Preti li Nigeru pravi rat?

Ali, Niger je ogromna zemlja sa iskusnom vojskom, a na svojoj strani ima Mali i Burkinu Faso, gde takođe vlada vojska.

O tome da li Nigeru preti pravi rat piše Dojče vele.

Na sastanku ministara odbrane zemalja Zapadne Afrike završenom u četvrtak u nigerijskom glavnom gradu Abudži razgovaralo se o mogućnosti vojne intervencije, ako diplomatski napori ne uspeju da vrate na vlast svrgnutog predsednika Nigera Mohameda Bazuma.

Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država, regionalni blok poznat kao ECOWAS, zapretila je upotrebom sile ako vođe državnog udara ne vrate Bazuma na vlast do nedelje.

Kolike su šanse da ECOWAS pošalje trupe u Niger?

„Mogućnost velike intervencije je vrlo, vrlo velika“, kaže geopolitički analitičar Ovigve Eguegu, „jer postoji mnogo faktora koji govore u prilog tome.“

Sjedinjene Države će to podržati, uveren je Eguegu, jer je Niger ključni partner u Sahelu u borbi protiv džihadističke pobune. Osim toga, nova nestabilnost u Nigeru omogućila bi Rusiji da ostvari još veći uticaj u regionu u kojem je niz državnih udara doveo do toga da su vlade pod vojnim vođstvom okrenule leđa Zapadu i prihvatili Kremlj.

ECOWAS nastoji da obuzda demokratsko nazadovanje u zapadnoj Africi i obećao je da državni udari više neće biti tolerisani nakon vojnog preuzimanja vlasti u državama članicama Maliju, Burkini Faso i Gvineji u poslednje dve godine.

Fahiraman Kone, stručnjak za bezbednost sa sedištem u Maliju, veruje da je vojna intervencija „moguća“, posebno s obzirom na želju novog nigerijskog predsednika Bola Tinubua da Nigeriji vrati poziciju regionalnog lidera.

Tinubu, koji je izabran za predsednika ECOWAS-a pre manje od mesec dana, želi ponovno da ojača vojno, finansijsko i diplomatsko liderstvo Nigerije u regionu, rekao je Kone, vođa projekta Sahel na afričkom Institutu za bezbednosne studije.

Govoreći u nedelju na vanrednom sastanku EWOWAS-a, Tinubu je rekao: „Stajaćemo uz naš narod u slobodi i našoj posvećenosti vladavini zakona, a ne oružju. Afrika je odrasla.“

Da li je ECOWAS ranije reagovao na pretnje?

Petnaestočlani blok već je upućivao slične pretnje koje je i ostvario. ECOWAS je 2017. poslao trupe u Gambiju, kada je dugogodišnji vladar Jahja Džameh odbio da se povuče sa vlasti nakon što je izgubio izbore.

Nakon što je oko 7.000 pripadnika multinacionalnih snaga koje podržava ECOWAS, predvođenih Senegalom, stacionirano na granici sa Gambijom, Džameh je brzo pristao na dogovor da se povuče sa dužnosti i ode u egzil. Oko 2.500 vojnika sastavljenih od snaga iz Senegala, Gane, Malija, Toga i Nigerije još uvek je uključeno u operacije podrške miru u zemlji.

ECOWAS takođe ima stabilizacione snage u Gvineji Bisao gde je stacionirao oko 600 vojnika iz Nigerije, Senegala, Obale Slonovače i Gane nakon pokušaja državnog udara u februaru prošle godine.

U prošlosti je regionalni blok uspostavio mirovnu misiju ECOMOG kako bi pomogao uspostavljanju reda u Liberiji i Sijera Leoneu, a takođe je rasporedio snage u Obali Slonovače 2003.

Koje trupe ECOWAS ima na raspolaganju?

Intervencija u Nigeru uveliko bi se oslanjala na Nigeriju, koja ima 223.000 vojnika, kao i moderne borbeni avione i vojne helikoptere. Ne samo da Nigerija ima najveću vojsku u regionu, stručnjaci kažu da ima logističkog smisla oslanjati se na Nigeriju, koja s Nigerom deli granicu dugu 1.600 kilometara.

Senegal je u četvrtak saopštio da će učestvovati ako ECOWAS odluči da vojno interveniše u Nigeru. Ministarka spoljnih poslova zemlje Aisata Tal Sal rekla je novinarima da „senegalski vojnici moraju učestvovati. Ovi državni udari moraju biti zaustavljeni.“

Nekoliko drugih država članica ECOWAS-a, međutim, već je navelo da neće podržati upotrebu sile u Nigeru. „Osim našeg suseda Nigerije, ne mislim da postoji još jedna članica jer se Mauritanija ne slaže, Alžir se ne slaže, Mali i Burkina takođe se ne slažu. A Benin neće napasti Niger“, rekao je Abdul Mumouni Abas, stručnjak za prevenciju radikalizacije.

Međutim, analitičar Eguegu istakao je da se nigerijska vojska „zaglavila kod kuće“ boreći se protiv militantnog islamističkog pokreta Boko Haram i naoružanih bandita, koji delaju u 30 od 36 nigerijskih država.

„Veliki je izazov za nigerijsku vojsku da skupi dovoljno snaga za jednu takvu intervenciju“, kaže on.

Kakve su šanse ECOWAS-a za uspeh?

Vojna intervencija u Nigeru bila bi potpuno drugačija od situacije u Gambiji – najmanjoj državi na afričkom kopnu – koja ima relativno slabu vojsku. Niger je ogromna zemlja koja leži u srcu Sahela.

Iako je ovo jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, njene trupe su iskusne u borbi protiv džihadista i obučene od strane Sjedinjenih Država, koje imaju 1.100 vojnika stacioniranih u zemlji, i Francuske, koja tamo ima oko 1.500 vojnika.

„Veličina Nigera, veliki broj vojnika u nigerskoj vojsci, naravno otežavaju stvari“, kaže istoričar iz Obale Slonovače i analitičar za pitanja odbrane, Artur Banga.

Zatim, tu je i pitanje Malija i Burkine Faso. U zajedničkom saopštenju obe zemlje upozorile su da će se svaka vojna intervencija protiv vođa državnog udara u Nigeru smatrati „objavom rata“ njihovim nacijama.

Obe zemlje imaju vojne vlade koje su na vlast došle državnim udarima, a obe su zbog toga suspendovane iz tela koje odlučuje u ECOWAS-u.

Sve to znači da, iako je intervencija vrlo verovatna, zapravo postoji vrlo visok rizik da dođe do „pravog rata“, kaže Ovigve Eguegu.