Ko je Nikola Sarkozi, bivši predsednik Francuske, koji je danas uslovno oslobođen iz zatvora?

Sarkozi je proveo manje od tri nedelje u zatvoru nakon što je osuđen na pet godina zatvora zbog zaverе u vezi s prikupljanjem sredstava za kampanju od bivšeg libijskog diktatora Muamera Gadafija.

Apelacioni sud u Parizu doneo je odluku da bivšeg francuskog predsednika Nikola Sarkozija pusti iz zatvora i stavi pod sudski nadzor.

Očekuje se da će Sarkozi napustiti zatvor kasnije danas, manje od tri nedelje nakon što je počeo da izdržava petogodišnju kaznu zatvora.

Sarkozi, koji ima 70 godina, postao je prvi bivši francuski šef države u savremenoj istoriji koji je poslat iza rešetaka nakon svoje osude 25. septembra. U zatvor je sproveden 21. oktobra, čekajući suđenje po žalbi, ali je odmah podneo zahtev za prevremeno puštanje na slobodu.

Jedan od najzvučnijih slučajeva korupcije u francuskoj istoriji u čijem je središtu bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi a koji traje punih 20 godina dobio je bio krajem septembra svoj epilog. Sarkozi je tada osuđen na pet godina zatvora.

Naime, sud u Parizu oslobodio je Sarkozija krivice za primanje nezakonitih finansijskih sredstava od pokojnog libijskog lidera Moamera Gadafija za njegovu uspešnu predsedničku kandidaturu 2007. ali je proglašen krivim za kriminalnu zaveru u istom slučaju u periodu između 2005. i 2007. godine.

Sarkozi je posle presude rekao da je njegova adresa dobro poznata i da, budući da je javna ličnost, ne može da izbegne svoje odgovornosti.

Kritikovao je odluku suda da ga pošalje u zatvor, ali potvrđuje da će se „odazvati pozivu“.

„Ako baš žele da spavam u zatvoru, spavaću u zatvoru, ali uzdignute glave.“

On je napomenuo da će, pošto će morati da se pojavi na sudu pre zatvora, njegovi kritičari dobiti svoj trenutak.

Ali je dodao: „Oni koji me toliko mrze misle da me mogu poniziti. Ono što su danas ponizili je Francuska, slika Francuske.“

Sud je dodao da je nakon toga bio predsednik i da je bio zaštićen predsedničkim imunitetom.

Sarkozija je sud u Parizu oslobodio svih ostalih optužbi, uključujući pasivnu korupciju. On je jedan od 13 optuženih u ovom slučaju.

Istraga tvrdi da je Sarkozi sklopio korumpirani dogovor sa libijskim režimom. Reč je o sumnjivom slučaju u kojem se pominju libijski špijuni, osuđeni terorista, trgovci oružjem, kao i tvrdnje da je Gadafi poslao milione evra u koferima u Pariz za Sarkozijevu predsedničku u zamenu za podršku tada izolovanoj libijskoj vladi na međunarodnoj sceni.

Optužbe je više puta negirao a na suđenju koje je počelo u januaru kazao je da je slučaj politički motivisan.

Navodi za finansiranje kampanje iz Libije prvi put su se pojavili 2011, nekoliko dana pre nego što su zapadne sile pokrenule kampanju bombardovanja koju je zagovarao Sarkozi za podršku pobunjenicima koji se borili protiv Gadafijeve vlade.

Gadafijev sin Saif rekao je tada u televizijskom intervjuu da „Sarkozi prvo mora da vrati novac koji je uzeo od Libije za finansiranje njegove izborne kampanje“.

Te optužbe su dobile na zamahu u aprilu 2012, nešto pre nego što je Sarkozi izgubio na izborima od Fransoa Olanda.

Francuski portal Mediapart izvestio je o dokumentu koji je navodno sastavio šef libijske obaveštajne službe u decembru 2006. s obećanjem da će obezbediti 50 miliona evra za Sarkozijevu kampanju.

Francusko-libanski biznismen Ziad Takidine, za kojeg je takođe naloženo suđenje, rekao je 2016. u intervjuu za Mediapart da je lično iz Libije doneo kofere s pet miliona evra u gotovini Sarkoziju i isporučio ih u njegovu kancelariju u Ministarstvu unutrašnjih poslova 2006. i 2007. godine.

Uprkos brojnim pravnim problemima i činjenici da mu je u junu oduzeta Legija časti – najviše francusko odlikovanje – Sarkozi, piše Rojters, i dalje ima značajan politički uticaj u Francuskoj.

Nedavno se sastao sa svojim bivšim saradnikom, i novoimenovanim premijerom Sebastijenom Lekornuom, a dao je i podršku stranci Nacionalno okupljanje (RN) koju vodi Marin Le Pen, rekavši da ta krajnje desničarska i antiimigrantska partija sada pripada „republičkom luku“ (tj. legitimnim političkim opcijama).

Od izlaska iz politike, Sarkozi je imao više pravnih procesa.

Prošle godine, najviši sud u Francuskoj potvrdio je njegovu osudu za korupciju i trgovinu uticajem i naložio mu da nosi elektronsku narukvicu godinu dana – što je prvi takav slučaj za bivšeg predsednika. Ta mera je u međuvremenu ukinuta.

Takođe prošle godine, Apelacioni sud potvrdio je njegovu osudu za nezakonito finansiranje izborne kampanje za neuspešan pokušaj reizbora 2012.

Ko je Nikola Sarkozi?

Nikola Sarkozi je rođen 1955. godine kao dete grčkih i mađarskih imigranata. Po zanimanju je pravnik (diplomirao 1981.), a završio je i postdiplomske studije političkih nauka na Institutu za političke studije u Parizu (1979-1981.).

Kao ambiciozan i izuzetno sposoban političar, Sarkozi je 1983. godine izabran za gradonačelnika opštine Neji-sir-Sena, gde je ostao na funkciji do 2002.

Na nacionalnu političku scenu stupio je 1993. godine kada je postao ministar za budžet i zvanični portparol vlade premijera Eduara Baladura.

Baladura su kao premijera predložili desničarski političari, uključujući Žaka Širaka kako bi služio pod predsednikom socijalistom Fransoa Miteranom – s namerom da Širak bude kandidat desnice na predsedničkim izborima 1995.

Međutim, Sarkozi je nagovorio Baladura da se sam kandiduje za predsednika, čime je zaradio trajno neprijateljstvo Žaka Širaka, s kojim je ranije bio veoma blizak, piše u Sarkozijevoj biografiji.

Baladur je izgubio izbore od Širaka, a Sarkozi je isključen iz nove centrističke vlade koja je formirana 1995–1997.

Dok je bio predsednik Francuske (od 2007. do 2012.) često je šokirao tradicionaliste raskalašnim privatnim životom, a rigidnom imigracionom politikom je izazivao bes boraca za ljudska prava.

Ostaće upamćeno da je Sarkozi dozvolio libijskom moćniku Gadafiju da postavi svoj beduinski šator prekoputa Jelisejske palate tokom državne posete Francuskoj samo nekoliko meseci posle njegovog izbora.

Tokom mandata povećao je starosnu granicu za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine i izmenio zakon o 35-časovnoj radnoj sedmici, omogućivši poslodavcima da sami odlučuju o broju radnih sati.

Pre par godina Sarkozi se ponovo pojavio u vestima u Francuskoj nakon što je objavio drugi tom svojih memoara i sugerisao da oblasti Ukrajine koje je Rusija okupirala posle invazije 2022. možda treba da budu priznate kao ruske teritorije.

On je imao vodeću ulogu u pregovorima o delimičnom povlačenju Rusije iz Gruzije pošto je ruski predsednik Vladimir Putin naložio invaziju na tu zemlju 2008. Sarkozi i njegov premijer Fransoa Fijon su, kako ukazuje AFP, imali prijateljske odnose s Putinom.

Iako su francuski mediji tradicionalno izbegavali detaljno bavljenje privatnim životima političkih lidera, Sarkozi je bio izuzetak, jer su njegovi lični problemi bili poznati javnosti još pre predsedničkog mandata, uglavnom zbog velike medijske pažnje tokom privremenog razdvajanja od njegove druge supruge Sesilije Siganje-Albenic.

Njihov razvod u oktobru 2007. godine, a zatim brak sa pevačicom Karlom Bruni u februaru 2008. dodatno su povećali medijsku pažnju.

Mnogi u Francuskoj su zainteresovanost medija za Sarkozijev privatni život smatrali neukusnom i neprikladnom, a neki su čak optuživali samog Sarkozija da je negovao takav imidž kako bi skrenuo pažnju javnosti sa negativnih strana svoje administracije.

Sa Karlom Bruni ima kćerku, a iz dva prethodna braka tri sina.

Kum na venčanju sa prvom suprugom Mari-Dominik Kuljoli bio je poznati desničarski političar Šarl Paskva koji je kasnije postao njegov politički protivnik.

Sarkozi je osetljiv na svoju visinu, koja se procenjuje na 165 cm, pisao je BBC.

Francuski mediji su primetili da njegova supruga Karla Bruni često nosi ravne cipele kada su zajedno u javnosti.

Godine 2009, radnica u fabrici u kojoj je Sarkozi držao govor izjavila je da su je zamolili da stane pored njega jer je bila slične visine.

Nadimak „Hiper-predsednik“ koji su mu dali neki francuski mediji nakon njegove pobede 2007. godine, opisivao je Sarkozijevu želju da sve kontroliše.

Za razliku od tradicije Pete Republike, gde su se predsednici uglavnom fokusirali na spoljnu politiku, a premijer i vlada na unutrašnju politiku (kako nalaže i Ustav), Sarkozi je bio aktivan i u jednoj i u drugoj oblasti.

Biografski film „Osvajanje“ (The Conquest) iz 2011. godine dramatizuje Sarkozijev uspon na vlast, sa otvorenim prikazima samog Sarkozija, kao i Širaka i Vilpena. Film je prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2011. godine.

Bivši predsednik je bio u odborima francuskih kompanija, uključujući izdavača knjiga Lagarder i hotelsku grupu Akor.

Sa Emanuelom Makronom je u dobrim odnosima a pružio mu je podršku za drugi mandat u drugom krugu predsedničkih izbora 2022. ocenivši tada da je on „jedini koji može da deluje“.