Postaje li klima na Zapadnom Balkanu ekstremnija i kako pogađa zdravlje ljudi?

Svet je zahvaćen ekstremnim vrućinama, a Azija, Evropa i Sjedinjene Države suočavaju se s veoma visokim temperaturama. Slične klimatske prilike zahvatile su i prostor Zapadnog Balkana, gde su temperature dostizale i do 42 stepena Celzijusove skale.

Nakon vrućeg vala, u noćima 18. i 19. jula regiju je pogodilo snažno nevreme praćeno munjama, grmljavinom, desetine hiljada ljudi je ostalo bez struje, a zabilježeno je i šest smrtnih slučajeva.

Sva četiri godišnja doba su jasno izdiferencirana na našem prostoru, ali postoji određena verovatnoća za pojavom elementarnih nepogoda kakvim smo svedočili.

Zašto?

U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), Bakir Krajinović, meteorolog i stručnjak za klimatske promjene Federalnog hidrometeorološkog zavoda (FHMZ) Bosne i Hercegovine rekao je da svedočimo rezultatu porasta temperature zraka usljed promjene klime na zemlji, što dovodi do toga da su nepogode češće i intenzivije.

Iz ekstrema u ekstrem

„Početkom sedmice imali smo temperature i do 42 stepena, a samo dva dana poslije imali smo elementarnu nepogodu i superćeliju koja je donela između 20 i 50 litara kiše, vetrove od 60 – 100 kilometara na sat, grmljavinu, grad i smrtne slučajeve. Ista superćelija je prouzrokovala ove probleme“, naveo je sagovornik Radija Slobodna Evropa.

Cela regija je podložna promjenama, i u budućnosti moramo biti spremni na sve češću inteziviju pojavu ovakvih situacija, navodi.

„Dosta smo promenili prirodu, ona nam to vraća na negativne načina. Ako se ne opametimo brzo, biće još rigoroznija. Moramo se opametiti“, istakao je Krajinović.

Kratkoročno, upozorava Krajinović, moramo biti spremni na ovakve ekstremene, što podrazumeva period do kraja kalendarskog leta, ali i kalendarske godine.

„Nas je klima naučila u poslednjih 135 godina sistematskog merenja da po tim podacima moramo očekivati elementarne nepogode. Priroda je najbolja učiteljica, ono što se dogodilo jednom, dogodit će se opet“, navodi Krajinović.

Podseća da se temepraturni rekord od prošle godine već izjednačio, atmosfera se drastično promenila i drastično deluje na naše društvo.

„U dva dana imali smo nepogodu koja se proširila od Slovenije, preko Hrvatske, BiH i Srbije. Za šest sati je celi region bio pogođen superćelijom koja je napravila toliko problema. Klimatolozi su dokazali da se klima promenila, jasno je rečeno šta se promijenilo i u kojem pravcu sve ide. Nismo spremni na ono što nas očekuje. Nije ovo izolovan slučaj, cela regija, planeta nije svesna rizika promjene klime“, zaključio je.

Ekstremna toplota koja je uslijedila pre i pose nevremena utiče na zdravlje na nekoliko načina.

Koji su rizici po zdravlje ljudi?

Iscrpljenost toplotom može uključivati vrtoglavicu, glavobolju, drhtavicu i žeđ, može pogoditi svakoga i obično nije ozbiljna, pod uslovom da se osoba rashladi u roku od 30 minuta.

Ozbiljnija verzija je toplotni udar, kada temperatura tela pređe preko 40,6 stepeni Celzijusa. Tu je neophodna hitna medicinska pomoć jer može dovesti do dugotrajnog oštećenja organa i smrti.

Simptomi uključuju ubrzano disanje, konfuziju ili napade i mučninu.

Koje su najrizičnije skupine?

Neki ljudi su ranjiviji, uključujući mlade bebe i starije ljude, kao i osobe koji moraju ostati aktivne ili su izloženiji spoljnim uslovima, kao što su beskućnici.

Postojeća zdravstvena stanja kod, uključujući respiratorne i kardiovaskularne bolesti, kao i dijabetes, takođe se mogu pogoršati zbog vrućine.

Globalno, procenjuje se da je nešto manje od pola miliona smrtnih slučajeva godišnje uzrokovano prekomernom toplinom, prema studiji iz 2021. u The Lancet-u, iako nedostaju podaci iz mnogih zemalja s niskim prihodima.

Čak 61.000 ljudi je možda umrlo u Evropi tokom toplotnih talasa prošlog leta, a strahuje se da će se ponoviti ove sezone.

„Toplotni talasi su tihi i nevidljivi ubica. Ne vidimo često njihov uticaj na ljudsko zdravlje dok se statistika smrtnosti ne objavi mnogo meseci kasnije“, rekla je profesorica Liz Stephens, istraživačica klimatskih rizika i otpornosti na britanskom Univerzitetu Reading, prenosi agencija Reuters.

Manje uočljivi rizici

Zagađenje vazduha takođe predstavlja zdravstveni rizik, sa ozbiljnim potencijalnim efektima dima od šumskog požara, uključujući upalu i oštećenje tkiva.

Vrućina takođe može dovesti do niske porođajne težine bebe i prevremenog porođaja kod trudnica, pokazalo je niz studija.

Postoje i manje očigledni rizici.

Viki Tomson, naučnica za klimu iz Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta, kaže da ekstremne vrućine često doprinose slabijem mentalnom zdravlju, kao i porastu saobraćajnih nesreća i utapanja.

Toplotni talasi su jedna od najsmrtonosnijih prirodnih opasnosti, rekla je ona.

Tajming je ključan

Stručnjaci kažu da se više smrtnih slučajeva događa ranije tokom leta kada tela ljudi nisu imala priliku da se aklimatizuju na nove vremenske uslove.

Geografska lokacija je takođe bitna. Ljudi su pod većim rizikom na mestima gde nisu navikli na takvu vrućinu.

Međutim, postoje ograničenja i ljudi širom svijeta su u opasnosti od ekstremno vrućeg vremena uzrokovanog klimatskim promenama, posebno ljudi koji moraju nastaviti raditi na fizičkim poslovima.

„Važnije je nego ikad da uvedemo mjere za ograničavanje štete po naše zdravlje“, rekla je Modi Mvcama, šefica kapaciteta u Velkom, globalnoj zdravstvenoj dobrotvornoj organizaciji sa sedištem u Londonu.

Ona je rekla da se to kretalo od obezbeđivanja hlada i farbanja zgrada u belo do ulaganja u sisteme ranog upozoravanja na zarazne bolesti osetljive na klimu, poput kolere.

Koji su saveti?

Agencije za javno zdravstvo od Italije do Sjedinjenih Država dale su savjete o održavanju hladnoće, uključujući izbegavanje napora gde je to moguće i održavanje hidratacije. Radnici bi trebali razmišljati o više pauza i menjanju odjeće, kažu naučnici.

Takođe je važno proveriti ugrožene, uključujući starije i izolovane ljude, rekli su.

Toplotni udar je hitno medicinsko stanje i zahteva hitnu i stručnu stručnu pomoć.