Prestonica EU puna stranih špijuna: Niko ne zna koliko ih ima, neke profesije su jako dobre maske 1Foto: Bojan Cvejić

Brisel je glavni grad Evropske unije i grad pun špijuna. Oni su na forumima Think thank organizacija, dižu ruke za novinarska pitanja na brifinzima EU. Prema upozorenjima evrobirokrata, prisluškuju čak i u barovima i restoranima u blizini sedišta Evropske komisije.

Da zidovi imaju uši odavno nije vest u Briselu, piše Politiko, prenosi Slobodna Dalmacija, ali borba protiv špijunaže u EU ponovo dobija veliku pažnju jer se istovremeno bave ruskim neprijateljstvima, kineskim špijunima i povratkom velikih sila. geopolitike. A zasad se čini da ujedinjena Evropa ima prilično ograničen domet i da su joj ruke vezane u borbi protiv sve prisutnijih špijuna.

Za početak, niko ne zna koliko špijuna deluje u glavnom gradu EU. Kada su belgijske službe bezbednosti upitane za njihov broj, našalile su se da ako neko sazna neka im se javi.

 

SAD i Australija, za razliku od Belgije, zahtevaju registraciju od ljudi koji rade za strane interese. U Briselu takvi ljudi slobodno šetaju. Ovaj grad je dom ne samo institucija EU i NATO-a, već i oko 100 drugih međunarodnih organizacija i oko 300 stranih diplomatskih predstavništava. Zajedno zapošljavaju preko 26.000 registrovanih diplomata, od kojih je svaki potencijalni strani špijun. Svi oni imaju diplomatske pasoše kao krajnje pokriće od krivičnog gonjenja.

Belgijski bezbednosni zvaničnici procenjuju da u nekim ambasadama između 10 i 20 odsto diplomata čine obaveštajci.

Poslovi u akademskim krugovima ili poslovi analitičara u istraživačkim centrima takođe su atraktivni izgledi za špijunske karijere. Univerzitet u Briselu zatvorio je Konfučijev institut, program za kineski jezik i kulturu, nakon što je direktor optužen da je špijunirao u korist Pekinga 2019.

Belgija je takođe izbacila kineskog doktoranta 2021. jer je njegov akademski rad bio paravan za obaveštajne službe.

Novinarstvo je oduvek bilo dobro pokriće za špijunažu — omogućava pristup nizu događaja i dobar je izgovor da budete radoznali i bliski sa ključnim zvaničnicima. Belgijske službe bezbednosti smatraju da je najmanje jedan od pet kineskih novinara koji rade u Briselu obaveštajac. Sumnja se da su oni jednostavno gomila kineskih špijuna u misiji da otkriju tajne u srcu EU.

Međutim, EU je prilično paradoksalna zajednica: ona nema svoje oruđe za borbu protiv špijuna, već je gonjenje onih koji deluju protiv njenih interesa isključivo u domenu belgijske vlade.

Evropska komisija, Evropski savet, Evropski parlament i NATO imaju svoje bezbednosne kancelarije, ali formalna obaveštajna agencija EU ne postoji, čak ni krovna organizacija koja bi koordinirala 27 nacionalnih špijunskih službi svih članica političkog bloka. . Takvo koordinirajuće policijsko udruženje, Evropol, postoji i funkcioniše već duže vreme.

Mnogi traže od EU da što pre stvori sopstvenu verziju CIA-e, jedinstvenog tela koje bi nadgledalo konkurentske špijune na nivou celog evropskog bloka, ali to je za mnoge veoma delikatna stvar.

Vlade EU veoma nerado dele obaveštajne informacije među sobom, pa najveći deo odgovornosti za procesuiranje špijuna iz okoline Evropske unije za sada ostaje na belgijskoj službi državne i vojne bezbednosti.

Belgija, doduše, ima istorijsko iskustvo jurnjave špijuna od preseljenja sedišta NATO-a u Brisel, ali Evropljani nikada nisu mogli da se uporede sa Amerikancima u kontraobaveštajnim aktivnostima.

U ovom segmentu je uvek postojala jaka zavisnost od SAD, ali u poslednje vreme, posebno posle rata u Ukrajini, raste svest o potrebi za snažnim sopstvenim servisom i promenom mentaliteta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.