Pravda ostaje slepa na romsku decu žrtve trgovine u Rumuniji 1Čovek sa detetom u naručju na vašaru u rumunskom gradiću Ćindirej. Foto: Andrej Pangovski

Toplog prolećnog jutra u gradiću Trgu Mureš u centralnoj Rumuniji, stariji čovek ulazi u sobu broj 52 u apelacionom sudu, potpetice njegovih cipela kuckaju po parketu.

U mornarsko plavom lakom sakou i pantalonama krem boje, sa belom beretkom u ruci, seda na praznu klupu u dnu prostorije. Dok čeka da ročište počne, gladi bradu i odmerava dvojicu sudija pred sobom.

Taj čovek je Konstantin Radu, 66, ali svi ga zovu nadimkom Titi.

Zajedno sa još 25 osoba, Titi je optužen da je prodavao na desetine dece romske nacionalnosti u Zapadnu Evropu, gde su prisiljavani na kriminal. Među optuženima su i njegova dva sina.

Okrivljeni i njihovi advokati počinju da popunjavaju sudnicu. Sede pored Titija tek nakon što su druga sedišta zauzeta.

U međuvremenu Titi pregleda šaku izgužvanih papira, mada dobro zna šta na njima piše. Oni su bili njegova glavna linija odbrane proteklih devet godina.

“On je stvarni šef”, kaže Berni Gravet, bivši nadzornik u londonskoj Metropoliten policiji i vođa istrage koja je dovela do suđenja. “Vrh piramide”.

Tužilaštvo kaže da je Titi, koji je i sam Rom, šef ozloglašene bande iz Ćindireja, malog mesta na jugoistoku Rumunije gde grandiozne kuće koje mirišu na bogatstvo stoje pored udžerica.

“To je kao vojna operacija”, kaže Gravet dok opisuje kako je grupa navodno raspoređivala armiju dece da prose i kradu. Čak je i osmonedeljna beba trafikovana kako bi služila kao rekvizit za prošnju, i drogirana da bi bila mirna.

Istražitelji kažu da se Titijevo kriminalno carstvo prostiralo po dalekim krajevima Evrope: Španiji, Italiji, Francuskoj, čak i Norveškoj – a naročito u Velikoj Britaniji.

Policija je uhapsila desetine državljana Rumunije u Britaniji i Rumuniji nakon zajedničke istrage koja nema pandana, a koja je trajala četiri godine, prenosi Balkaninsight.com.

Ali pravda se različito sprovodi u te dve države.

U Britaniji je oko 100 osoba osuđeno za zločine kao što su trgovina ljudima, pranje novca, prevara u vezi sa socijalnom pomoći, falsifikovanje dokumenata i zanemarivanje deteta.

U Rumuniji je svih 26 optuženih oslobođeno u šokantnoj presudi u februaru, nakon devetogodišnjeg suđenja koje su pratili brojni problemi.

Mada se tužilaštvo žalilo i optuženi su ponovo poslati na klupu, mnogi su videli presudu kao dokaz da je rumunsko pravosuđe preslabo – ili previše nefunkcionalno – da se odupre mafijašima i korupciji koja omogućava da njihov posao cveta.

“Krivično-pravni sistem koji je uspostavljen u Rumuniji radi borbe protiv međunarodnih organizovanih grupa izgleda na ivici kolapsa”, upozorilo je 25 organizacija za ljudska prava u peticiji nakon presude, kojom pozivaju međunarodna tela da “nateraju Rumuniju da preuzme odgovornost” za borbu protiv trafikinga.

U državi gde su političari osuđeni za korupciju poznati po svojim pokušajima da utiču na pravosuđe u svoju korist, ovaj slučaj je takao u živac. Takođe je odjeknuo među građanima Rumunije kojima se smučilo to što država pruža slabu zaštitu najranjivijima.

Ovo nezadovoljstvo došlo je do tačke ključanja nakon jednog nepovezanog slučaja letos, kada je 15-godišnja devojčica na jugu Rumunije oteta, silovana i ubijena uprkos tome što je tri puta zvala policiju i tražila pomoć.

Ta tragedija razotkrila je zapanjujuću nesposobnost policije i tužilaštva, kao i moguće veze službi koje sprovode zakon i organizovanog kriminala, uključujući trgovce ljudima.

Podaci Evropske komisije pokazuju da gotovo tri četvrtine žrtava trgovine ljudima u EU dolaze iz Rumunije – više od 1.500 u dvogodišnjem periodu 2015-2016.

Američki Stejt dipartment snizio je rejting Rumunije u poslednjem Izveštaju o trgovini ljudima, uz ocenu da je 2018. za tu zemlju bila najgora u preko 10 proteklih godina po broju osuđenih trgovaca ljudima i identifikovanim žrtvama.

Tokom suđenja po žalbi Titiju i ostalim optuženicima ovog proleća, BIRN je mesecima analizirao sudska dokumenta i intervjuisao osobe bliske slučaju kako bismo razumeli razmere i složenost navodnog zločinačkog poduhvata u Ćindireju.

Dobili smo sliku zatvorene i marginalizovane romske zajednice ostavljene na nemilost lokalnoj mafiji koja vreba siromašne porodice i porobljava njihovu decu u poguban oblik dužničkog ropstva.

Sudska dokumenta i intervjui sa stručnjacima takođe rasvetljavaju šta je pošlo po zlu na suđenju koje su mnogi videli kao test spremnosti Rumunije da se izbori sa modernim oblikom ropstva.

Entoni Stin, bivši britanski poslanik koji je pomno pratio suđenje, okarakterisao ga je kao “veoma loš slučaj pobačaja pravde”.

“Nije bilo nikakvoh političkog ili strukovnog pritiska sa ciljem da se posao obavi kako treba”, rekao je on za BIRN.

Pravda ostaje slepa na romsku decu žrtve trgovine u Rumuniji 2
Infographic: Marta Klawerzeczy

Zlatne poluge i kalašnjikovi

Na prašljavim ulicama Ćindireja deca igraju fudbal u podne, školskim danom. Na godišnjem vašaru, koji se održava blizu centra gradića, voze automobile “na sudaranje” i pucaju iz igračaka-puški.

Gradić sa 13.000 stanovnika nalazi se u ravnici, na pola puta između glavnog grada, Bukurešta, i Crnog mora na istoku.

Najviše zgrade u njemu su četvorospratni stambeni blokovi iz vremena komunizma, ali građevine koje se ističu su luksuzne vile sa balkonima i ukrašenim kapijama od kovanog gvožđa, od kojih su mnoge izgrađene profitom od kriminala, kako tvrde istražitelji.

Ako skrenete sa glavnog puta rizikujete da upadnete u rupu ili se zaglavite u blatu. Ovo ne odvraća vozače luksuznih automobila koji se vide širom grada: BMW-i, mercedesi, čak i jedan porše. Neka vozila imaju volan na desnoj strani, kao u Britaniji.

Pravda ostaje slepa na romsku decu žrtve trgovine u Rumuniji 3
BMW parkiran na zemljanom putu pored impozantne kuće sa ukrašenom gvozdenom ogradom u Ćindireju. Foto: Andrej Pangovski

Meštani se plaše da govore sa novinarima. Ne žele da se slikaju, čak ni na javnim događajima kao što je godišnji vašar, gde je jedan čovek pretio da će novinaru “polomiti facu” ako ne obriše fotografije.

Mir u Ćindireju, takav kakav je bio, poremećen je 8. aprila 2010, kada je oko 300 rumunskih i britanskih policajaca u fantomkama upalo u 34 vile dok su helikopteri nadletali nad gradom.

Nisu dali prethodno upozorenje lokalnim vlastima. Racija u zoru, zabeležena na video snimku koji je objavila policija Rumunije, otkrila je štosove novčanica, zlatne poluge, rodne listove, pištolje i kalašnjikove sakrivene ispod podnih dasaka.

Policija je uhapsila neke od osumnjičenih, koji su bili romske nacionalnosti, dok su ležali u krevetima. Osamnaest ih je uhapšeno na licu mesta, uključujući Titija.

Pored trgovine maloletnim licima, za šta im preti kazna do 12 godina zatvora, optuženi su za članstvo u organizovanoj kriminalnoj grupi, pranje novca i prekršaje u vezi sa vatrenim oružjem. Svi su porekli optužbe.

Tužilaštvo je odabralo da sudi navodnim trgovcima ljudima u okrugu Hargita u središnjoj Rumuniji, 350 kilometara od Ćindireja, u pokušaju da spreči bandu da utiče na suđenje.

Pravda ostaje slepa na romsku decu žrtve trgovine u Rumuniji 4
Infographic: Marta Klawerzeczy

Racija i suđenje koje je usledilo bili su rezultat istrage bez presedana, koja je počela u 2006. godini nakon što je žena iz Češke avionom doputovala u Britaniju sa troje romske dece iz Ćindireja.

Imigracioni službenici na Stansted aerodromu u Londonu postali su sumnjičavi kada su shvatli da deca ne umeju da komuniciraju sa ženom. Ona je kasnije osuđena na tri godine zatvora jer je pokušala da ih protivzakonito dovede u zemlju.

Gravet, nadzornik u londonskoj Metropoliten policiji, preuzeo je slučaj nakon što je već otkrio na stotine romske dece iz Rumunije kako džepare i kradu u prodavnicama po centru Londona.

Kaže da su zločini koje čine rumunski državljani porasli za 800 posto u tri meseca od kad je Rumunija ušla u Evropsku uniju 2017. godine.

To su većinom bile krađe koje su činila romska deca. Gravet se priseća 13-godišnje devojčice koja je uhapšena više od 10 puta pod različitim imenima i datumima rođenja.

“Tako da smo znali da neko igra igru sa nama”, rekao je on za BIRN u intervjuu u jednom kafeu u gradiću Brajton na jugoistoku Engleske.

Izvadio je laptop i otvorio prezentaciju u PowerPoint-u o slučaju iz Ćindireja. Nakon što se penzionisao posle 31 godine u policiji, Gravet radi kao savetnik i koristi ovaj slučaj da uči policajce kako da se bore protiv trgovine ljudima.

Kasnije, zatražio je salvetu – “Bele salvete su mi za crtanje”, rekao je – i na njoj škrabao krugove, strelice i piramide koje pokazuju kako su kružili ljudi i novac.

Ubrzo nakon što je Rumunija ušla u EU, Gravet je otkrio da je rumunska policija pre pridruženja poslala Europolu, policijskoj službi EU, spisak sa 1.087 imena dece i 67 imena osumnjičenih članova bande na koje treba obratiti pažnju.

Europol je procenio da se radi o jednom od najvećih lanaca za trgovinu ljudima u Evropi.

Proveravajući listu, Gravet je otkrio da je oko 200 maloletnika sa nje bilo hapšeno u Londonu zbog sitnih zločina. Tražio je sredstva od EU radi dalje istrage.

Tako je počela Operacija Golf, prva zajednička anti-trafiking istraga između dve države članice EU. U 2008. godini Evropska komisija dodelila je milion evra britanskoj i rumunskoj policiji kako bi zajedno stale na put kriminalnoj grupi.

Istražitelji su otkrili da su vođe bande nudile siromašnim romskim porodicama u Rumuniji da im odvedu decu u inostranstvo da zarade novac, i to naplaćivali roditeljima 1.000 evra po detetu, rekao je Gravet.

Taj novac bi im pozajmila sama kriminalna grupa, uz kamatu, tako da bi porodica zauvek ostala zadužena. Zbog toga bi poslali još jedno dete, pa još jedno, dok cela porodica ne bi završila u inostranstvu, radeći za bandu.

“Imali smo slučaj oca koji je pokušavao da preda bandi dete staro osam sedmica”, kaže Gravet. “Tri puta je pokušao”.

Banda bi onda ostavila decu kod porodica pod njihovom kontrolom. Gravet navodi slučaj 13-godišnje devojčice koja je odvedena u grad Slau, blizu Londona. Kad nije prisiljavana na prošnju, bila je rob u kući.

Njen otac je na kraju osuđen na pet godina zatvora u Britaniji zbog trafikinga sopstvene ćerke. Istraga je pokazala da je kontrolisao i druge devojčice za bandu, neke čak i u Španiji.

Tokom racije u Slau, policija je pronašla 211 ljudi koji su živeli u 16 kuća. Uslovi su bili strašni. Romska deca spavala su u gomili na podu. Frižideri su bili mahom prazni.

Većina dece imalo je 10-17 godina i “veoma bogate kriminalne dosijee”, rekao je Gravet.

Istražitelji kažu da je Britanija bila omiljena država za bandu zbog svog relativno izdašnog sistema socijalne pomoći. Falsifikovali su dokumenta da bi unovčili čekove od pomoći, ponekad upisujući očigledne greške, poput navođenja datuma “30. februar”.

Pravda ostaje slepa na romsku decu žrtve trgovine u Rumuniji 5
Čovek udara vreću na godišnjem vašaru u Ćindireju. Foto: Andrej Pangovski

Bogatstvo i moć

Gravet procenjuje da je grupa možda trafikovala čak 10.000 dece od 2002. godine – daleko veći broj nego što je otkriven u zajedničkoj istrazi – i da je svako dete donosilo grupi oko 160.000 evra godišnje.

On kaže da je najveći deo zarade išao Titiju – ili preko američkih kompanija za transfer novca MoneyGram i Western Union, ili u hrpama keša koje su u Rumuniju unosili batinaši.

Titi je odbio da komentariše na pitanja BIRN-a u sudnici nakon jednog od ročišta, ali njegova odbrana je dosledna: on govori da je žrtva zamene identiteta.

Prema optužnici, Titi je isplanirao kako decu treba vrbovati i odlučivao ko će ih transportovati u inostranstvo.

Presretnuti telefonski pozivi uključeni u optužnici otkrivaju da je Titi bio u redovnim kontaktima sa lokalnom policijom, koja mu je javljala ako se bliži nevolja. Prisluškivani razgovori takođe pokazuju da je jednom čoveku koji je imao probleme sa zakonom obećao pomoć da izbegne zatvor u zamenu za novac.

Po svemu sudeći Titija u Ćindireju poštuju i plaše ga se. Rumunski policajac koji je radio na slučaju i zahtevao da ostane anoniman rekao je da je Titi poznat kao “vrhovni sudija” među Romima.

Na ispitivanju u sudu u novembru 2018. Titi je sve porekao: vrbovanje maloletnika, pozajmljivanje novca ljudima, da ima status lokalnog vođe.

“Nemam nikakav uticaj nad bilo kime u zajednici u kojoj živimo”, rekao je on.

Dodao je da ne zna za telefonske pozive koji se pominju u optužnici i da ima dokumente za oružje koje je pronađeno u njegovoj kući, za koje kaže da ga koristi za lov.

“Postoji druga osoba sa istim imenom”, rekao je, “i ja sam ovde verovatno umesto njega, a novac koji je navodno poslat meni je u stvari poslat na ime ove druge osobe”.

Ćindirej je gradić koji je ispraznila emigracija. Lokalci procenjuju da oko 80 odsto stanovnika radi u inostranstvu jer ima malo posla. Skoro sve fabrike koje su cvetale u vreme komunizma su zatvorene.

Oko četvrtina stanovnika Ćindireja su Romi, koji posle Mađara čine drugu najveću manjinsku grupu u Rumuniji. Kao i drugde, mnoge romske porodice žive u ekstremnom siromaštvu, odsečeni od osnovnih usluga kao što su obrazovanje i zdravstvo. Diskriminacija je široko rasprostranjena.

Glavno romsko susedstvo u Ćindireju zove se Strakina, i zabranjeno je za strance bez dozvole romskih vođa.

Nikusor Lefter, Rom koji živi u Ćindireju i radi sa nevladinim organizacijama koje podržavaju lokalnu zajednicu, kaže da su vile u gradu izgrađene novcem iz inostranstva i da se nisu pojavile preko noći.

“Sve što vidite ovde finansiraju Romi”, rekao je. “Da nije Roma ne bi bilo nikakvih prodavnica jer se mnogo Rumuna odselilo”.

Đelu Duminika, izvršni direktor Agencije za razvoj zajednica “Impreuna” (“Zajedno”), koja podržava romske zajednice širom zemlje, odveo je grupu britanskih političara u Ćindirej neposredno nakon završetka istrage o trafikingu.

Priseća se kako su se sastali sa tridesetak najvažnijih ljudi u gradu i da su se mnogi žalili da su policijske racije bile nasilne. Ispostavilo se da je više od polovine ljudi u sobi optuženo u ovom slučaju, kaže on.

Do današnjeg dana, čovek koji je optužen da je bio Titijev zamenik u bandi – Georg Dragušin, pod nadimkom “Franc” – tvrdi da je savetnik gradonačelnice Ćindireja Nikolete Tome za romska pitanja.

Toma je odbila poziv za intervju a BIRN nije mogao da proveri Dragušinovu tvrdnju.

“Tvrdim da sam nevin”, rekao je Dragušin, 57, za BIRN nakon ročišta po žalbi u Trgu Mureš. “Mi smo u ovom slučaju zbog dela nekog drugog”.

Tužilaštvo kaže da je Dragušin organizovao putovanja u inostranstvo, podmićivao graničare i preuzimao novac od onih koji su bili prisiljeni na prošnju.

“Da li su ta deca i dalje živa?” Dragušin retorski pita. “Da li smo ih ubili? Kako to misle, uzeli smo decu od njihovih porodica koje ne znaju gde su sada?”

Stručnjaci kažu da mnogi u Strakini gledaju na članove bande kao na “savremene Robin Hudove”, koji uzimaju novac od bogatih stranaca i daju ih siromašnima kod kuće.

“Tužna stvar je što moramo da razumemo da su Romi dosta stradali kroz istoriju, ali da je ovo romski organizovani kriminal koji eksploatiše ‘niže’ klanove i druge Rome i porodice unutar sopstvene zajednice koji nemaju ništa”, kaže bivši policajac Gravet.

“Bio sam u Ćindireju mnogo puta, i gangsteri se obogaćuju dok siromašni ostaju u dugovima i na dnu lestvice. Oni neće da odaju bandu”.

Pravda ostaje slepa na romsku decu žrtve trgovine u Rumuniji 6
Bivši nadzornik u londonskoj Metropoliten policiji Berni Gravet. Foto: Ani Sandu

‘Ubićemo ti porodicu’

Titi i drugi optuženici ostali su u pritvoru 10 meseci pre nego što su pušteni, znatno pre nego što je suđenje počelo u februaru 2013.

Svi optuženi negirali su krivicu pred sudom. Neki su kazali da im je namešteno. Drugi su tvrdili da se ne sećaju šta se desilo. Rekli su da su uplate iz Britanije bile doznake od rođaka koji pošteno rade.

Jedan Titijev rođak tvrdio je da je kupio kuću i automobil u Ćindireju prodajući vozila, novine i hranu u Španiji, Britaniji, Italiji i Francuskoj. “Moju decu nikad nije pritvarala policija”.

Drugi je kazao da ima trinaestoro dece u Britaniji, koji primaju socijalnu pomoć od oko 200 funti (230 evra) po detetu. “Nisam znao i nije mi palo na pamet da su deca iz Ćindireja vrbovana da prose u inostranstvu”.

Jedan optuženik rekao je da je radio u Britaniji od 2008. kao dostavljač hrane. “Nikad nisam video dete iz Rumunije da prosi u Engleskoj”, kazao je sudiji.

Titi je unajmio jednog od najpoznatijih advokata u Rumuniji, Katalina Dankua, koji je branio političare i biznismene, što mu je donelo nadimak “advokat slavnih”.

Suđenje su od početka obeležila odlaganja. Postojao je problem sa optužnicom, koju je trebalo ponovo napisati. Ročišta su odlagana jer su optuženi menjali advokate.

Jednom prilikom odbrana je tražila odlaganje jer je padao sneg. Potom je Titi morao da traži drugog branioca jer je njegov advokat postavljen na čelo Generalnog konzulata Rumunije u Njujorku.

Ali najveći problem bio je privoleti svedoke da daju iskaz.

Nekolicini nije mogao biti poslat sudski poziv jer su umrli. Mnogi su se preselili u inostranstvo ili je bilo nemoguće pronaći ih. Sudija je čak izrekao kaznu od 230 evra lokalnoj policiji jer se nisu dovoljno trudili da ih pronađu.

Svedoci su oslobađani obaveze da svedoče jer su izjavili da su u srodstvu sa optuženim po osnovu krvi ili braka. BIRN je pronašao oko 20 takvih slučajeva.

Takođe, na suđenju zvanično nije postojala oštećena strana. Istražitelji koji su ispitivali decu koja su trafikovana ili njihove porodice davali su im status svedoka, a ne žrtava.

Razlog za to bio je što same žrtve nisu sebe tako doživljavale, rekao je jedan rumunski policajac. Za početak, mislili su da je život u Britaniji poboljšanje u odnosu na Ćindirej.

“Sad odjednom žive u kući”, kaže on. “U toj kući imaju TV. Ulice su asfaltirane. Oni to vide kao veliku prednost”.

Tokom celog suđenja svedoci su menjali iskaze koje su prvobitno davali britanskoj policiji. Govorili su da su otišli u Britaniju samovoljno, da prose za svoj račun.

Istražitelji ne sumnjaju da su mnogi lagali iz straha.

“Najjednostavnije bi im rekli: ‘Ubićemo vam članove porodice’”, kaže Gravet.

Jedan svedok je u pismu sudu naveo da je previše opasno da svedoči, i kasnije povukao izjavu koju je dao policiji.

Samo četvoro od 158 svedoka imalo je zaštitu identiteta. Ali čak je i tu bilo problema. Na jednom ročištu putem video linka, zaštićeni svedok zbog tehničke greške nije mogao da vidi optužene kad je upitan da ih identifikuje.

Pravda ostaje slepa na romsku decu žrtve trgovine u Rumuniji 7
Devojke šetaju pored atrakcija na godišnjem vašaru u Ćindireju. Foto: Andrej Pangovski

‘Nemar ili loša vera’

Održana su 53 ročišta pre nego što je postupak pred sudom u Hargiti došao do izricanja presude, u februaru 2019.

Sudija je primetio da je decembra 2018. nastupila zastara za neka od krivičnih dela, uključujući prekršaje oko oružja i organizovanje kriminalne grupe.

Ovo se desilo zato što su izmene krivičnog zakonika iz 2014. godine skratile rok nakon kog nastupa zastarelost i smanjile kazne za određene zločine.

Sudija je kazao da nema dovoljno dokaza za osuđujuću presudu po optužbama za trgovinu ljudima i pranje novca.

U obrazloženju presude, napisao je da je utvrđivanje istine “otežao potpuni nedostatak oštećenih strana identifikovanih tokom istrage” – misleći na nedostatak formalnih žrtava.

Sudija je rekao o Titiju: “Iz dokaza u ovom slučaju, uzimajući u obzir naročito svedočenja očevidaca, ne proizilazi da je bio umešan u vrbovanje, udomljavanje i transport maloletnika služeći se lažnim obećanjima”.

Dodao je da su snimci telefonskih razgovora između Titija i lokalne policije bili “trag za neke druge zločine, a ne za one koji su optuženom stavljani na teret”.

Silvija Tabuška, profesorka prava i koordinatorka Programa za sigurnost ljudi pri Evropskom centru za pravno obrazovanje i istraživanja, organizacije za ljudska prava sa sedištem u Bukureštu, kaže da je čudno da je presuda doneta tek nakon što je nastupila zastara.

Takođe je kritikovala tužioca jer se nije dovoljno trudio. “To je ili ozbiljan nemar, ili je učinjeno u lošoj veri”, rekla je.

Kada su ga članovi skupštine Rumunije pitali za presudu, tadašnji vrhovni tužilac Avgustin Lazar izdao je saopštenje u odbranu postupajućeg tužioca.

Rekao je da je tužilac bio zakonom sprečen da traži ubrzanje suđenja i da je insistirao na osudama za trgovinu ljudima i pranje novca do samog kraja.

Madalina Močan, istraživačica u Centru za demokratske studije u severozapadnom rumunskom gradu Kluž-Napoka, kaže da se suđenja za trafiking u Rumuniji oslanjaju previše na svedočanstva žrtava, što je veliki rizik s obzirom da suđenja mogu trajati godinama a niko ne dobija psihološko savetovanje pre svedočnja.

“Bez jakog svedočanstva, slučaj postaje veoma slab”, rekla je ona. “Mene [više] interesuje novac koji se tako zaradi, dokazivanje da je, na primer, Jaguar kupljen novcem od trafikinga”.

Kod suđenja za trgovinu ljudima u Britaniji, sudovi mogu doneti osuđujuću presudu samo na osnovu takvih dokaza.

Nakon što je presuda izazvala negodovanje javnosti, sud u Hargiti saopštio je da su imali premalo sudija i previše posla. Pozivali su se na veličinu slučaja Ćindirej, u kom je bilo oko 200 stranaka, uključujući optužene i svedoke.

Optužnica je bila napisana na 600 strana. A do 2019. godine bilo je dovoljno sudskih dokumenata da se popuni pet kolica za kupovinu.

Na kraju je Pravosudni inspektorat, koji nadgleda rad sudija, a koji kritičari optužuju da je pod kontrolom političara, nakon četiri inspekcije proglasio da sa suđenjem nije bilo problema.

U pisanoj izjavi za BIRN inspektorat je rekao da je proces dugo trajao zbog složenosti predmeta i količine dokaza. Takođe kaže da je sudija bio pod “značajnim teretom posla” i da od maja 2017. do februara 2019. nije bilo neopravdanih odlaganja.

Rumunski policajac koji je učestvovao u istrazi kaže da bi verovatno bilo bolje da je slučaj podeljen na manje delove. Jedini uspeh suđenja, dodaje, je bio taj što je “ova grupa iz Ćindireja potrošila mnogo novca na advokate”.

Bivši britanski parlamentarac Stin, koji vodi Fondaciju za trgovinu ljudima u Londonu i pratio je policiju na nekoliko racija u Britaniji, kaže da slučaj na bi pao da je suđenje bilo u Britaniji sve dok su dokazi čvrsti.

“Ne znam da li je do korupcije, nesposobnosti, ili – kako ja sumnjam – postoji veza između nekog ko je veoma bogat ili nekog u policiji ili u politici, ili kombinacija svega toga, ko je sprečio da stvar krene napred”.

Bivši načelnik Gravet kaže da žali što se složio da se navodnim vođama bande sudi u Rumuniji umesto da ih je doveo u Britaniju.

“Da smo to uradili, oni bi svi bili u zatvoru”, rekao je on.

Pravda ostaje slepa na romsku decu žrtve trgovine u Rumuniji 8
Bivši britanski poslanik i sadašnji čelnik Fondacije za trgovinu ljudima Entoni Stin. Foto: Ani Sandu

‘Zaštititi ranjive’

Slučaj Ćindirej doneo je negativno izveštavanje o romskoj zajednici u zemlji gde je već postojalo snažno anti-romsko raspoloženje.

Đelu Duminika iz Agencije “Zajedno” kaže da slučaj ne treba posmatrati iz etničke perspektive jer se zapravo radi o neuspehu države da zaštiti ranjive.

Za početak, lokalne vlasti i službe za zaštitu prava dece trebalo je da primete da romska deca nestaju, kaže Duminika, koji je i sam Rom.

“Kriminalci uvek rizikuju. Ali kada se državna institucija poveže sa kriminalcima to čini da se oni osete, i zaista postanu, nedodirljivi”.

Dodaje da je rešenje u tome da se stvori više prilika za Rome.

“Pre svega treba primenjivati zakon”, rekao je on. “Državne institucije moraju da rade svoj posao”. Da bi zajednica napredovala, njeni članovi moraju imati izbor “osim da budeš prosjak, trgovac ljudima, bilo šta, i da zarađuješ novac”.

Bivši britanski parlamentarac Stin se slaže.

“To je zloupotreba ljudi koji su veoma nesrećni, ne svojom krivicom, koji su veoma siromašni, žive u siromaštvu i žele da pobegnu. I tako postaju lak plen za ljude koji im obećavaju stvari”.

Zapisnici sa sastanaka lokalne skupštine pokazuju da gradonačelnica Ćindireja Nikoleta Toma želi da pretvori zatvorenu školu u Strakini u kliniku i obrazovni centar za Rome.

“Moramo početi negde”, rekla je ona na sastanku u martu, primećujući da samo 10 od 373 deteta iz komšiluka ide u školu. “Sviđalo nam se to ili ne, oni su stanovnici našeg grada”.

Toma je dodala da ako ništa ne bude učinjeno za decu “ne treba da se čudimo ako nas jednog dana udare u glavu na ulici”.

Kazala je i da su pregovori u toku sa Vladom Rumunije, Svetskom bankom i Gradom Madridom oko finansiranja projekta.

Gradonačelnica Madrida, gde živi veliki broj Roma iz Ćindireja, posetila je to mesto prošle jeseni.

Gradonačelnica Manuela Karmena, koja više nije na vlasti, održala je konferenciju za medije zajedno sa lokalnim zvaničnicima, tokom kojih je delila sto sa jednim od optuženih.

Onda je otišla u Strakinu i posetila neke od domova. Na ulici, okružena Romima, govorila je novinarima kako je potrebno osigurati da “državljani Rumunije koji dolaze odavde i žive u Madridu imaju dostojanstven život”.

Toma, gradonačelnica Ćindireja, kasnije je govorila o potrebi da se stvore dobri životni uslovi u gradu kako bi “naši građani ostali ovde”.

Pravda ostaje slepa na romsku decu žrtve trgovine u Rumuniji 9
Deca se igraju na toboganu na naduvavanje tokom redovnog godišnjeg festivala u Ćindireju. Foto: Andrej Pangovski

Iznad zakona?

Izvori iz policije i organizacija za ljudska prava kažu da je banda iz Ćindireja još uvek aktivna u Britaniji, Francuskoj, Španiji i drugde, često prebacujući decu iz države u državu.

“Nastavljaju da rade šta su radili godinama i izgleda kao da su iznad zakona”, kaže Gravet.

Stručnjak za prava dece koji je pratio aktivnosti bande u Francuskoj rekao je BIRN-u da je između 200 i 300 dece iz Ćindireja bilo umešano u prošnju i krađe u Parizu od 2004.

Francuski sociolog Olivije Peru upoznao se sa oko 50 njih dok je radio istraživanje za knjigu o eksploataciji dece u istočnoj Evropi, sa posebnim poglavljem o Ćindireju.

On kaže da je nakon britansko-rumunske istrage banda promenila strategiju: roditelji su počeli da prate svoju trafikovanu decu kako bi zaštitili kolovođe.

“Polako su integrisali porodice u svoju mrežu”, rekao je on za BIRN. “Nekako su se prilagodili tehnikama istraživača i pronašli način da stvore utisak kako porodice eksploatišu sopstvenu decu”.

U Italiji ovog maja policija je saopštila da je uhvatila 40 Roma iz Ćindireja i obližnjeg mesta Fetešti pod sumnjom da su umešani u više od 100 pljački.

U Britaniji je Vojska spasa, koja pomaže odraslim žrtvama modernog ropstva, zapazila veliki rast broja rumunskih državljana koji su eksploatisani prošle godine. Među ljudima koji im se obraćaju za pomoć jedino ima više Albanaca i Vijetnamaca.

U maju je jedna Britanka iz gradića Ešton Market, kod Mančestera, okačila snimak napraljven mobilnim telefonom na Fejsbuk grupu koja je napravljena radi prijavljivanja lokalnih zločina.

Na snimku optužuje mladića i devojku – za koje je pretpostavljeno da su Romi – da su ukrali parfem iz njene radnje.

Video je podelio veliki broj ljudi, uz niz ksenofobičnih komentara.

“Rumunsko đubre”, napisao je jedan korisnik društvenih mreža. “ZATVORITE NAŠE GRANICE, IZBACITE IH NAPOLJE”, rekao je drugi.

Na neki način video su primetili ljudi iz Ćindireja. Nekolicina je ostavila duhovite komentare koji sugerišu da su navodni lopovi dobro poznati u toj zajednici.

Neko je čak “označio” mladića, identifikujući ga kao 20-godišnjaka iz Ćindireja koji sada živi u Nemačkoj a proveo je vreme u zatvoru u Francuskoj.

Analiza više desetina Fejsbuk naloga ljudi iz Ćindireja pokazuje da mnogi mladići – uključujući neke od optuženih i njihovi sinovi – vole da kače objave o svojim životima u vidu živih snimaka. Neki sebe nazivaju “mafijom” i “šefovima” i hvale se kako planiraju da kupe luksuzne automobile.

Na drugim snimcima vide se stanovnici Ćindireja koji posećuju rođake u zatvorima u Britaniji. Na jednom se vidi pet mladih ljudi koji piju i slušaju tužnu muziku jer im je rođak završio u zatvoru. Na drugom videu, žena čiji je sin osuđen u Britaniji pokazuje na svoju tašnu i govori da ima “dovoljno novca da sahrani [plati skupe sahrane za] pola Ćindireja”. Dodaje: “To je ono što čini [pravog] mafijaša”.

U međuvremenu, suđenje po žalbi u Trgu Mureš primiče se kraju. Sud je održao jedanaesto ročište 10. decembra.

Kao i na prvom suđenju, sud je imao problema da nađe svedoke. A čak i kad bi ih našli, nisu bili voljni da sarađuju.

Na jednom ročištu u septembru, tužioci su ispitivali vozača koji je rekao policiji da je vozio romsku decu iz Ćindireja preko granice za dvojicu optuženika. Povukao je prvobitnu izjavu, porekao da poznaje optužene i tvrdio da se ne seća skoro ničega.

“Vidim da se sećate [samo] onoga čega želite”, izgubio je strpljenje sudija.

Ako je suditi prema njihovim objavama na društvenim medijima, mnogi optuženici izgledaju neuznemireni nakon skoro deset godina pred sudom.

Prvog dana suđenja po žalbi, 24. aprila, jedan od optuženih je objavio video sebe i nekoliko drugih branjenika kako se opuštaju na planinskom odmaralištu 200 kilometara jugoistočno od Trgu Mureša, svega nekoliko sati nakon što su napustili sud.

Izgledali su dobro raspoloženi, kao da su na odmoru. “Konji ne umiru kad psi to požele”, rekao je jedan od njih.

Na parkingu odmarališta, pritiskaju trube svojih kola kao slavljenici u novogodišnjoj noći.

Na godišnjem vašaru u Ćindireju u septembru, dok su se ljudi svih životnih dobi vrteli na vrteškama, a muškarci i dečaci testirali snagu na vrećama za udaranje, pojavio se Titi u beloj košulji i bež pantalonama, sa svojom poznatom belom beretkom.

U pratnji dve žene i dva dečaka, zaustavio se kod tobogana na naduvavanje sa slikom Toma i Džerija. Tu je govorio nešto jednom od dečaka, izgledajući kao deka koji daje životne savete.

Onda su svi zajedno nestali u gomili.

Ani Sandu je prezenterka i urednica na Rumunskom javnom radiju i novinarka mesečnika DoR. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom. Uređivao Timoti Lardž.

 

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.