Stvari ne idu uvek u korist Kremlja: Pretnja koja visi nad paradom u Moskvi

Ove godine, međutim, pretnja s neba ne dolazi od kišnih oblaka, već od eskadrila potencijalno smrtonosnih ukrajinskih dronova, piše CNN.

Već u danima uoči ovogodišnje parade na Crvenom trgu, više napada dronovima izazvalo je zatvaranje vazdušnog prostora na sva četiri moskovska aerodroma, uzrokujući porast uznemirenosti širom ruske prestonice.

U drugim krajevima, u dalekom, od strane Rusije anektiranom Krimu, lokalne parade povodom Dana pobede već su otkazane zbog ozbiljnih bezbednosnih zabrinutosti.

Ali glavni događaj u Moskvi je jednostavno isuviše važan da bi bio otkazan, te će se održati uprkos sve većoj nervozi u Kremlju.

I to ne bez razloga.

Spektakularna i šarena vojna parada komemoriše sovjetsku pobedu nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu i milione ruskih života izgubljenih u tom sukobu.

Možda još važnije za Kremlj, parada je sredstvo za prikazivanje savremene ruske vojne moći i mobilizaciju patriotske podrške za autoritarnog predsednika Rusije, Vladimira Putina.

Ovogodišnji događaj povodom 80. godišnjice posebno je značajan za Kremlj, te bi zbog toga mogao predstavljati posebno primamljivu metu za one koji ne žele dobro ruskoj vlasti – posebno za sve sposobnije ukrajinske operatere dronova, čiji gradovi već trpe gotovo svakodnevne smrtonosne ruske vazdušne napade.

Očekuje se da će se desetine hiljada Rusa patriota poredati ulicama, aplaudirajući dok tenkovi i lanseri interkontinentalnih balističkih raketa tutnjaju pored njih.

Putin je takođe pozvao niz stranih lidera, uključujući Si Đinpinga iz Kine i Brazilca Luisa Inasija Lulu da Silvu, delom da projektuju lični povratak na svetsku scenu.

Očekuje se i dolazak lidera Belorusije, Venecuele, Kube, Vijetnama i Republike Kongo, zajedno sa predsednicima nekoliko bivših sovjetskih država.

Posebno je zapaženo da, prema rečima Kremlja, najmanje dva evropska lidera – premijer Slovačke Robert Fico i predsednik Srbije Aleksandar Vučić – planiraju da prisustvuju događaju. Zvaničnici Evropske unije upozorili su da bi Vučićeva poseta mogla ugroziti kandidaturu Srbije za članstvo u EU.

Uprkos velikom okupljanju svetskih lidera, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski koji je ocenio da je ruski poziv na trodnevni prekid vatre tokom obeležavanja Dana pobede nedovoljan ne isključuje mogućnost napada, bilo od strane ukrajinskih snaga, bilo od simpatizera unutar Rusije.

U nedavnom obraćanju, Zelenski, koji insistira da prekid vatre mora trajati najmanje 30 dana kako bi se pripremili naredni koraci, je upozorio da Kijev „ne može biti odgovoran za ono što se dešava“ u Rusiji zbog aktuelnog sukoba, i da neće „igrati igre kako bi stvorio prijatnu atmosferu i omogućio Putinu izlaz iz izolacije 9. maja“.

Reči, za koje rusko ministarstvo spoljnih poslova kaže da predstavljaju direktnu ukrajinsku pretnju, zasenjuju događaj koji bi inače označio kulminaciju značajnih pobeda Kremlja na ukrajinskom ratištu i, što je najvažnije, u međunarodnoj diplomatiji.

Kina ostaje važan ruski podržavalac i prisustvo visokog profila Sija na paradi povodom Dana pobede svedoči o snazi te veze.

Još važniji, možda, jeste dramatičan, čak iznenađujući napredak u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama pod Trampovom administracijom, koja deluje odlučna da obnovi prijateljske ekonomske i diplomatske veze sa Moskvom – čak i po cenu udaljavanja od tradicionalnih saveznika.

Nedavni američki mirovni predlog, na primer, sugerisao je da bi Trampova administracija mogla zvanično priznati poluostrvo Krim koje je Rusija nelegalno anektirala 2014. godine kao rusku teritoriju, što bi preokrenulo višegodišnju zvaničnu politiku SAD.

Slično tome, Trampovo kolebanje u vezi sa vojnom pomoći Ukrajini, uvođenje tarifa bliskim američkim saveznicima i pretnje aneksijom Kanade i Grenlanda, doveli su do neviđenih tenzija u zapadnom savezu, dok su u Rusiji dočekani s oduševljenjem.

U znaku tog euforičnog optimizma, ruski državni mediji čak su spekulisali da će Marko Rubio, američki državni sekretar i Trampov trenutni vršilac dužnosti savetnika za nacionalnu bezbednost, lično prisustvovati paradi 9. maja povodom Dana pobede – rame uz rame sa severnokorejskim diktatorom Kim Džong Unom.

Ipak, Kremlj zvanično odbija da potvrdi da očekuje prisustvo bilo kojeg od njih. Bela kuća takođe nije potvrdila da će bilo koji predstavnik SAD prisustvovati.

Ali svaka svetla tačka, kako kažu, ima i svoju senku. I stvari ne idu baš uvek u korist Kremlja.

Bezbednosna pretnja koja visi nad paradom povodom Dana pobede u Moskvi potencijalno nagoveštava izazove koji predstoje Kremlju u njegovom ratu u Ukrajini, koji, kako stvari stoje, pokazuje vrlo malo znakova da će uskoro biti okončan.

Najnovije procene sa Zapada o ruskim žrtvama – koje Kremlj, uobičajeno, nije potvrdio i o kojima ćuti – brzo se približavaju užasavajućem broju od milion poginulih ili ranjenih, a ta brojka će se verovatno povećavati ako se borbe nastave.

Takođe postoje zabrinjavajući znaci da bi, do sada otporna, ruska ekonomija konačno mogla početi da popušta, s obzirom na to da cene sirove nafte ključne za prihode Moskve nastavljaju da padaju zbog straha od globalnog ekonomskog usporavanja.

U međuvremenu, ono što zabrinjava Kremlj jeste i to što je frustrirani Tramp koji se pre stupanja na dužnost hvalio da može brzo da okonča rat u Ukrajini sada zbunjen neuspehom te ambicije i razmatra obnovljenu vojnu podršku Ukrajini i nove sankcije Moskvi.

Izvan pompe i ceremonije povodom Dana pobede na Crvenom trgu, ruska pobeda u Ukrajini i dalje deluje kao dalek i neizvestan cilj.