Putin znači novac 1

Dok Putin prodaje priče javnosti o obnavljanju globalnog uticaja Rusije, objasnila je ona, on i klika njegovih lojalnih pulena su gomilali ogromne količine ličnog bogatstva. Putina, prema njenom mišljenju, treba shvatati kao hulju, više nego kao autoritarca, nacionalistu ili revanšistu.

U to vreme se nisam slagala s tim – iako je novac nesumnjivo važan za razumevanje Putinovog režima, ne treba odbaciti nagon za globalni uticaj. Ali sam promenila mišljenje nakon racije snaga bezbednosti prošlog meseca u Institutu za fiziku Lebedev (FIAN) u Moskvi.

FIAN je decenijama na čelu ruskog naučnog i tehnološkog napretka. Zato bi se činilo da Institut savršeno odgovara da igra centralnu ulogu u unapređivanju strateških prioriteta koje je sam Putin odredio u maju 2018 – nauke, tehnološke inovacije i proizvodnje orijentisane ka izvozu.

A ipak, ruske bezbednosne snage su se stuštile na Institut da pronađu, uhapse i ispituju njegovog direktora Nikolaja N. Kolačevskog o navodnom planu kompanije Trioptiks, koja iznajmljuje kancelarije u prostorijama FIAN-a, da izvozi specijalni optički prozor u Nemačku. Pošto prozor ima primenu u vojnim aktivnostima i aktivnostima u svemiru, tvrde nadležni, njegovim izvozom bi mogla da se potkopa nacionalna bezbednost.

Zašto bezbednosni poslušnici Kremlja preduzimaju akcije koje se kose s proklamovanim političkim ciljevima Kremlja? Pojedini tvrde da su se oni jednostavno otrgli Putinovoj kontroli. Putin 20 godina postavlja svoje bivše kolege i prijatelje iz KGB-a na moćne pozicije u bezbednosnoj i vojnoj aparaturi Rusije. Ovi takozvani „siloviki“ ili siledžije bi mogli da zadobiju toliko veliku moć da rade šta im je volja, čak ako to podrazumeva potkopavanje Putinovih napora da Rusiju postavi na put ka napretku.

Ovo je moguće, ali ne i verovatno. Verovatnije objašnjenje jeste da je sam Putin konfliktan. Iako želi da bude u mogućnosti da promoviše ruska dostignuća u nauci i inovaciji, takođe želi da se što više obogati. I kao što je Daviša primetila, ako mora da bira, novac je na prvom mestu.

Kada je reč o FIAN-u, izgleda da su Putinovi finansijski interesi povezani s njegovom kćerkom Katerinom Tihonovom, koja upravlja Inopraktikom, naučnim institutom koji dobija novac od države. Inopraktika je naklonjena Državnom univerzitetu Moskva, čiji rektor Viktor Sadovnićij ima dugu istoriju udovoljavanja onima na vlasti.

Izgleda da je rad Instituta usredsređen na mehanizme koji tumače moždanu aktivnost. Ali on takođe nadgleda sve vrste građevinskih projekata na velikoj parceli zemljišta u blizini sedišta Federalne službe bezbednosti, organizacije koja je nasledila KGB, i Federalne službe zaštite.

Ako nastavimo da pratimo trag nauke i novca, stižemo do prestižne Ruske akademije nauka (RAN), koja je prošle nedelje održala izbore. Nakon izbora u organizaciji 2013. na kojima nisu dobro prošli kandidati za članstvo koje je podržavao Kremlj, vlada je najavila velike reforme, uključujući trogodišnji moratorijum na izbore u RAN-u.

Onda je odlučeno da će vlada primiti sve kandidate uprkos činjenici da su oni akademici da bi se obezbedila „fer situacija“. Potom je vlada pokušala da 2017. učini Mihaila Kovalčuka, fizičara i brata Jurija Kovalčuka, Putinovog „ličnog bankara“ milijardera, predsednikom RAN-a.

Ali, uprkos svim mahinacijama na izborima je pobedio daleko istaknutiji fizičar Aleksander Sergejev. Iako je Sergejev kritikovao napore vlade da izvrši reforme u RAN-u, kao i njenu širu kontrolu naučnog istraživanja, što je glavni razlog zbog kojeg mladi talenti beže iz Rusije, uživao je toliko sjajnu međunarodnu reputaciju da Putin gotovo da nije imao izbora nego da odobri njegovu kandidaturu.

Kremlj nije učinio isto sa Sergejvljevim kolegom, uvaženim Aleksejem Hohlovim. Ipak, Vlada je dobila još jedan udarac, pošto je Hohlov kasnije izabran za potpredsednika RAN-a.

Članovi RAN-a ove godine nastavljaju da pružaju otpor agendi Kremlja. Dva meseca pre izbora, komisija za borbu protiv falsifikovanja RAN-a je imenovala 56 kandidata za članstvo kao plagijatore i donosioce pseudonauke. Vlada je donela odluku da ih zbog toga ne treba diskvalifikovati (taj stav nije iznenađenje – Putinova doktorska disertacija je navodno prepisana iz udžbenika iz menadžemnta iz 1978). Na kraju je diskvalifikovano samo šestoro.

Otpor RAN-a je neprihvatljiv za Kremlj, kao i visoko kotiranje Hohlova, koji je, pošto je do prošle godine bio zamenik rektora Državnog univerziteta Moskva, najverovatniji naslednik Sadovnićija. Ako Hohlov osigura tu poziciju, Univerzitet može da postane manje otvoren za građevinske projekte povezane sa FSB, da pruža manje podrške Institutu „prve kćerke“ i da bude manje voljan da deli lažne diplome pulenima Kremlja. Racija u FIAN-u, kojom je, žali se Sergeev, dodatno potkopana reputacija ruskih naučnika, je stoga možda orkestrirana da bi ga osujetila.

Diskutujući o raciji, jedan prijatelj-novinar u Moskvi se našalio da „u Putinovoj Rusiji novinari pripadaju špijunima, istoriju pišu čekisti, a geografiju vojnici“. I stvarno, Sergej Nariškin, direktor Spoljne obaveštajne službe, je i predsednik Ruskog istorijskog društva, a ministar odbrane Sergej Šojgu upravlja Ruskim geografskim društvom.

Nauka i dalje istrajava u borbi. Ali, s obzirom na neutoljivi apetit Putina i njemu bliskog kruga ljudi, pošteni ruski naučnici malo toga mogu da urade, što je poruka koja je jasno i glasno preneta racijom u FIAN-u. Kako mi je jedan akademik u penziji rekao, „štagod da kažete o Sovjetskom Savezu, bilo je bitno znanje. Današnja Rusija, uprkos tome što tvrdi da je ‘velika zemlja’, liči na malu bivšu koloniju, gde svi aktivni generali žele da sebe nazivaju doktorima filozofije samo da bi povećali svoj profit“.

Autorka je profesorka međunarodnih poslova u Novoj školi. NJena najnovija knjiga (koju je napisala s DŽefri Tejler) nosi naziv „Putinovim stopama: Potraga za dušom imperije preko jedanaest vremenskih zona Rusije“.

Copyright: Project Syndicate, 2019.