Obuka Ukrajinaca u Hrvatskoj: Ulazak RH u rat ili čin solidarnosti? 1Foto: EPA-EFE/ATEF SAFADI

Sukob oko obuke ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj traje danima, a tenzije je danas dodatno podigla izjava ukrajinskog ministra odbrane iz koje se može zaključiti da je gotova stvar.

Predsednik Zoran Milanović ranije je odbio da da saglasnost na takav predlog, ali to nije sprečilo Vladu da ipak taj predlog uputi parlamentu, koji je deo opozicije ocenio neustavnim.

Plenković: Imamo ogroman politički problem

„Imamo veliki politički problem, ogroman“, rekao je danas premijer Andrej Plenković i napao predsednika Zorana Milanovića i opoziciju. Plenković tvrdi da opozicija nema hrabrosti da odbije ovaj predlog i da se kriju iza teza o nadležnosti parlamenta.

„Stvari ne mogu biti jasnije. Opet ću ponoviti, ovo nastojanje da se pravi da zaista postoji ustavni problem je laž i laž. Prvo je EU donela odluku, a Hrvatska je takođe glasala, da se uspostavi misija. Ne dogovorimo vežbu, uspostavljena je misija koja će trajati neko vreme, ona ima politički smisao i cilj. A to je da se sistemski pomaže žrtvama ruske agresije od strane EU“, rekao je Plenković.

Oni su u očaju, ne znaju da kažu ne, pa se sada kriju iza pravnih smicalica“, rekao je Plenković o opozicionim političarima koji nisu podržali ovu odluku. On je naveo i da je parlament već doneo 45 ovakvih odluka i da tada nije povučeno pitanje nadležnosti.

Milanović: SAD i Rusija ratuju u Ukrajini, nama tamo nije mesto

Dok Plenković tvrdi da je potrebno pomoći žrtvi agresije, Milanović smatra da bi to uvuklo Hrvatsku u rat koji se vodi u Ukrajini i da Hrvatska i Ukrajina nisu saveznici jer Ukrajina nije članica NATO-a. Nakon što je Vlada uputila predlog obuke parlamentu, Milanović je optužio Plenkovića za kršenje Ustava i terorisanje države.

„Sada će se videti ko je za Rusiju, a ko za Ukrajinu. Ja nisam ni za koga. Ja sam za Hrvatsku, bahato sebičan. Sava Kovačević ide u Brisel i obećava: ‘Hrvatska je unutra. To je krivično delo“, rekao je Milanović, koji je rusku invaziju na Ukrajinu opisao kao „rat između SAD i Rusije“. Inače, to je stav koji Milanović deli sa portparolom ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Tamo se vodi rat između Amerike i Rusije. Između Rusije i Ukrajine, ja sam na strani Ukrajine, naravno. Ali to je rat između Amerike i Rusije“, rekao je on. „Moramo da konstatujemo da Amerikanci preko ukrajinske omladine vode rat protiv Rusije, to moramo da kažemo“, rekao je Milanović i dodao da Ukrajina nije saveznik Hrvatske.

„Svi koji bi dali pomoć i učestvovali tamo gde nam nije mesto da učestvujemo, treba da pročitaju član 5 NATO alijanse. Imamo obavezu da pomognemo članici NATO koja je napadnuta, ali ni to nije apsolutno. Ne mogu da zaštitim vas od vašeg ludila i ponašanja za koje moram da obezbedim pokriće“, rekao je Milanović.

Banožić: Moramo da pomognemo Ukrajini, dobro se sećamo kako nam je bilo

Ministar odbrane Mario Banožić je, pak, rekao da je uveren u dvotrećinsku većinu, u poslanike koji, kako je rekao, duboko osećaju šta se dešava u Ukrajini i u Evropi i šta može da ugrozi Evropu i ceo svet. I u tom pravcu treba da donose odluke, naglasio je on.

„Ne vidim razlog zašto je predsednik to odbio. Ovo je izbegavanje jasnih stavova, bili vi za nešto ili ne“, rekao je Banožić novinarima. Koliko se nadamo da će to stati, vidimo da se u Rusiji odvijaju mobilizacije i treninzi. Moramo da pomognemo Ukrajini, dobro se sećamo kako nam je bilo“, rekao je Banožić.

Ministar tvrdi da svakodnevno komunicira sa ukrajinskim ministrom i da bi bila šteta da hrvatski vojnici ne odu u misiju koja bi im bila korisna.

Profesor ustavnog prava: Parlament nema ovlašćenja da odlučuje o obuci

Matija Miloš, docent na Katedri za ustavno pravo Pravnog fakulteta u Rijeci, smatra da bi Ustavni sud trebalo da odluči ko je nadležan u ovom slučaju.

„Ono što je problematično jeste činjenica da je odluka o delovanju naše države u okviru misije koju je pokrenula Evropska unija doneta u okviru procesa koji vodi Evropska unija, odnosno kao deo međunarodne organizacije. To što Vlada šalje predlog parlamentu zapravo je namenjena nekoj drugoj situaciji, a to je kada se postupa u skladu sa međunarodnim ugovorom“, rekao je Miloš.

U toj situaciji takvu odluku treba da potvrdi Hrvatski sabor, odnosno ako predsednica uskrati saglasnost, onda odluku treba potvrditi dvotrećinskom većinom, dodaje on.

„Pošto to ovdje nije slučaj i radnja se odvija u međunarodnoj organizaciji, Hrvatski sabor ne bi imao ovlasti da donosi bilo kakvu odluku. To je predviđeno međunarodnim ugovorima iz razloga što se međunarodni ugovori obično sklapaju na inicijativu. izvršne vlasti — rekao je Miloš.

„Ako se obaveza angažovanja oružanih snaga, bilo stranih ili domaćih, sprovodi iz neke vrste međunarodnog sporazuma, onda je potrebno da parlament to ponovo potvrdi. To nije slučaj sa međunarodnom organizacijom, posebno onom kojoj preneli smo suverena ovlašćenja, kao što je slučaj EU“, naglasio je on.

Kakvu obuku ukrajinski vojnici treba da prođu u Hrvatskoj?

Nacrt odluke juče je objavljen na zvaničnom sajtu vlade i u njemu se navodi šta će ukrajinski vojnici naučiti dok budu na obuci u Hrvatskoj. Deo dokumenta koji se odnosi na samu obuku prenosimo u celini, dok se kompletan dokument nalazi ovde.

„U cilju dalje podrške, 17. oktobra usvojena je Odluka o misiji vojne pomoći Evropske unije za podršku Ukrajini (EUMAM Ukrajina) kako bi se doprinelo jačanju vojnih sposobnosti Oružanih snaga Ukrajine za rekonstrukciju i efektivnu implementaciju misija da omogući Ukrajini da odbrani svoj teritorijalni integritet, efikasno vrši suverenitet i zaštiti civile u Ukrajini“, navodi se u odluci.;

U odluci stoji da je misija dio koordiniranog odgovora EU na hitne, ali i dugoročne potrebe Ukrajine. U skladu s odlukom navodi se da će Hrvatska Ukrajincima osigurati individualno i kolektivno osposobljavanje na:

a) osnovni, napredni i specijalizovani nivo (naročito na nižim nivoima komandovanja i rukovodstva od desetog, voda i čete, pa do bataljona i brigade, uključujući operativnu obuku i priprema četa, bataljona i brigada za sprovođenje manevri i taktike do nivoa brigade, uključujući konsultacije o planiranju, pripremi i izvođenju vežbi gađanja).

b) specijalizovana obuka osoblja Oružanih snaga Ukrajine.

v) obuku snaga teritorijalne odbrane Oružanih snaga Ukrajine.

g) koordinaciju i sinhronizaciju aktivnosti država članica za podršku pružanju obuke Oružanih snaga Ukrajine.

„Učešće Oružanih snaga Republike Hrvatske doprinelo bi i sticanju praktičnih znanja kroz interakciju sa oružanim snagama drugih država članica EU, kao i pripadnicima Oružanih snaga Ukrajine“, navodi se u delu odluke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.