Fridom Haus: Demokratija u BiH u blagom padu, ubistva žena ostala ozbiljan problem

Zemlja je ostala u kategoriji takozvanog hibridnog režima u 2023. godini, odnosno država sa nepotpunom tranzicijom u demokratski sistem, ocenjuje Fridom Haus u izveštaju čiji je autor Neven Anđelić, profesor međunarodnih odnosa i ljudskih prava na Regent’s univerzitetu u Londonu, prenosi VOA.

„Skor demokratije u Bosni i Hercegovini pao je sa 3,21 na 3,18”, ocena je Fridom Hausa, neprofitne organizacije sa sedištem u Vašingtonu, fokusirane na pitanja demokratije, ljudskih prava i političkih sloboda.

Fridom Haus formira ocenu na skali od jedan do sedam, pri čemu je jedan najlošija, a sedam najbolja ocena.

Promene su evidentirane u padu rejtinga slobode medija, mahom zbog kriminalizacije klevete u entitetu Republika Srpska, fizičkih napada na novinare, porasta govora mržnje, kao i nastojanja vlasti Republike Srpske da usvoji zakon o stranim agentima. Nezavisni mediji pali sa skora 3,25 na 3,00.

„Klevete i govor mržnje protiv novinara bili su široko rasprostranjeni tokom 2023. godine. U samo jednoj sedmici u februaru prijavljeno je šest slučajeva pretnji i napada na novinare”, stoji u izveštaju.

Delovanje Šmita

U izveštaju, Fridom Haus se osvrće na akcije visokog predstavnika Kristijana Šmita, navodeći kako je tokom 2023. nametnuo 11 odluka vlastima u Bosni i Hercegovini „naglašavajući nefunkcionalnost i nedostatak kapaciteta i volje u institucijama Bosne i Hercegovine koje zahtevaju njegove intervencije kako bi se sprečilo dalje pogoršanje procesa”.

Među odlukama koje je nametnuo bile su izmene i dopune krivičnih zakona na državnom i entitetskom nivou vlasti, kao i nekoliko odluka o sprečavanju stupanja na snagu zakona i odluka koje je usvojila Narodna skupština Republike Srpske.

Potkopavanje ustavnog poretka zemlje

Izveštaj podseća na neke akcije političara iz Republike Srpske predvođenih predsednikom entiteta Miloradom Dodikom, koji se nalazi na listi sankcionisanih osoba Sjedinjenih Država.

„Zvaničnici u entitetu Republika Srpska su 2023. otišli dalje od svog uobičajenog bojkota državnih institucija i umesto toga potkopali ustavni poredak zemlje donošenjem zakona koji blokiraju sprovođenje odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita”, kaže se u izveštaju.

Posle je Šmit poništio takve zakone. Protiv Dodika i Miloša Lukića, kao v.d. direktora Službenog lista Republike Srpske, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je podiglo optužnicu zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika, nakon čega je počelo suđenje pred Državnim sudom.

Fridom Haus konstatuje kako je Dodik nastavio sa retorikom o otcepljenju Republike Srpske i priključenju Srbiji, te je otvoreno govorio o „Srpskom svetu” – iredentističkoj ideologiji koja ima paralele s konceptom „Ruskog sveta” koji promoviše predsednik Rusije Vladimir Putin.

Civilni sektor

Civilni sektor je pod pritiskom vlada koje onemogućavaju uključivanje u procese donošenja odluka, stoji u izveštaju Fridom Hausa.

U martu 2023. nekoliko aktivista je nasilno napala i povredila grupa, kako je jedna od žrtava rekla da su „huligani” u Banjoj Luci, nekoliko sati nakon što je policija zabranila događaj za prava LGBT+ koji je planiralo nekoliko grupa.

„Napad je predstavljao ozbiljno pogoršanje okruženja s kojim se suočavaju aktivisti”, kaže se u izveštaju.

Gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić je tokom cele godine potkopavala slobodu izražavanja u glavnom gradu tako što je selektivno odobravala ili odbijala zahteve za projektovanje određenih simbola na Većnici bez davanja jasnog obrazloženja. Na primer, odbila je zahteve LGBT+ zajednice da se tokom Povorke ponosa projektuju dugine boje na Većnici. Nakon kritika, gradnonačelnica je zatražila od većnika da se u potpunosti prekine praska projekcija na Većnici.

Ekološki aktivizam ostaje jedan od najživljih oblika otpora u Bosni i Hercegovini. Dve aktivističke grupe, Aarhus centar i Zeleni Neretva, uz podršku lokalnog stanovništva u blizini reke Neretve, uspele su pravno naterati Elektroprivredu Bosne i Hercegovine da javno objavi sve informacije o planovima za izgradnju hidroelektrana na reci. U maju, kompanija je odustala od planova i poništila ugovore.

Fridom Haus se osvrnuo i na proces usvajanja zakona o „stranim agentima”, a za koji civilni sektor i međunarodni posmatrači kažu da će, kada stupi na snagu, pojačati nadzor nad nevladinim organizacijama.

Izborni proces

Fridom Haus podseća i na presudu iz augusta 2023. godine, Evropski sud za ljudska prava u slučaju Kovačević protiv Bosne i Hercegovine utvrdio je da je izborni proces diskriminatoran.

Dalje se u izveštaju navodi da je reč o još jednoj od presuda od 2009. godine koje zahtevaju da zemlja promeni svoj ustav i izborne zakone kako bi se osigurala jednaka prava svim građanima.

„Međutim, prošla su četiri izborna ciklusa od prve od tih sudskih odluka, bez napora vlasti da donese zakon koji bi se bavio bilo kojom od prethodnih presuda”, kaže se u izveštaju.

Korupcija

Fridom Haus se poziva na izveštaj Transparency Internationala i Balkanske istraživačke mreže u kojem se sudski koruptivni postupci opisuju kao dugotrajni, uz manjkave optužnice i minimalne kazne.

U izveštaju se spominje i sudski koruptivni predmet „Respiratori” koji je početkom ove godine dobio konačan epilog. Bivši premijer Federacije Fadil Novalić, bivši direktor Federalne uprave civilne zaštite Fahrudin Solak i vlasnike firme „Srebrna malina” Fikret Hodžić pravnosnažno su osuđeni na zatvorske kazne.

Fridom Haus podseća i na sankcije Sjedinjenih Država protiv osoba u Bosni i Hercegovini.

„Korupcija je i dalje rasprostranjena, kao što je ove godine dokazano i po tome što je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država sankcionisalo još 12 političara i poslovnih ljudi zbog korupcije, zlonamernih uticaja ili umešanosti u organizovani kriminal”, stoji u izveštaju.

Ubistva žena

Ubistva žena ostala su ozbiljan problem i tokom 2023. Fridom Haus navodi kako su građani u nekoliko navrata izašli na ulice u nekoliko gradova tražeći bolju zakonsku zaštitu za žene.

„Međutim, vladajuće strukture su se samo na rečima posvetile borbi protiv nasilja nad ženama. U jednom indikativnom slučaju vlasnik hotela u Jablanici osuđen je na samo 10 meseci zatvora zbog brutalnog premlaćivanja zaposlene radnice u augustu 2023”, navodi Fridom Haus.