Novog papu čeka mnogo problema

Papina bela mitra nije svetlost. Ko god bude izabran za novog vrhovnog vođu od 1,4 milijarde katolika u svetu, moraće se suočiti s celim problema, prenosi Hina pozivajući se na analizu Rojtersa.

Među njima su rastući problemi sa finansijama Vatikana, opadanje pohađanja crkve u mnogim zapadnim zemljama i doktrinarne debate o pitanjima kao što su rukopoloženje žena i uključivanje LGBTK katolika, koje nagoveštavaju nove podele, prenosi Al Džazira.

Finansijska kriza Vatikana bila je među poslednjima od kojih je papi Franji zabolela glava. Tri dana pre konačne hospitalizacije u februaru, naredio je stvaranje nove komisije na visokom nivou za podsticanje donacija Vatikanu, koji se suočava sa manjkom budžeta i sve većim manjkom u svom penzionom fondu.

Iako Vatikan nije objavio potpuni izveštaj o budžetu od 2022. godine, najnoviji izveštaj iz sredine 2024. uključivao je manjak od 83 miliona evra, rekla su Rojtersu dva izvora upoznata sa tim.

Vatikan je procenio deficit u penzionom fondu na skoro 631 milion evra u 2022. Od tada nisu objavljene nove zvanične informacije, ali je nekoliko upućenih izvora reklo Rojtersu da veruju da je manjak mnogo veći.

Jezuitski sveštenik Tomas Riz, komentator koji je pisao o finansijama Vatikana, rekao je da bi problemi sa budžetom mogli da imaju „veliki uticaj“ na to ko će biti izabran za novog papu na konklavi koja počinje 7. maja.

„Moraće da izaberu nekoga ko donosi novac, a ne pastira“, rekao je Ris.

Ako kardinali traže nekoga ko zna gde da smanje troškove u složenoj vatikanskoj birokratskoj strukturi, mogli bi da se odluče za italijanskog kardinala Pjetra Parolina. Vodeći kandidat za novog papu, bio je drugi komandant Vatikana tokom skoro čitavog Franjinog pontifikata.

Ali Parolin je bio na čelu Državnog sekretarijata Svete stolice kada je bio umešan u skandal zbog sumnjivog ulaganja više od 200 miliona američkih dolara u kupovinu zgrade u Londonu.

Kardinal Anđelo Bečiu, nekada jedan od Parolinovih najboljih pomoćnika, kasnije je na vatikanskom sudu osuđen za proneveru i prevaru, zbog čega je dobio pet i po godina zatvora. Bečiu negira sve optužbe i slobodan je dok se njegova žalba ne reši.

Pad popularnosti u Evropi

Katolička crkva je poslednjih godina veoma malo povećala broj vernika u svetu. Prema poslednjoj zvaničnoj statistici, na kraju 2023. godine u svetu je bilo 1,405 milijardi katolika, što je 1,15 odsto više nego na kraju 2022. godine, kada ih je bilo 1,389 milijardi.

Najveći broj katolika nalazi se u Severnoj i Južnoj Americi – 64,2 odsto stanovništva su katolici. Slede Evropa sa 39,6 odsto i Okeanija sa 25,9 odsto.

Ali generalno gledano, stopa krštenja novorođenčadi, ključni pokazatelj širenja vere, najveća je u zemljama u razvoju.

Najviše krštenih novorođenčadi na 1.000 katolika, prema statistici Vatikana, ima u Američkoj Samoi (71,2), nekoliko ostrva u Okeaniji (37,7 prema 21,8), Burundiju (23,6), Kambodži (22,3), Istočnom Timoru (20,3) i Mjanmaru (20,1).

Istovremeno, broj vernika u mnogim evropskim zemljama opada.

Nemačka biskupska konferencija saopštila je ranije ove godine da je samo 29 novih sveštenika rukopoloženo u zemlji 2024. godine, što je istorijski mali broj.

Prema njihovim podacima, te godine je Crkvu napustilo blizu 321.000 nemačkih katolika.

Ukupan broj katolika u Nemačkoj, koja ima 83 miliona stanovnika, sada je manji od 20 miliona, a ranije su katolici činili polovinu stanovništva.

Gledajući na obrasce rasta, neki kardinali koji traže novog papu mogli bi da se okrenu Aziji ili Africi. U tom slučaju mogući kandidat je filipinski kardinal Luis Antonio Tagle.

Bivši nadbiskup Manile, koga je Franja zamolio 2019. da vodi Vatikansku kancelariju za evangelizaciju, Tagle je poznat po svom šarmu i realizmu i biće prvi papa istočno od današnje Turske.

Filipini, zemlja od skoro 115 miliona ljudi, su skoro 80 ​​posto katolici. Kada je Franjo posetio Filipine 2014. godine, privukao je najveću gomilu ljudi u papskoj istoriji. Skoro sedam miliona ljudi prisustvovalo je misi na otvorenom u Manili.

Ali i Tagle je bio upleten u skandal. Franjo ga je 2022. smenio sa čela Vatikanske konfederacije 162 katoličke organizacije za humanitarnu pomoć, razvoj i socijalna pitanja koje deluju u više od 200 zemalja.

Franjo je otpustio celokupno rukovodstvo Karitas internacionalisa nakon izveštaja da je menadžment maltretirao zaposlene. Taglova uloga u toj organizaciji bila je gotovo ceremonijalna.
Doktrinarna pitanja

Kada je reč o doktrinarnim sporovima, Franja je uglavnom nastojao da otvori Crkvu za nove rasprave. Moglo se razgovarati o temama kao što je rukopoloženje žena, koje je decenijama bilo tabu.

Papa je osnovao dve komisije za razmatranje rukopoloženja žena za đakone. Jedna od ovih komisija još nije završila svoj rad. Franjo je takođe dozvolio sveštenicima da blagosiljaju istopolne parove, o čemu se odlučuje od slučaja do slučaja.

Njegove odluke su izazvale kritike konzervativnih katolika, uključujući nekoliko kardinala, koji se plaše razvodnjavanja vere. Neki kardinali sada pozivaju na promenu pravca.

Kardinal Gerhard Miler, konzervativac, rekao je da novi papa ne treba da bude naslednik pape Franje, već naslednik Svetog Petra, prvog pape.

Francis je, rekao je Miler za La Repubblica, bio „malo nejasan“ u vezi sa doktrinom. Kada je reč o blagoslovu istopolnih parova, „ne smete dovoditi u pitanje katoličku doktrinu o braku“, rekao je on.