Posle Grenela skoro pa Grenel

Ako se u međuvremenu već nisu razočarali.

Američki predsednik Donald Tramp je za tu funkciju nominovao penzionisanog armijskog pukovnika Daglasa Mekgregora, čoveka koji u svojoj odanosti Trampu, kako ga opisuje nemački medij, nimalo ne zaostaje za prethodnikom.

Kao i Grenel, Mekgregor je u Vašingtonu dugo bio politički autsajder, koji je samo zahvaljujući Trampu dobio šansu da zaigra na velikoj političkoj bini.

U Berlinu bi, otud, novi čovek iz Vašingtona trebalo, slično prethodniku, da zastupa Trampovu spoljnopolitičku agendu, iako možda nešto drugačijim sredstvima i sa više diplomatskog stila.

Za razliku od Grenela, Mekgregor (još) nije korisnik Tvitera, što budi nadu da ideološki obojenim tvitovima, kao što je to učinio prethodnik, neće pokvariti stvari sa bitnim ljudima u Berlinu već u svojim prvim nedeljama po preuzimanju dužnosti.

Uz to mu se pripisuju simpatije ka zemlji domaćinu i to što dobro govori nemački.

Iz ugla Berlina bi već to moglo predstavljati prednost.

Teme na kojima će Mekregor insistirati u skladu s politikom Trampove vlade će, očekuje se, ostati iste: da Nemačka treba da izdvaja „jasno više“ novca za NATO, diskutovaće se o gasovodu Severni tok 2, o povlačenju dela američkih trupa iz Nemačke, o sankcijama Iranu i trgovinskim pitanjima, navodi Špigel.

U Sjedinjenim Državama je Mekgregor dobrom delu javnosti poznat jer je – kao i Grenel prethodno – redovno nastupao na kablovskoj televiziji Foks njuz kao komentator spoljne i bezbednosne politike.

U emisijama vrlo konzervativnog voditelja Takera Karlsona Mekgregor se uglavnom veoma pozitivno izjašnjavao o spoljnoj politici predsednika.

Hvalio je Trampovu odluku da povuče vojsku iz Sirije i plan o mogućem brzom povlačenju američkih jedinica iz Avganistana.

„Predsednik ima dobre instinkte“, kazao je Mekgregor gostujući kod Karlsona.

Bivši oficir je mogao privući Trampovu pozornost jer je Foks njuz za njega važan izvor informacija, pa i regrutni centar za osoblje administracije.

„Osim toga, Tramp teško da ceni nešto više od lojalnosti i otvorenog laskanja“ – piše Špigel.

O dolasku Mekgregora na neku zvaničnu dužnost se već govorilo, pored ostalog pominjan je kao mogući novi savetnik za nacionalnu bezbednost posle smene Džona Boltona.

Potom je bilo reči o njegovom odlasku na visoku dužnost u Pentagon, čemu se navodno protivio ministar odbrane Mark Esper, pa je te funkcije dopao jedan drugi komentator sa Foks njuza.

Pritom se mora znati da je Mekgregor pre svega vojnik. Kao i njegov budući šef u Stejt departmentu, državni sekretar Majk Pompeo, apsolvirao je na uglednoj vojnoj akademiji Vest Point. Do penzionisanja je praktično čitavu karijeru proveo u armiji.

Za vreme rata na Kosovu služio je u Glavnom štabu Savezničkih snaga u Evropi (SHAPE).

Mekgregor je dobar poznavalac vojne istorije, kao i nemačke.

Među vojne zasluge ubraja mu se i to što je tokom Prvog zalivskog rata predvodio trupe koje su prve umarširale u Irak.

Potom je pisao analize i preporuke kako ubuduće američka vojska treba da izgleda, ali, kako se navodi, u skladu sa očekivanjima svojih pretpostavljenih.

Iznad čina pukovnika nije napredovao, mada bi sudeći po njegovom životopisu bilo normalno da je postao general.

Povukavši se iz aktivne službe, Mekgregor je postao istaknuti kritičar vojne birokratije u Vašingtonu, pri čemu je, u njegovim govorima i knjigama, posebno došla do izražaja njegova averzija prema takozvanom bezbednosno-političkom establišmentu u Vašingtonu.

NATO je nazvao „zombijem“, o prisustvu američkih snaga u Iraku, Avganistanu i Siriji govorio sa snažnim tonom izolacionizma.

To ga je nepogrešivo približilo Trampu koji je tokom izborne kampanje 2016. obećavao okončanje „besmislenih ratova Amerike“.

Trampu slične poglede Mekgregor zastupa i kada je reč o imigracionoj politici u SAD.

U jednom intervjuu 2012. upozorio je na „balkanizaciju“ Amerike. Nije „nažalost“, kako je rekao, svaki stanovnik Amerike Amerikanac.

Pre nego što novi Trampov ambasador preuzme dužnost u Berlinu, nominaciju mora da potvrdi Senat, što može potrajati do predsedničkih izbora u novembru.

Špigel zaključuje da bi Mekgregor, ako Tramp pobedi, u Nemačkoj mogao provesti više godina, dok bi u slučaju poraza bio brzo smenjen jer se američki ambasadori u važnim zemljama poput Nemačke, posle promene u Beloj kući, obično odmah zamene.