Preminuo francuski glumac Žan Pol Belmondo

Od Belmonda, večitog mladića pokretnih slika, ali i sopstvenog života, s velikom tugom danas se oprašta svetska kulturna javnost.

Na filmu je debitovao 1957, ulogom u trileru On Foot, On Horse and On Wheels, ali je ta scena u kojoj se pojavio izbačena u montaži, svedočio je sam Belmondo.

Prvu glavnu ulogu odigrao je 1958. u ostvarenju Les Copains du dimanche, a u istom periodu ostvario je uspeh i sa filmom Oskar.

Belmondova zvezda je rođena 1960, kada je dobio ulogu sitnog gangstera Mišela u kultnom ostvarenju Žan-Lika Godara „Do poslednjeg daha“ (partnerka mu je bila Džin Siberg kojoj je ovaj film takođe doneo svetsku slavu).

Godaru je to bio prvi dugometražni film u karijeri, na festivalu u Berlinu doneo mu je nagradu Srebrni medved za najbolju režiju, a samo u francuskim bioskopima imao je oko dva i po miliona gledalaca.

Belmondo je, uz Godara, sarađivao sa najuticajnijim rediteljima francuskog Novog talasa – igrao je u filmovima Luja Mala, Kloda Šabrola, Žan-Pjera Melvila, Fransoa Trifoa, i poput Alena Delona, s kojim su ga tih godina neprestano upoređivali, postao je ključni predstavnik jedne izuzetne generacije filmskih stvaralaca kojoj se divio čitav svet.

Snimio je više od osamdeset filmova, među kojima su i remek dela Profesionalac, Borsalino, Ćoćara, Čovek iz Rija, Moderato Cantabile, Ludi Pjer, Žena je žena, Sirena sa Misisipija, Afera Staviski, As Asova, Dr. Popaul…

Publika, od koje je dobio nadimak Bebel, obožavala ga je u likovima šarmantnih autsajdera, propalica, gangstera, korumpiranih policajaca, zavodnika…, a poslednji film u karijeri u kojem je igrao glavnu ulogu, Nepoznati u kući, snimio je 1992. godine.

Belmondo je imao briljantno obrazovanje, iako nije bio preterano dobar đak – rođen je u predgrađu Pariza, njegov otac Pol Belmondo, sin siromašnih Italijana sa Sicilije, bio je vrlo uspešan vajar (dobio je za života nekoliko značajnih francuskih priznanja), i obezbedio mu je školovanje u elitnim privatnim školama. On mu je usadio i ljubav prema umetnosti, iako je u tinejdžerskim godinama Belmondo više voleo sport, boks, pre svega, i sanjao da bude šampion.

Šampionsku “titulu” osvojio je pre jedanaest godina, kada se francuska kinematografija odužila svom velikanu – dobio je Zlatnu palmu na kanskom festivalu za životno delo.

“Moje životno delo, pre svega, su moje ljubavi, žene koje sam voleo, moja deca i unuci, i to što sam uvek imao snage da se zaljubim”, govorio je velikan, koji je za brojne generacije širom sveta ostao simbol mladosti, šarma i životne avanture.

Naša publika upoznala je Belmonda lično – 1971, kada je sa filmom Borsalino reditelja Žaka Deroja, bio gost prvog Festa, ali i restorana u Klubu književnika i kafana po Skadarliji.

Sve burne ljubavi

Belmondova prva supruga bila je Elodi Konstantin, s kojom se venčao 1952, i dobio troje dece, a razveli su se 1968.

Sa Ursulom Andres bio je u vezi od 1965. do 1972, sa Laurom Antoneli od 1972. do 1980, a brazilska glumica i pevačica Karlos Soto Major bila mu je partnerka od 1980. do 1987. godine.

Onda je došla Barbara Gandolfi, a slavni Bebel je već zakoračio u šestu deceniju kada je 1989. upoznao tada 24-godišnju plesačicu Nati Tardivel.

Živeli su više od decenije zajedno, pre nego što su se venčali 2002. godine. Nati je avgusta 2003. rodila četvrto dete tada 70-godišnjeg Belmonda, a razveli su se pet godina kasnije.