnosno sa 0,5 na 0,75 odsto.

Dalje, u Južnoj Koreji, kao i drugde u svetu, raste strah da bi izborom Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država trgovinski protekcionizam mogao ponovo da zavlada. Južna Koreja je, inače, peti najveći izvoznik u svetu i sedmi uvoznik. Uz to njene velike izvozne kompanije poput Samsuga, Hjondea, SK, Laki Goldstara, brzo gube konkurentsku prednost, dok su van operacije tri od 10 malih i srednji fabrika usmerenih na izvoz. Izvoz, ključni pokretač južnokorejske ekonomije, zabeležio je u periodu od januara do novembra ove godine, pad za sedam odsto, zaustavivši se na nivou od 450,5 milijardi dolara. S druge strane, domaća potrošnja još nije dovoljno snažna da bi podstakla privredu. Restrukturiranje u industriji na kome država radi nije zaživelo, a pretnja viših kamatnih stopa u samoj Južnoj Koreji moglo bi da otera u bankrot niz sporednih kompanija. Zatim, jača trend višegodišnjeg usporenog privrednog rasta što će izgleda biti slučaj i u 2017. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) smanjila je svoju prognozu na 2,6 odsto sa ranijih tri odsto, a držvni Razvojni institut Koreje (KDI) na 2,4 odsto, sa ranijih 2,7. U ovakvoj situaciji je ministar Jo naglasio da će se vlada usredsrediti na potrošnju novca radi podsticanja ekonomije. Jo je nagovestio i mogući rebalans budžeta za 2017. ukoliko se ekonomske okolnosti budu pogoršale.

Vlada Južne Koreje ranije je najavila da će u prvoj polovini 2017. godine potrošiti gotovo 70 odsto od svog budžeta u iznosu od 400 biliona vona (342,5 milijardi dolara), kako bi predupredila ekonomske nesigurnosti uzrokovane političkom krizom u Južnoj Koreji i promenom administracije u SAD. U planu ekonomske politike za 2017, fokus je na otvaranju novih radnih mesta i povećanju potrošnje. „Prvi korak je važan. Završićemo sve budžetske raspodele pre početka nove godine i alocirati veći deo budžeta u prvom kvartalu. Planiramo i dodatne mere kako bismo se izborili sa unutrašnjim rizicima, kao što su dugovi domaćinstava i tekuće korporativno restrukturiranje“, poručio je ministar Jo.

Problemi zbog rasta referentne kamatne SAD

Rast referentne kamatne stope SAD, od 0,25 odsto, direktno će uticati na finansijsko tržište Južne Koreje. analitičari Instituta za međunarodnu ekonomsku politiku Koreje procenjuju da će to, u naredna tri meseca, rezultirati odlivom tri biliona vona (2,5 milijardi dolara) stranih investicija. Kada je u SAD, u decembru 2015, podignuta referentna kamatna stopa, u naredna tri meseca se iz Južne Koreje odlilo 6,3 biliona vona. Pošto su prihodi od američkih i drugih globalnih menica povećani posle Trampovog izbora, ukupno 2,98 biliona vona stranog kapitala napustilo je prošlog meseca Južnu Koreju, navela je nacionalna Služba za nadzor finansija.