Novčana kriza u UN: Članarinu nije platila trećina država članica 1Foto: EPA-EFE/DANIEL IRUNGU

Najveći dužnici su – Sjedinjene Države, Brazil, Argentina, Iran i Izrael. Kako je kazao Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, Svetska organizacija se suočava sa „najgorom novčanom krizom“ za gotovo deceniju, jer skoro trećina država članica nije platila godišnju članarinu. Gutereš je rekao da je situacija toliko očajna da je prošlomesečno zasedanje Generalne skupštine u Njujorku bila moguće zahvaljujući uštedama od hitnih rezova u potrošnji koji su uvedeni početkom godine.

„Da budemo precizniji reč je o krizi. Jednačina je prosta: bez gotovine nema ni pravilne raspodele budžeta“, kazao je Gutereš.

Portparol UN Stefan Dižarik ističe da su države članice do kraja septembra platile samo 70 odsto ukupne procene za redovni budžet, što je manje u poređenju sa 78 odsto u istom periodu prošle godine.

Gutereš je rekao da je organizacija u toliko lošoj ekonomskoj situaciji da je bila prisiljena da pozajmi rezerve izdvojene za mirovne operacije UN-a kako bi zakrpila izdatke poslednjih meseci. Ozbiljnost novčane krize s kojom se UN suočavaju simbolizuje i prilaz zgradi UN u Njujorku – gde su pokretne stepenice ograđene žutom trakom na kojoj piše da nisu u funkciji.

Dižarik tvrdi da se merom štednje –  isključivanjem pokretnih stepenica – štedi 14.000 dolara godišnje, odnosno 38 dolara dnevno. Taj je korak čini se usmeren pre svega na novinare čije su kancelarije na nižim spratovima te obično koriste pokretne stepenice.

Neki novinari sumnjaju da im UN ciljano otežava život kako bi što više izveštavali o neplaćanju članarina. Pitanja o „slučaju pokretne stepenice“ svakodnevno se postavljaju na podnevnim konferencijama za medije na kojima se obično govori o krizama u Iraku, Jemenu ili Sudanu.

Na pitanje zašto je onemogućeno da se makar hoda nepokretnim pokretnim stepenicama, Dižarik kaže „da su stepenice visoke, a njihovi vrlo oštri metalni rubovi opasni“. Gutereš je usled krize bio primoran da donese odluku o obustavi novih zapošljavanja, smanjena su službena putovanja i otkazani sastanci koji bi zahtevali plaćanje prekovremenih sati. Ograničavaju se i troškovi grejanja i klimatizacije prostora.

SAD, najveći platiša UN-a, obično izmiruju obaveze u novembru. Za ovu i prethodne godine Amerikanci duguju najmanje 100 miliona dolara. Odgovarajući na vest o finansijskim nevoljama UN, američki predsednik Donald Tramp napisao je na Tviteru: „Neka plate sve zemlje članice, ne samo Sjedinjene Države“.

Nedostatku novca doprinosi činjenica da i druge zemlje sve češće odlažu svoje uplate. Ipak, da nema razloga za strahovanja za budućnost UN poručio je Ričard Govan, iz Krizne grupe UN. On je naveo da će SAD na kraju izmniriti svoje obaveze. Kako je dodao: „UN se više suočavaju s problemom likvidnosti nego s pravom finansijskom krizom“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.