Mediji: Crna Gora nije napredovala u vladavini prava

U godišnjem izveštaju se navodi da su Crnu Goru zahvatile duboke polarizacije i podele, što se manifestovalo u napetim konfrontacionim pozicijama političara kojinisu bili spremni da okončaju politički zastoj, „čak su bili spremni da eskaliraju ustavnu krizu kako bi postigli kratkoročne partijske dobitke“.

To je, navodi se u dokumentu, dovelo do blokade političkog sistema.

U nacrtu izveštaja o Crnoj Gori koji će Evropska komisija objaviti 8. novembra ocenjuje se da nije postignut napredak u reformi pravosuđa, „najizazovnijoj oblasti vladavine prava do sada“.

Kako se navodi, Crna Gora je ostvarila ograničen napredak u svim bitnim sferama političkog i društvenog delovanja, kao što su pravosuđe i osnovna prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sloboda izražavanja, reforma javne uprave.

Izvještaj za period od juna 2022. do juna 2023. godine obeležila je napetost i konfrontiranje što je dovelo do blokade političkog sistema.

Političkom situacijom je dominirala prelazna vlada koja nije imala povjerenje parlamenta i parlament koji nije mogao da okupi jasnu i dosljednu većinu za sprovođenje reformi. Bojkot velikog dela parlamenta uticao je na njegov rad. Nije bilo efikasnog političkog dijaloga i konstruktivnog angažmana političkih partija u cilju jačanja parlamentarne odgovornosti i nadzora vlade, navodi se u izveštaju.

Kad je reč o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou, Specijalno državno tužilaštvo (SDT) je, kako se navodi, brzo postupilo u pokretanju nekoliko istraga slučajeva visokog profila, „koji izgleda da ukazuje na duboku infiltraciju korupcije i organizovanog kriminala u državne strukture, uključujući i najviši nivo pravosuđa i organa za sprovođenje zakona“.

Dodaje se da Crna Gora mora dodatno da poboljša rezultate istraga, krivičnog gonjenja, pravosnažnih presuda i konfiskacije imovine u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou.