„Ruske frustracije“: Šta znače Putinova upozorenja da će vojnim putem ostvariti ciljeve u Ukrajini i da će zapadne sile biti legitimne mete?

Prvo upozorenje Putin je izrekao tokom posete Pekingu. Tada je naveo da su sve grupe ruskih oružanih snaga u ofanzivi u svim sektorima fronta, a i izrazio je uverenje da ukrajinske snage nemaju sredstva za sprovođenje „velikih ofanzivnih operacija“ i da samo pokušavaju da drže svoje položaje.

Drugo upozorenje je posao dan nakon sastanka evropskih saveznika Kijeva posvećenog bezbednosnim garancijama.

Na samitu Koalicije voljnih, koju su predvodili francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer, 26 zemalja, uglavnom evropskih, juče se „formalno obavezalo“ da će „rasporediti trupe u Ukrajini kao snage podrške ili da će biti prisutne na kopnu, na moru ili u vazduhu“.

Putin je istakao da ukoliko bilo koje snage kroče u Ukrajinu, posebno sada kada su borbe u toku, „pretpostavićemo da su one legitimne mete“.

„I ako se donesu odluke koje vode ka miru, trajnom miru, jednostavno ne vidim svrhu njihovom prisustvu“, dodao je Putin.

Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose, ističe za Danas da Putin neku drugu izjavu nikako ne može dati.

„On mora verovati u uspeh svoje ratne strategije, da nije tako ne bi je ni otvorio. Ali vidite, i najbrižljivije planirani rat predstavlja pravu ratnu avanturu. Rat koji je trebao da se završi za par dana ili par nedelja ide ka svojoj četvrtoj godišnjici pre nego ka svom završetku. Ratni ciljevi nisu postignuti na bojnom polju, a svakako ni za zelenim stolom. To izaziva frustracije ne samo na ruskoj strani nego u celom miroljubivom svetu“, ukazuje Đukić.

Naš sagovornik smatra da su Putinove izjave iz Pekinga ne za jednu oktavu podignute nego mnogo više, te dodaje da je to rezultat ruskog učešća na mnoštvu događaja u glavnom gradu Kine, gde je među ruskim saveznicima obezbedio političku, ekonomsku, energetsku i vojnu podršku.

„I to treba imati u vidu i kroz tu prizmu procenjivati dalje rusko postavljanje u traženju mira u pregovorima, gde će biti nesumnjivo maksimalno tvrdi, i na bojnom polju gde ćemo videti verovatno pomoć, možda i ljudstvu, svakako u vojnim tehnologijama. Međutim, ne treba gubiti iz vida da se i druga proukrajinska strana širom sveta konsoliduje, da je hrabro ponudila garancije bezbednosti Ukrajini, prilaz od kojeg neće odustati, bez obzira na osporavanje Moskve. Da li to neće biti drugi autogol Putina? Nije hteo Finsku i Švedsku u NATO, dobio ih je“, navodi Đukić.

Danasov sagovornik primećuje da Rusija stalno osporava kredibilitet ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

„A zar to nije nastavak mešanja u unutrašnje stvari jedne nezavisne i suverene države, što je Rusija i vojnim putem pokušala da dovede u pitanje? Problem je u tome što velike države uporno misle da je njima dozvoljeno sve. A nije tako. One itekako imaju svoju Ahilovu petu. Da nije tako ni jedna velika država, imperija, u ljudskoj istoriji ne bi propala“, objašnjava Đukić.

Dodaje da o svemu tome govori i stanje na frontu koje Putin uvek ocenjuje skoro perfektno sa stanovišta Rusije, i ne može drugačije ni biti od ruskog vrhovnog komandanta.

„On mora uvek verovati da je najbolje. Objektivno, stanje na frontu se može najkraće sažeti, koristeći sve dostupne izvore: korak napred, dva koraka nazad, ili možda tačnije od te istorijske floskule – korak napred, korak nazad, uz milion poginulih na ruskoj strani. Jednostavno, rat je odavno u šahovskoj pat poziciji, i sem njegovog završetka na neki od načina, racionalnog i razumnog izlaza danas nema“, zaključuje Srećko Đukić.

Inače, američki predsednik Donald Tramp izjavio da će uskoro razgovarati sa Putinom, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je danas da bi razgovor mogao brzo da se organizuje, ako bude potrebno.

Tramp je juče razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i nekoliko evropskih lidera. Putin i Tramp sastali su se na Aljasci 15. avgusta.