Putin teroriše najsiromašniju državu Europe: Topla voda i struja su luksuz

Slučaj Moldavije, najsiromašnije evropske zemlje, pokazuje kako politika i energija skoro uvek idu ruku pod ruku. Energetsko-politička kriza dovela je do pojačanih tenzija u Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici, delu teritorije Moldavije koji je proglasio sopstvenu prorusku državu, iako nije međunarodno priznatu. Poslednjih nedelja bilo je i protesta protiv vlade, za koje Kišinjev tvrdi da su orkestrirani iz Kremlja da bi se destabilizovala demokratija.

Istorijski gledano, Moldavija je proizvodila samo desetinu električne energije, oko 70 odsto je dolazilo iz elektrane Cuciurgan u Pridnjestrovlju, a 20 odsto je uvezeno iz Ukrajine.

Ukrajina je obustavila izvoz prošlog meseca delimično zbog ruskih raketnih napada na njenu elektroenergetsku infrastrukturu, a Pridnjestrovlje je iznenada zaustavilo izvoz 1. novembra, navodeći kao razlog sopstvenu nestašicu struje.

Ovo je stvorilo dramatičan problem sa napajanjem.

Vlada je odgovorila uvođenjem mera za smanjenje potrošnje i uštedu energije. Ulična rasveta je svedena na minimum, preduzeća koja obavljaju energetski intenzivne procese moraju da planiraju rad van špica, a građanima je savetovano da ne koriste liftove u zgradi zbog rizika od nestanka struje.

Kišinjev je takođe kupio nekoliko hiljada rezervnih generatora i 200.000 tona uglja za grejanje.

Trenutno Moldavija dobija 80 odsto svoje električne energije sa evropskog spot tržišta po ceni do četiri puta višoj nego ranije. Ostatak dolazi po sniženoj ceni direktno iz Rumunije.

– Ovo će vladu ove zime koštati milijardu evra, što je više od 20 odsto njenog budžeta – rekao je za Politiko Viktor Binzari, generalni direktor moldavske državne energetske kompanije Energokom.

Energokom nema novca da kupi struju po toj ceni, što znači da će se situacija pogoršavati sa snižavanjem temperatura.

Evropska unija je pre dve nedelje najavila paket pomoći Moldaviji u iznosu od 250 miliona evra.

Međutim, to neće biti dovoljno za prevazilaženje energetske krize i traži od EU još 450 miliona evra.

Što se tiče gasa, Moldavija se tradicionalno oslanjala isključivo na uvoz ruskog gasa. Gasprom je u oktobru smanjio protok za trećinu, na 5,7 miliona kubnih metara, navodeći kao razlog zaostala dugovanja. Ruska državna energetska kompanija takođe je upozorila da bi mogla u potpunosti da prekine snabdevanje gasom.