Šta je sincicijalni virus, koji se širi među decom u Hrvatskoj? 1Foto: Shutterstock/Ground Picture

Sve je više dece sa respiratornim oboljenjima. Virusi divljaju, a bolnice se pune u nekim evropskim zemljama – Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, ali i u Hrvatskoj.

Respiratorni sincicijalni virus može biti fatalan za odojčad i veoma malu decu, a veoma je zarazan i širi se kapljičnim putem.

Preti i invazivni streptokoki, koji su za samo sedam dana izazvali smrt šestoro dece u Velikoj Britaniji.

Ruža Ištuk s HRT-a posetila je jutros Kliniku za dečje bolesti i Infektivnu kliniku Fran Mihaljević. Ona je istakla da su čekaonice hitnih ambulanti sve punije. Dnevno se pregleda stotinak dece, a neka moraju da budu hospitalizovana.

– Poslednjih nedelja beležimo blagi porast broja dece zaražene respiratornim sincicijalnim virusom. Ove nedelje imali smo 111 novopotvrđenih slučajeva, to su podaci iz bolnice Fran Mihaljević, iz Zaboka i sa drive-in testiranja. Od 250 uzoraka, potvrđeno je 111 i deset slučajeva gripa A, od kojih je preovlađujući soj H1N1. Željela bih reći da je to normalno jer su zimski mjeseci kada očekujemo povećan broj respiratornih infekcija, rekla je za Dnevnik HTV-a epidemiologinja Dijana Maier, piše HRT.

Respiratorno sincicijalna virusna infekcija je bolest male dece koja idu u jaslice i vrtiće. Posebno se brzo širi u zatvorenom prostoru i lako se prenosi.

– Deca teško peru ruke, dodiruju igračke, koriste zajedničke predmete, deca se igraju zajedno i nalaze se blizu jedni drugima, a to je jedan od načina prenošenja. Ljudi su rezervoar virusa koji se prenose kapljičnim putem. Čak i govor, a kamoli kijanje i kašalj, pogoduje prenošenju virusa, objasnio je epidemiolog.

U Hrvatskoj su potvrđeni slučajevi serološke grupe A streptokoka, ali Majer ističe da to nije razlog za brigu.

– To je bolest koja se širi u kolektivu. Najčešća klinička slika kod streptokoka je streptokokna angina. Kada roditelji primete da dete ima upalu grla ili visoku temperaturu, dete treba odvesti kod pedijatra, nije potrebno ići u hitnu pomoć u bolnici. Primetili smo da se roditelji ne pridržavaju preporuke da se antibiotik mora uzimati u potpunosti, deset dana, i da se ne prekida posle 3-4 dana kada dete ozdravi, da dete ne vodi u vrtić, već da ostane kod kuće do izlečen, preporučio Majer.

Hitna pomoć dečje bolnice u Klaićevoj ambulanti sve je puna.

– Dnevno se obavi između 90 i 110 pregleda, od kojih 7-10 može da se primi na odeljenje. Respiratorne infekcije su najčešće, dominiraju i virusne inspekcije, prvenstveno RSV, respiratorni sincicijski virus, rekla je Sanja Pejić Roško, pedijatar Klinike za dječje bolesti Zagreb.

Najčešće pogađa novorođenčad i odojčad. Prenosi se kapljicama i opasno je.

– Što je mlađe godine, simptomi su ozbiljniji. Obično počinje sa onim uobičajenim respiratornim simptomima, a zatim se nastavlja intenzivan kašalj. Mala deca zapravo umaraju svoje respiratorne mišiće, počnu da odbijaju da jedu i to ih obično dovodi do nas. Može izazvati akutnu respiratornu insuficijenciju, odnosno nemogućnost disanja, što zapravo zahteva lečenje u jedinicama intenzivne nege, rekla je Pejić Roško.

Dvoje dece je na respiratoru na Infektivnoj klinici. Bolnička odeljenja se pune. Razlog – RSV i drugi virusi.

– Još ima dece obolele od KOVID-a, ima i drugih respiratornih infekcija, uključujući i grip, rekao je Zoran Barušić, zamenik direktora Klinike za infektivne bolesti „Dr Fran Mihaljević“.

Česte su streptokokne infekcije – uglavnom faringitis, šarlah i kožne infekcije.

– Deca obolela od vodenih boginja, kod kojih dolazi do oštećenja kože, osetljiva su kategorija gde se mogu javiti i ove invazivne streptokokne infekcije, naglasio je Barušić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.