Političke podele utiču na pregovore o klimatskim promenama 1Foto: Pixabay / nikolabelopitov

Podele unutar Evrope te napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i Kine najveći su izazov za nove pregovore o klimatskim promenama pod okriljem Ujedinjenih nacija koji u nedelju počinju u Poljskoj.

Pregovori se događaju u trenutku dok naučnici upozoravaju da će prosečna globalna temperatura do kraja veka porasti tri do pet Celzijevih stepeni što daleko nadmašuje planove da se rast ograniči na dva stepena ili manje, javlja Hina.

COP24 (Conference of the Parties) najvažnija je UN-ova Konferencija o klimatskim promenama nakon Pariškog sporazuma iz 2015. godine.

Održava se od  2. do 14. decembru u Poljskoj, zbog eksploatacije uglja u jednom od najzagađenijih područja u Evropi.

Čudo je potrebno da bi konferenciju okrunio uspeh, ocenjuje poljski domaćin.

Za predstavnike iz 195 zemalja konferencija je rok do kojeg moraju zaključiti „pravilnik“ i upotpuniti Pariški sporazum iz kojeg su se nameravale povući Sjedinjene Američke Države, po naredbi predsednika Donalda Trampa.

Glavni cilj Pariškog sporazuma iz 2015. je smanjenje emisije stakleničkih plinova, posledice korištenja fosilnih goriva, te ograničiti rast globalne temperature na nivo između 1,5 i 2 Celzijevih stepeni u odnosu na predindustrijski nivo.

Smanjenjem udela fosilnih goriva nastoje se ograničiti sve učestalije klimatske krajnosti, ublažiti rast nivoa mora te izumiranje biljnih i životinjskih vrsta.

Sporazumom se svaka zemlja obavezuje na borbu protiv globalnog zagrevanja, ali potrebni su i propisi kako bi se stvarno smanjile emisije stakleničkih plinova i taj proces pomno nadzirao.

UN-ovi naučnici objavili su da će do 2040. godine prosečna temperatura u svetu porasti za 1,5 Celzijev stepen.

To premašuje i najcrnje prognoze, a prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji globalne temperature do 2100. godine porašće za tri do pet Celzijevih stepena.