Foto: Dunavska strategija

Tako je govorio premijer Mađarske Viktor Orban otvarajući 6. Godišnji Forum Dunavske strategije, koji se održava u Budimpešti.

Obraćajući se predstavnicima 14 zemalja koje su članice Dunavske strategije, a uoči današnjeg prenošenja uloge predsedavajućeg Bugarskoj, Orban je ponovio poznate stavove o migrantima. Uz ocenu da je Mađarska na braniku Evrope, on je rekao da će stil žviota na koji su navikli građani centralnog dela kontinenta biti očuvan.

– Mi jesmo za otvorenost granica u okviru Šengena, ali I za čuvanje spoljnih granica. Nećemo dozvoliti scenario rasplamsavanja sukoba, koji smo kroz istoriju imali u Centralnoj Evropi – rekao je Orban I dodao, aludirajući na migrante, da “ oni najpre testiraju poroznost naših granica, zatim dolaze masovno, grade paralelna društva, a na kraju izbiju sukobi”. Zato treba da čuvamo spoljne granice, a tu obavezu imaju I zemlje koje još nisu članice EU, zaključio je mađarski premijer.
Međutim, o pretnji od masovnih migracija iz arapskih I muslimanskih zemalja govorio je samo Orban u svom uvodnom izlaganju. Ostali učesnici su na prvoj plenarnoj sednici Foruma, na kojoj tema bila energetska stabilnost zemalja Dunavskog regiona, govorili da bi to mogao da bude jedan od najvećih izazova narednih godina. Iako niko nije direktno rekao, dominirao je strah od – Rusije. Kada 2020. istekne ugovor o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine, a Natalija Bojko, zamenica ministra za evropske integracije te zemlje rekla je da od 82,2 miliona kubnih metera ruskog gasa koji ide ka zapadu Evrope godišnje, 70 miliona prelazi preko Ukrajine, EU će se suočiti sa “nepredvidljivostima koje može da izazove Gasprom”.

Zbog toga, države regiona uz finansijsku pomoć Brisela sprovode velike projekte. Tako, na primer, Hrvatska gradi energetski terminal na Krku za prirodni gas kapaciteta 2,6 milijardi kubika godišnje. Ivo Milatić zamenik hrvatskog ministra za okolinu i energiju, osim što je rekao da se taj projekat realizuje uz veliku podršku Evropske komisije, pomenuo je I Jonsko-jadranski gasovod u koji Hrvati takođe polažu velike nade.

U Rumuniji je aktuelna projekat za prenos gasa vredan 118 miliona evra. Preko ove zemlje gas iz Gruzije će krenuti prema Evropi, rekao je Viktor Negresku iz Ministarstva az evropske poslove Rumunije. Time bi se smanjila zavisnost od onog iz Rusije.

Andraš Androski, mađarski ministar za energetiku kaže da do 2020. treba obezbediti stabilno stabdevanje gasom u slučaju najgoreg scenarija između Ukrajine I Rusije. Zato je on pomenuo važnost interkonektora ove zemlje sa Rumunijom, Hrvatskom, Slovačkom I Austrijom. A gde je tu Srbija?

Jadranka Joksimović, srpska ministarka za evropske integracije, rekla je da smo u Srbiji iz medija saznali da je projekat Južni tok prosto otkazan, a u njega je naša zemlja polagala velike nade jer je to bio najbolji način da se obezbedi stabilno snabdevanje. Ona je dodala da Srbiji zato trebaju novi projekti, a učešće u njima određuju “I naša politička pozicija u međunarodnim odnosima”. Iako to nije kazala direktno, verovatno je mislila na specifičnost srpsko-ruskih odnosa, kao I na aktuelno približavanje Turskoj, a shodo tome I “Turskom toku” o kojem se intenzivno govori. Joksimovićeva je zatražila razumevanje Brisela, ali istovremeno i snažnu podršku EU i zemalja članica, naravno I više sredstava iz predpristupnih fondova.

Osam godina uspešne saradnje

Dunavska strategija je uspostavljena 2009. ka drugi veliki EU projekat regionalnog razvoja, posle onog koji se odnosi na baltičke zemlje. U okviru Dunavske strategije nalazi se 14 zemalja iz dunavskog sliva. Kroz Dunavsku strategiju realizovano je desetine projekata u ovim zemljama uz finansijsku podršku Brisela. U okviru projekta “Socijalno ekonomski razvoj Dunavskog regiona u Srbiji” vrednog 3,3 miliona evra, finansirano je 17 projekata u oblasti razvoja turizma, zaštite životne sredine, održivog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti. Jedan od najvažnijih je revitalizacija Golubačke tvrđave i izgradnja saobraćajne zabilaznice, što je realizovano prošle godine. Viktor Orban je juče rekao da je za projekte Dunavske strategije do 2022. obezbeđeno 227 miliona evra, ali da je to treba još više jer je ovaj region najbrže rastući u Evropi.