Od uvreda, preko prijetnji do batina: Kad vam se ne sviđa kako pišu novinarke u Crnoj Gori

Tokom prošle godine zabeleženo je 18 napada na novinare, od čega je osam bilo usmjereno na žene, prema podacima regionalne platforme SafeJournalists, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Osim fizičkih napada, prijetnji smrću, vređanja i javnih pritisaka evidentirani su i pokušaji institucionalnog zastrašivanja.

Napadi na novinarke, kao i sudski procesi, nastavljeni su i ove godine.

Najbrutalniji napad bio je na Anu Raičković, novinarku lista Pobjeda, dok su najbrže rešeni slučajevi napada na Jelenu Jovanović i Dušku Pejović.

Slučaj novinarke Jelene Jovanović

Poslednja na meti „udara“ bila je novinarka Vijesti Jelena Jovanović.

Ona je 12. aprila prijavila pretnju smrću od osobe koja se predstavila kao Milica Ćuk, sestra proteranog državljanina Srbije Milovana Ćuka o kome je Jovanović pisala.

Milica je navodno pozvala redakciju i Jeleninom kolegi koji se javio poručila da će, „ako nekome bude letela glava, to biti glava autora teksta“. Pretnja je dodatno upućena i mejlom.

Tri dana kasnije, 15. aprila tužilaštvu u Podgorici podneta je krivična prijava protiv Ćuk zbog sumnje da je počinila krivično delo ugrožavanje sigurnosti Jovanović.

Jovanović se bavi temama organizovanog kriminala i korupcije. Od 2021. pod stalnom je policijskom zaštitom, zbog pretnji od osumnjičenog za ubistvo kome je prisustvovala.

Početkom meseca Jovanović je prvostepeno osuđena za povredu prava novinarke Tanje Pavićević koju je u istraživanju BIRN-a 2022., označila pripadnicom krajnje desničarskih i verskih ekstremističkih organizacija.

Iz istog razloga tužile su je još četiri osobe.

Nadležni efikasni i u slučaju Duške Pejović

I u slučaju uvreda i pretnji seksualnim nasiljem novinarki javnog servisa Duški Pejović, nadležni su brzo reagovali.

Sud u Podgorici 14. aprila prvostepeno je osudio Gorana Mićkovića na pet meseci zatvora zbog napada na Pejović od 9. marta.

Napad na Anu Raičković pred sudom

Novembra prošle godine, novinarku i urednicu crne hronike u dnevnom listu Pobjeda, Anu Raičković, verbalno i fizički je napao biznismen Zoran Bećirović sa sinom i pripadnikom obezbeđenja.

Tokom napada zadobila je više udaraca po glavi i telu, čupana je za kosu, udarana nogom, davljena, grubo vređana. Osim nje, napadnuta su još dva člana njene porodice, a oštećen joj je i automobil.

Bećirović, njegov sin i Mijatović su uhapšeni.

Početkom februara počelo je suđenje koje je u toku.

Dragana Šćepanović dobila spor na Sudu

Osnovni sud u Podgorici 13. marta doneo je prvostepenu presudu u korist novinarke Vijesti Dragane Šćepanović u sporu protiv portala Aktuelno.me, kojeg kontroliše Zoran Bećirović.

Zbog tekstova o poslovanju ski-resorta čiji je vlasnik Bećirović Šćepanović je godinama, na tom portalu bila omalovažavana i vređana. Na suđenju je rekla da su je sugrađani upozoravali „da može da joj se desi ono što se desilo koleginici Raičković iz Pobjede“.

Presudom je utvrđeno da je portal povredio čast i ugled Šćepanović, zbog čega je naložena isplata 2.000 evra odštete i uklanjanje spornih tekstova.

Milatović i napadi na novinare

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović sastao se sa jednom od napadnutih novinarki – Jelenom Jovanović i ocenio da su napadi na medije neprihvatljivi.

„Ovo samo potvrđuje da novinari u našoj zemlji rade u ozbiljno narušenom i nesigurnom ambijentu.“

I nevladine organizacije i medijske asocijacije u Crnoj Gori i regionu snažno su osudile pretnje Jovanović.

Vlasti oblikovale odnos prema novinarima

Pomene vlada u Crnoj Gori poslednje četiri godine nisu promenile način na koji se vlasti odnose prema novinarima koji ih kritikuju – zaključak je analize portala Raskrinkavanje.me i hrvatskog Faktografa.

U istraživanju „Targetiranje, prijetnje i napadi: Kako moćnici guše slobodu medija“, objavljenom krajem 2024. analizirani su verbalni napadi na medije i novinare od strane predstavnika vlasti.

Kako se navodi model napada na kritičke medije učvršćen je u vreme trodecenijske vlasti Demokratske partije socijalista koja je smenjena avgusta 2020.

U izveštaju podsjećaju da je Milo Đukanović sa pozicija premijera/predsednika države medije koji su kritikovali njegov režim nazivao „medijskom mafijom“, „monstrumima“, a novinare „pacovima“. Njegovi savjetnici za novinare su govorili da su „bolesna bagra“ i da su „gluplji od goveda“.

I bivši premijer Dritan Abazović je za novinare tvrdio „da nanose štetu Crnoj Gori“, da „šire govor mržnje“, pretio je gašenjem pojedinih medija.

Često je ulazio u verbalne okršaje sa novinarima.

Ni aktuelna Vlada nije bolja od prethodnih

Ni naredna, aktuelna Vlada Milojka Spajića nije se proslavila u odnosu prema medijima i novinarima, konstatuje se u analizi.

Tako je tadašnji potpredsednik Vlade, aktuelni ministar sporta Dragoslav Šćekić govorio o pritisku na sistem „taster i džepnih novinara“, a o medijima da “ zlonamjerno iznose neistine zarad neke svoje lične, male, jadne koristi“.

Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović povezao je Pobjedu sa kriminalnim strukturama nakon što su objavili da je u njegovom obezbeđenju policajac osuđen za brutalno zlostavljanje.

Još jedan potpredsednik Vlade, Nik Đeljošaj, novinara Vijesti nazvao je „novinarom u pokušaju“ i korumpiranim nakon njegovog priloga o odluci Skupštine da se Đeljošaju ne skine imunitet.

A predsednik Jakov Milatović novinarki Javnog servisa rekao je da joj je pitanja pisao neko drugi.

Međunarodna zabrinutost

Trend narušavanja slobode medija i bezbednosti medijskih radnika zabrinjavajući je, ocenio je za Radio Slobodna Evropa šef odeljenja za Evropsku uniju i Balkan Reportera bez granica Pavol Salai.

„To dodatno otežava njihov rad u ionako složenom društveno-političkom kontekstu“, navodi Salai.

Organizacija Safe Journalists poručila je da je napad na medijske radnike – napad na javni interes i ljudska prava, pozivajući nadležne da zaštite novinare i i obezbede im slobodan i bezbedan rad.

„Svaki napad na novinara je napad na demokratiju, javni interes i osnovna ljudska prava“, poručili su iz te organizacije.

Komitet za ljudska prava UN izrazio je zabrinutost zbog učestalih pretnji, ali i zbog neprocesuiranih slučajeva, poput ubistva Duška Jovanovića (2004) i ranjavanja Olivere Lakić (2018).

Komitet je pozvao Crnu Goru da obezbijedi efikasne, nepristrasne istrage i mehanizme zaštite za novinare.