Raste rejting VMRO-DPMNE

Za sledeću nedelju je najavljena ponovna poseta Skoplju evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana. On će, kako se najavljuje, ponovo pokušati da privoli makedonskog predsednika Đorđa Ivanova da mandat za sastav nove vlade da Zoranu Zaevu, a u skladu sa izbornim rezultatima, kako se ponavlja i podvlači u sve brojnijim tekstovima zapadnih medija posvećenih makedonskoj krizi.

Izborni rezultati kao ključna argumentacija o nedemokratskom postupanju Đorđa Ivanova nije ni dopola tačna, što nanovo potvrđuje ponovna anketa Instituta za politička istraživanja obavljena na 1100 ispitanika između 10. i 13. marta. Naime, vladajuća VMRO-DPMNE je relativni pobednik decembarskih parlamentarnih izbora dok je gubitnik trke za takozvani koalicioni kapacitet o kome se birači ne pitaju nigde na tranzicionom istoku Evrope, pa ni u Makedoniji. Ko se pita, time se, a povodom male Makedonije, intenzivno bave mediji, ali i političari širom sveta, te možda nešto korisno iz tog bavljenja i ispadne. Tek, prema anketi Instituta za politička istraživanja VMRO-DMNE je u vreme prevremenih decembarskih izbora podržavalo 25,5 odsto anketiranih, a taj se procenat sada popeo na 27,1 odsto. Socijaldemokratski savez Makedonije u decembru je podržavalo 24,1 odsto, a danas ih podržava 21,8 odsto ispitanika. U celokupnoj biračkoj populaciji, i sad vladajuću albansku stranku DUI podržava 4,6 odsto anketiranih, pokret Besa 2,1 odsto, Alijansu za Albance 1,1 odsto a u krizi sasvim pasiviziranu Demokratsku partiju Albanaca 0,9 odsto.

Među etničkim Makedoncima rejting VMRO-DPMNE je 34,3 odsto a rejting SDSM 24,3 odsto. Među Albancima najbolje stoji DUI sa 21,4 odsto, pa SDSM sa 13 odsto, Besa, Alijansa za Albance i DPA imaju ispod 10 odsto.

U Makedoniji i oko Makedonije traje pravi mali propagandni rat i činjenica je da je regionalnoj, pa i svetskoj javnosti nametnuta tema stranog mešanja u unutrašnje poslove drugih država, a naročito stranog mešanja velikih sila. Baš tako zagrebački Globus naslovljava svoj tekst o Makedoniji, a mešanje neke strane sile u poslove susedne države identifikovao je izričito pitan u svom razgovoru sa američkim državnim sekretarem Reksom Tilersonom i grčki ministar inostranih poslova Nikos Kocijas, ali novinarima nije hteo da poveri o kojoj se sili radi. Globus je kategoričan u tvrdnji da Vašington i Brisel već godinama pokušavaju u Makedoniji da instaliraju Zaeva umesto Gruevskog diplomatskom i finansijskom podrškom Zaevu. List se poziva na američku konzervativnu organizaciju Judicial Watch, koja se bavi „integritetom i transparentnošću američke politike“ i koja je na svojoj Internet stranici objavila da je „američka vlada potiho potrošila milijune dolara poreznih obveznika kako bi destabilizirala demokratski izabranu vladu desnog centra u Skoplju“. Tu se dalje američki ambasador u Skoplju Džes Bejli optužuje za zakulisno korišćenje sredstava preko fondacija Džordža Sorosa. „Riječ je o eklatantnom kršenju Bečke konvencije o diplomatskim odnosima. Od 2012. u tu svrhu izdvojeno je pet miliona dolara, dok je za period od 2016. do 2021. godine namijenjeno 12,5 miliona dolara“, prenosi Globus tvrdnje Judicial Watch na koji su u svom razotkrivanju veza Bejlija i Sorosa počeli da se oslanjaju i makedonski mediji.

Sad, zašto je Gruevski, nekad čovek MMF-a, pao u takvu nemilost Zapada da ga se tako nemilosrdno ruši? Nije prvi put da se navodi njegova naklonost projektu „Turski tok“ kao za Moskvu važnom „strateškom pravcu za ovladavanje tržištem plina u Evropi“. Ova argumentacija, koja je stalno u igri, dosta je čudna. Prvo, ruski gas već dominira tržištem Evrope i, kako stvari trenutno stoje, u Evropu neće stizati dominantno preko Ukrajine nego ili jednim od Severnih tokova ili produženim Turskim tokom. Samo, u prvom slučaju bi tranzitnu taksu naplaćivala Nemačka, a u drugom bi se malo omastila i Makedonija. Zašto bi Gruevski bio za Severni tok?