Foto: EPA-EFE/WU HONG

Dve zemlje zapele su u začaranom krugu uzajamnog podizanja carina nakon što su propali pregovori o rešenju trgovinskog spora.

Napetosti su dodatno porasle kada je Vašington prošle nedelje uvrstio kineskog tehnološkog diva Huavej na listu kompanija koje ne mogu kupovati komponente i tehnologiju američkih kompanija bez dozvole vlade.

„Danas, u vreme novog Dugog marša, moramo prevladati brojne velike rizike i izazove u domovini i inostranstvu te ostvariti nove pobede socijalizma s kineskim specifičnostima“, rekao je Si, prenosi Al Jazeera.

‘Tehnološke inovacije životna snaga’

„Naša zemlja je još uvek u fazi važnih strateških razvojnih prilika, no međunarodna situacija se ubrzano komplikuje“, dodao je.

„Moramo biti svesni dugoročne i složene prirode različitih nepovoljnih činilaca kod nas i izvan zemlje i u skladu s njima pripremiti se na teške situacije“, istakao je Si.

Foto: EPA-EFE OLE SPATA

U izveštaju agencije ne precizira se koje su to teškoće niti je direktno spomenut trgovinski rat sa SAD-om.

Si je takođe govorio o važnosti tehnologije i „naglasio da su tehnološke inovacije životna snaga kompanija“.

„Samo ako imate vlastito intelektualno vlasništvo i tehnologiju možete proizvesti konkurentne proizvode i samo tada možete postići stabilnu poziciju u oštroj konkurenciji“, rekao je kineski predsednik.

U jeku trgovinskih tenzija s Pekingom, Donald Tramp zabranio je prošle nedelje američkim kompanijama da trguju sa stranim telekomunikacijskim tvrtkama koje su procijenjene kao opasne za nacionalnu sigurnost.

SAD više nego udvostručio carine

To je mera koja je pre svega ciljala Huavej, kineski telekomunikacioni gigant.

Kompanije se nalazi na popisu sumnjivih kompanija koji je izradilo ministarstvo trgovine, a s kojima se ne može sarađivati bez zelenog svetla američkih vlasti.

SAD je početkom maja više nego udvostručio carine na uvoz kineske robe u vrednosti 200 milijardi dolara, s 10 na 25 odsto.

Kina je na to odgovorila najavom da će od početka juna povećati carine do 25 odsto na američki uvoz vredan 60 milijardi dolara.

Povezani tekstovi