Foto: FoNet/ AP

Redak susret rođaka omogućen je najnovijim popuštanjem u odnosima Južne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država sa Severnom Korejom, zemalja koje su, tehnički, u ratnom stanju budući da među njima od 1953. vlada samo primirje.

Tokom dugo sanjanog okupljanja se oko 600 Južnokorejaca, članova preko 160 porodica, tokom šest dana i dozvoljenih 12 sati družilo sa oko 180 rođaka na Severu. Bilo je to tek 22. okupljanje, uključujući i video sastanke, od prvog 1985. Prvi put su članovi odvojenih porodica mogli u jedan mah da se u svojim hotelskim sobama nasamo sastanu i obeduju.

Susret je simbolično bio u odmaralištu na planini Kumgang, na jugoistoku Severne Koreje, jednom od najslikovitijih mesta u Istočnoj Aziji. Kumgang je poznat kao „Dijamantska planina“ jer njene nazupčene stene i 12.000 prebrojanih vrhova od kojih je jedan na 1.638 metara, podsećaju na brušeni dragi kamen.

Neki od pridošlih iz Južne Koreje, najstariji je imao 101 godinu, bili su toliko krhki da su sedeli u kolicima ili se kretali uz pomoć mlađih članova porodice. U stvari su retka sjedinjavanja roditelja i njihove dece, braće i sestara, uglavnom su to susreti rođaka koji nikada u životu nisu imali kontakt.

Korejska nacija čije je prvo kraljevstvo Gođoseon prema legendi utemeljeno pre 4.351. godinu, smatra se jednom od najhomogenijih u svetu i unutar njenog životnog prostora je donedavno obitavala samo mala kineska etnička zajednica. No od 1945, kada su pobedničke sile SAD i Sovjetski Savez podelili poluostrvo, a pogotovo posle surovog Korejskog rata (1950-1953), odvojenost Severa i Juga je gotovo potpuna. Žitelji dve države ne mogu da se sastaju, čak ni da razmenjuju pisma ili telefonske pozive. Tek od skora mediji pišu o sporadičnim susretima podeljenih porodica posredovanjem kineskih „dilera“ za značajnu finansijsku naknadu.

Sjedinjavanje familija je bolno pitanje na poluostrvu koje čeka brzo rešenje, budući da su mnogi od članova takvih porodica u poodmaklom dobu i žele da vide davno odvojene rođake pre nego što umru. Prema južnokorejskom ministarstvu za ujedinjenje, procenjuje se da ima 132.000 podeljenih porodica. Oko 75.000 ili 55 procenata podnosilaca zahteva za susrete se, u međuvremenu, upokojilo. Oko 57.000 Južnokorejaca čeka da budu sjedinjeni sa članovima njihovih porodica koji su možda živi na Severu.

Jedan od izbeglica sa Severa je južnokorejski predsednik 65-godišnji Mun Đe-in. „Najveća mi je želja da uzmem za ruku 90-godišnju majku i odvedem je u rodno selo (u Severnoj Koreji)“, kazao je Mun posle izbora 2017.

Za ovonedeljno okupljanje, prvo od oktobra 2015, „srećnici“ su odabrani među 500 prijavljenih, prethodno izabranih na kompjuterskoj lutriji. Broj je potom sveden na 250, a konačna lista je oformljena prema godinama starosti, zdravstvenom stanju i drugim činiocima.

Severna Koreja smatra podeljene porodice tragedijom. No, tamošnji režim, prema shvatanju u Seulu, odbija ideju češćih susreta, zabrinut da bi uticaj sa visokorazvijenog i prosperitetnog Juga mogao da se proširi po izolovanoj i osiromašenoj Severnoj Koreji.

Na pitanje podeljenih porodica često utiču usponi i padovi u odnosima između Seula i Vašingtona sa Pjongjangom, pa je neizvesno kada će susret poput najnovijeg biti ponovo organizovan. Prošlonedeljni je usledio posle nekoliko godina pauza i tenzija na poluostrvu zbog nastavka rada u Severnoj Koreji na nuklearnom i programu raketnog naoružanja.

Međukorejski odnosi su dramatično poboljšani pošto je Severna Koreja početkom godine poslala sportiste i visoku delegaciju na Zimsku olimpijadu u Južnoj Koreji. Dve države su uz širenje atmosfere mira obnovile bilateralne razgovore koji su kulminirali u dva samita predsednika Muna i severnokorejskog vođe Kim DŽong-una. Očkuje se njihov novi samit početkom septembra.

Na kraju najnovijeg okupljanja podeljenih porodica, predsednik južnokorejskog Crvenog krsta Park Kjung-seo je kazao da je novo dogovoreno za oktobar. Park je rekao i da će nastojati da planina Kungang postane trajno mesto sastajanja podeljenih porodica.

„Svake godine umre 3.000 do 4.000 članova podeljenih porodica“, primetio je Park. „U narednih sedam do 10 godina će biti teško organizovati sjedinjavanje podeljenih porodica na ovaj način.“