Moskva kao utočište: Dodikov manevar u senci poternice?

Sastanak u Moskvi dolazi u trenutku iščekivanja odluke Interpola u vezi s potvrđivanjem međunarodne poternice za predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, kojeg Tužilaštvo BiH sumnjiči za napad na ustavni poredak.

Takođe, Dodik je napustio Bosnu i Hercegovinu i pored unutrašnje poternice koju je raspisao Sud BiH, a po kojoj nijedna policijska agencija, a ni granična policija nisu postupile. Ako je suditi po dosadašnjim aktivnostima policije, to se neće ni desiti.

Milorad Dodik je s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom razgovarao o neophodnosti prestanka rada međunarodnih institucija, kao i, kako ga on naziva, „nelegitimnog“ šefa OHR-a Kristijana Šmita.

Uzajamno povlačenje zakona

„Putin je rekao da će se Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma, zalagati da se završi i prestane rad međunarodnih institucija, pogotovo lažnog visokog predstavnika, odnosno, kako on kaže, nelegitimnog predstavnika“, rekao je Dodik nakon sastanka.

To je bio 26. susret Dodika i Putina, a različito se tumači da li taj sastanak ovoga puta ima posebnu težinu s obzirom na okolnosti i političke procese u BiH. Sigurno je da u ovom trenutku svakako ima značaj na prebacivanju fokusa i sa poternice, ali i sa sudskog procesa protiv vrha Republike Srpske, kao i potreba da se pokaže da se i dalje radi o bitnim političkim igračima u međunarodnim odnosima.

„To se želi overiti sastankom sa Putinom i poruka koju je on interpretirao kao sadržaj razgovora cilja u Dodikovu bolnu tačku – zalaganje za ukidanje OHR i ’uklanjanje’ Kristijana Šmita iz političkog sistema BiH“, smatra politička analitičarka Tanja Topić. Ona upravo u tome vidi i glavnu političku ofanzivu poslednjih dana u kojoj je rukovodstvo RS spremno i na povlačenje spornih zakona, ukoliko Šmit povuče izmene Krivičnog zakona.

Ukoliko bi se to desilo, za šta podrška Rusije nije višak, presuda protiv Dodika kojom je osuđen na godinu dana zatvora i šest godina zabrane bavljenja javnom funkcijom, ne bi više bila održiva.

„Istina, između redova šturog objašnjenja iz Kremlja, vrlo formalnog i bez sadržaja, to ne možemo iščitati“, kaže Topić. Ona smatra da je sastanak s Putinom donekle „ispeglao fijasko iz Izraela“, što će sada pojačati i medijsku agresivnost i prikazati ih kao borce protiv svetske zavere.

Pregovarački proces

Nakon sastanka Dodika i Putina, iz Kremlja nisu saopšteni detalji razgovora, osim da je sastanku prisustvovao i pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov.

Teško da će taj susret rešiti sve probleme vlasti RS, smatraju analitičari, jer je na dnevnom redu dokazivanje integriteta bezbednosnih agencija BiH, traženje identifikacije između Putina i Donalda Trampa, kao i stav međunarodne zajednice koja je intervenisala na Ustav zemlje, da bi se nakon toga povukla i prepustila stvar domaćim institucijama koje bez iste te međunarodne zajednice nisu znale da funkcionišu zadnjih 30 godina.

Za Dodika nema dileme da „političko Sarajevo“ pokušava da spreči njegove međunarodne aktivnosti i da prikažu izvrnutu sliku. Kaže da je Putin informisan o sudskom procesu koji se vodi protiv njega i sa praksom sudova koji sada sude po zakonima koje je nametnuo visoki predstavnik. Dobio je uveravanja da će se putem Saveta bezbednosti UN insistirati na ukidanju mandata OHR-a i vraćanju Dejtonskom sporazumu.

Upravo zbog toga politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić, smatra da ne treba potcenjivati značaj sastanka s jednim od tri najvažnija svetska lidera. Podrška Rusije nije deklarativna već stvarna, što se moglo videti u delovanju kroz Savet bezbednosti, gde Republika Srpska nema mogućnost samostalnog predstavljanja.

„Mislim da rukovodstvo Republike Srpske s Dodikom na čelu aktivno radi na diverzifikaciji međunarodnog uticaja – mislim na Izrael, Mađarsku i evo sada Rusiju – kako bi sa što boljim pozicijama ušli u pregovarački proces o razrešenju krize u BiH“, smatra Savić.

On posebno ističe tačku u kojoj je zapravo došlo do stvaranja krize u Bosni i Hercegovini: „Svako ko misli da je kriza počela odlukama Narodne skupštine RS mislim da nema kompletnu sliku o tome šta se dešavalo od potpisivanja mira pa do danas, kao i da zanemaruje štetan uticaj međunarodnih predstavnika i OHR-a. Ova kriza se mora i može rešiti isključivo dijalogom, a ne nametanjem rešenja kao što je to do sada bila praksa, jer vidimo do čega nas je to dovelo“, kaže Savić.

Republikanac uporedio Dodika i Asada

S druge strane, prelazak granice i nedostupnost domaćim institucijama komentarisao je šef diplomatije Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković, koji smatra da će Dodik „preferirati bekstvo“ i da nigde neće biti siguran dok su za njim raspisane poternice.

„Može se sastati s nekim ljudima, ali ne može Dodik da dobije potrebnu podršku za secesiju BiH i strmoglavi put kojim je krenuo“, smatra Konaković. Uveren je da bi Dodik bio prizemljen ukoliko bi preleteo preko Brčko-distrikta ili Federacije BiH.

Istovremeno, Dodik već krajem sedmice najavljuje povratak u BiH. „Kako ću se vratiti? Lepo, redovno. Kao što sam i otišao“, rekao je Dodik i za kraj sedmice najavio sastanak u Banjaluci s političkim partnerima.

A posetu Dodika komentarisao je i republikanski političar i kako mediji tvrde, jedan od bliskih saradnika američkog predsednika, Čak Grejsli. Uputio je kritike na račun Dodika i uporedio ga sa Bašarom al Asadom.

Just like Assad in Syria, would-be dictator Dodik flees 2 Russia 4 safe haven He is abt 2 face justice in Bosnia & Herzegovina 4 failed attempt 2 breakup country & stop integration w/Europe

— Chuck Grassley (@ChuckGrassley) April 1, 2025

„Poput Asada u Siriji, Dodik se sklonio u Rusiju. Međutim, uskoro će se suočiti s pravdom u Bosni i Hercegovini zbog pokušaja da destabilizuje zemlju i spreči njen evropski put“, napisao je američki senator na mreži Iks.

Podsetimo, Tužilaštvo BiH sprovodi istragu protiv Dodika zbog sumnje da je počinio krivično delo napad na ustavni poredak. Sud BiH zatražio je raspisivanje međunarodne poternice, a još se čeka odgovor Interpola da li će poternica biti aktivirana ili odbačena zbog procene da se radi o političkim razlozima njenog raspisivanja.