„Suludo je očekivati da nema protesta, a može da bude i terorističkih napada“: Sagovornici Danasa o paljenju Kurana u Švedskoj i Danskoj

Fahrudin Kladničanin iz Akademske inicijative „Forum 10“ kaže za Danas da je pozivanje na demokratsko pravo na otvorenu kritiku i slobodno mišljenje totalna vulgarizacija slobode, a da te scene paljenja religijske knjige na javnom mestu predstavlja performans deklarisane mržnje prema određenoj grupaciji.

„Da ne poštuješ svete knjige Kuran i Bibliju, ili bilo koju drugu zbirku mitova i bajki – i da prema tome imaš ironičan odnos, to je pravo koje ne može nikom da se uskrati. Ali da budeš egzibicionista koji u nedostatku argumenata, javno zapali nešto što drugom znači – to je prostakluk“, kaže Kladničanin didavši da ako se prate projekcije stanovništva u Evropi, da će za 50 godina prema poslednjim istraživanjima vodeća religija u Švedskoj biti islam.

On kaže da sumnja u to da bi u Švedskoj i Danskoj, kao i u ostalim savremenim zemljama, vlasti dozvolile da neko zapali njihove nacionalne simbole na javnom mestu.

„Zašto bi jedna zapaljena krpa bila svetogrđe, a jednma zapaljena knjige nije. To je lažna demokratija tih višestoletnih severnih demokratija i paradigmi uređnosti i perfekcije. Najveća zla koja su počinjena protiv čovečnosti kroz istoriju jestu potekla od hrišćanstva. Francuska je pravi primer toga“, kaže Kladinčanin, ističući da je pozivanje na građansko pravo skrnavljenja Kurana u ove dve zemlje „obično političko licemerje“.

„Iz građanske pristojsnoti i zarad mira u zajednici, treba sprečiti spaljivanje Kurana. Javno spaljivanje je čin varvarstva“, naglašava naš sagovornik.

Pojave koje se događaju u Švedskoj i Danskoj, nastavlja Kladničanin, treba sagledavati i kroz aktuelni geopolitički kontekst. Rusija na čelu sa Vladimirom Putinom se postavlja kao zaštitnica islama i muslimana, u kojoj su prava muslimanskoj zajednici maksimalno zagarantovana, a spaljivanje Kurana, kako kaže, se nikada nije, niti će se dogoditi.

„Sa druge strane u očima Rusije imate dekadentni zapad u kojima se sve dozvoljeno, pa i varvarsko vređanje osećaja muslimana, a ono se manifstuje u spaljivanju božijih reči – bogohuljenju. Putinova evroazijska koalicija, uduržena sa muslimanima treba da bude brana upravo to dekadentom zapadu, o tome pišu i francuski istoričari“, ističe on.

U tom slučaju, nastavlja, vodimo se devizom, da ništa nije slučajno, pa ni paljenje varvarski čin spaljivanja Kurana.

Profesor međunarodnih odnosa na Internacionalnom Univerzitetu u Sarajevu, Jahja Muhasilović, kaže da je paljenje Kurana kontraproduktivno, te da razumevanje demokratije gde je dozvoljenje paljenje verskih simbola nije pohvalno i da je štetno, te da se ulazi u proces koji se ne može kontrolisati.

„Pogotovo kada se uzme u obzir činjenica da jako mnogo muslimana migrantskog porekla živi u Švedskoj. To izaziva nervozu i neraspoloženje prema Švedskoj“, napominje Muhasilović, opominjući da ovim Švedska gubi svoje kredite u islamskom svetu.

On to potkrepljuje činjenicom da, kako kaže, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, na nekin način ucenjuje Švedsku kada je u pitanju njeno članstvo u NATO-u.

Muhasilović kao problem sa kojim se suočava Švedska izdvaja ‘slobodu govora’.

On ističe da je problem ove zemlje to što nije povukla crvene linije dokle ide sloboda govora’.

„Neko ko ima problem sa islamom ili Kuranom izađe i uradi ovako nešto. Suludo je očekivati da nema reakcije. Usledi reakcija, mislim dosta blaga u odnosu na to kakva je mogla da usledi. Moglo je da izazove val protesta, ili ne daj Bože, terorističkih napada. Vi dajete argument drugoj strani“, kaže, akcentovavši da ništa nije dovoljno jak argument za teoristički napad.

Posledicu islamofobije, odnosno kako sam kaže, ksenofobije, Muhasilović objašnjava migracijama.

Kaže da rastom procenta imigranata koji dolaze iz islamskog sveta paralelno raste i islamofobija, te da, šire gledano, i islamofobija, ali i ksenofobija proističu iu straha od nepoznatog i promene.

„Strah od nepoznatog u Zapadnim društvima da se njihove vrednosti, demokratska i rasna struktura, verska, način života, da će se na neki način promeniti. Mislim da taj strah nije opravdan jer paralelno sa imigracijom raste i asimilacija društva. Migrantske zajednice su relativno dobro asimilirane. Kako vreme odmiče cela situacija ide u prilog zemljama koje su ugostile te imigrante. Več druga, treća generacija supunopravni građani tih država i dele vrednosti te države“, objašnjava Muhasilović, ističući da desničarske stranke iskrivljuju stvarnost kako bi polički profitirale.

Kao rešenje ove situacije, naš sagovornik kaže da bi najbolje bilo da Švedska zabrani vređanje verskih simbola a da ostavi slobodu govora.

Da se krivci traže na obe strane, pojašnjava nam direktor Instituta Ifimes, Aljaf Bahtjar.

„Krivica je na obe strane. Ljudi koji žele steknu popularnost. Niko nije znao ko je Salvan Momika, asirski hrićšanin koji je izopšten iz crkve 2017. godine. Imao je paravojnu policiju koja je činila zločine. Normalno je da je pobegao iz Iraka i otišao u Švedsku. Drugi su ti koji nasedaju na te provokacije. Pre neki dan se isto desilo i u Danskoj, palili su iračku zastavu i Kuran. Znamo da se svaka sveta knjiga i svaka zastava treba poštovati“, kaže Bahtjar.

On se vraća u istoriju, kazavši da je sve povezano, te da islamofobija postoji od ’70-ih godina u Zapadnoj Evropi.

„Možemo reći da je to nastavak antisemitizma protiv Jevreja ’30-ih godina što je dovelo do Holokausta. Sada vidimo da je islamofobija pomešana istovremeno sa rusofobiom“, kaže on.

Bahtjar se vratio u 90-te i ratove na ovim prostorima, podvukavši paralelu.

„Imamo Ratka Mladića koji kaže ‘mi ćemo se osvetiti Turcima za ono što su radili pre’. Niko ne demantuje da su Turci uradili. Zamislite da sada ubijete muslimana u Bugarskoj kao osvetu za jermenski genocid? Sve to je povezano i tumači se politički. Političko tumačenje je izvan svakog istorijskog tumačenja“, na primeru nam kazuje sagovornik Danasa napominjući da niko ne gleda ‘svetle tačke’, poput onih kada 90-ih godina katolički pop sedi sa muslimanima ili Srbima.

„Niko ne promoviše takve stvari da ljudi znaju da se to događa“, ukazuje Bahtjar.

On podseća da je paljenje svetih knjiga počelo 80-ih godina, 1988. kada je Salman Ruždi napisao Satanske stihove.

„On je bio nepoznati književnik iz Indije koji je stekao slavu sa Satanskim stihovima“, podseća Bahtjar.