Ričard Has o situaciji u svetu: Ukrajinska kontraofanziva postigla ograničen napredak, odnosi Kine i SAD u lošem stanju

Isto bi se moglo reći i o današnjem stanju u svetu.

Kako su se globalni lideri prošle nedelje okupili u Njujorku na 78. godišnjem zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, sa izuzetkom kineskog predsednika Si Đinpinga, ruskog predsednika Vladimira Putina, britanskog premijera Rišija Sunaka, indijskog premijera Narendre Modija i francuskog predsednika Emanuel Makron, postojali su razlozi za zabrinutost.

Odnosi SAD i Kine, koji su verovatno najvažniji u ovoj eri, su u lošem stanju uprkos nedavnom povećanju tempa diplomatskih razgovora. Cilj SAD je da dve velike sile uspostave prag za bilateralne veze.

U najboljem slučaju, međutim, dve vlade će moći da izbegnu krizu. I to je otežano zbog odbijanja Kine da obnovi komunikaciju između vojski i uspostavi kanal komunikacije u kriznim situacijama.

Čak ni optimisti ne predviđaju put do smislene saradnje u bliskoj budućnosti između dve zemlje na hitnim regionalnim ili globalnim izazovima.

U međuvremenu, Kina se suočava sa značajnim ekonomskim izazovima, uglavnom zahvaljujući nedostacima sopstvene politike. Ali čak i ako su problemi domaći, to ne znači da će posledice ostati ograničene na Kinu.

U najmanju ruku, ono što se tamo dešava ometaće globalni ekonomski rast. U najgorem slučaju, postoji mogućnost da će kinesko rukovodstvo biti u iskušenju da se ponaša agresivnije u inostranstvu kako bi odvratilo pažnju od svojih domaćih ekonomskih nevolja.

U Indo-Pacifiku, Severna Koreja nastavlja da širi i veličinu i kvalitet svog nuklearnog arsenala. Režim Pjongjanga nastavlja da testira sve naprednije balističke rakete, predstavio je podmornicu sa nuklearnim oružjem, koja bi povećala preživljavanje njegovih nuklearnih sposobnosti.

Nema naznaka da je Severna Koreja spremna da razgovara, a još manje da napravi kompromis o svom nuklearnom ili raketnom programu.

Druga bojazan je da je ukrajinska kontraofanziva, koja je pokrenuta pre otprilike tri i po meseca, postigla ograničen napredak. Dobro utvrđene ruske snage i dalje kontrolišu velike delove istoka i juga Ukrajine.

Ova realnost, zajedno sa sposobnošću Rusije da poveća svoju ratnu proizvodnju oružja, uprkos sankcijama, i uvozi oružje iz Irana i Severne Koreje, sugeriše da će se rat, koji je već u drugoj godini, nastaviti još neko vreme.

Ukrajina, razumljivo, nije sklona kompromisima u pogledu svog cilja da povrati svoju teritoriju. I dalje veruje da će se vojna plima okrenuti u njenu korist kada sa Zapada stigne naprednije oružje.

Putin, sa svoje strane, veruje da će moći da prebrodi troškove rata i da je slabljenje američke i evropske podrške Ukrajini pitanje „kada“, a ne „ako“.

U Avganistanu je sve jasnije da novi talibani ne liče ni na šta toliko kao na stare talibane. Pravo pitanje je u kojoj meri će ponovo dozvoliti da njihova zemlja postane lansirna platforma za terorizam.

Zatim se postavlja pitanje koliko će talibani doprineti nestabilnosti koja je doprinela ranjivosti Pakistana. Govoreći o slabim državama koje pate od lošeg upravljanja, slabih institucija i ograničenih kapaciteta, njihov broj je sve veći u Africi i Latinskoj Americi.

Iz globalne perspektive, svet ne ide mnogo na bolje. Posle globalne pandemije koja je odnela oko 15 miliona života, proteklo leto je bilo najtoplije ikad zabeleženo.

S obzirom na to da je preostalo nešto više od dva meseca do sastanka zvaničnika iz celog sveta za Konferenciju UN o klimatskim promenama (COP28) u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, malo je razloga da se veruje da su vlade spremne da daju prioritet klimatskim pitanjima u odnosu na kratkoročne ekonomske prioritete.

Konačno, kako se tehnologije veštačke i proširene inteligencije brzo razvijaju, nema znakova međunarodnog konsenzusa u nastajanju o tome kako iskoristiti njihove konstruktivne dimenzije i obuzdati njihove potencijalno destruktivne primene.

Ima dobrih vesti. Snažan odgovor Zapada na rusku agresiju i, šire gledano, obnovljena vitalnost američkih partnerstava i saveza u Indo-Pacifiku čiji je cilj odvraćanje kineskog avanturizma su vrhunski primeri.

Na Bliskom istoku, Iran je nedavno oslobodio pet američkih zatvorenika u zamenu da Vašington da Teheranu pristup zamrznutoj imovini od šest milijardi dolara, pod uslovom da se sredstva koriste samo za hranu i lekove.

Čini se da dve zemlje takođe rade na aranžmanu, iako ne formalnom sporazumu, prema kojem bi Iran prihvatio neka ograničenja svojih nuklearnih aktivnosti u zamenu za ublažavanje sankcija.

Slično tome, čini se da pregovori ostvaruju određeni napredak u vezi sa sporazumom, uz posredovanje SAD, koji bi normalizovao odnose između Izraela i Saudijske Arabije. Ako bude potpisan, ovaj sporazum ima potencijal da ojača odbranu Saudijske Arabije od iranske agresije i pruži izraelsko-palestinskoj diplomatiji neophodan zamah.

Ne može se zaobići stvarnost da je ih vesti više od dobrih. Međunarodni razvojni ciljevi se ne ostvaruju.

Na nedavnom samitu G20 u Indiji je malo toga postignuto, a čini se ni na sastanku Generalne skupštine UN.

Najvažnija komponenta UN-a, Savet bezbednosti, je po strani i tako će i ostati, s obzirom na to da jedna od njenih članica koja ima pravo veta vodi rat koji krši najosnovniji princip Povelje UN.

U vreme kada je potražnja za efikasnom međunarodnom saradnjom velika, čini se da zapravo postoji veliki nedostatak.

Autor je predsednik Saveta za spoljne poslove. Nedavno je objavio knjigu: “Zakon o obavezama: Deset navika dobrih građana” (Penguin Press, 2023).

Danas ima eksluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org