Foto: EPA-EFE/STRU aprilu, hiljade demonstranata izašlo je na ulice Beograda nakon ruske invazije na Ukrajinu. Ali, za razliku od skupova koji se održavaju širom susednih evropskih zemalja, demonstranti u srpskoj prestonici mahali su portretima ruskog predsednika Vladimira Putina – i pozivali svoju vladu da podrži Moskvu u njenom eskalirajućem ratu protiv Zapada, podseća britanski novinar Gabriel Gavin u tekstu za reaction.life.
Samo nekoliko dana pre nego što su tenkovi krenuli, najpopularniji srpski tabloid, Informer, na naslovnoj stranu tvrdio je da je „Ukrajina napala Rusiju“, upozoravajući čitaoce da „Amerikanci guraju svet u haos“.
Vekovima je balkanska nacija održavala bliske ekonomske, političke i društvene veze sa Moskvom, a te veze su se samo produbile nakon što su SAD i NATO intervenisale protiv srpskih nacionalističkih snaga 1999. koje su napale Kosovo usred raspada jugoslovenske države, ukazuje Gavin.
Putin je čak naveo podršku Zapada Kosovu, koje Moskva odbija da prizna, a Srbija smatra svojom teritorijom, kao presedan za stvaranje svojih proksi država u ukrajinskom Donbasu.
Međutim, sada, sa ruskim ratom koji deli Evropu, vlada Srbije je morala da donese niz teških izbora. Uprkos galami i zaverama kod kuće, predsednik zemlje Aleksandar Vučić nije bio voljan da se uplete u sukob i rizikuje da otuđi ili svoje saveznike u Kremlju, ili svoje najveće trgovinske partnere u EU.
U aprilu, dok su vesti o ruskim ratnim zločinima odjeknule širom sveta, Beograd se pridružio 91 drugoj zemlji u glasanju za izbacivanje Moskve iz Saveta UN za ljudska prava, potez za koji je Vučić priznao da se svodi na „pretnju suočavanja sa sankcijama i sve većim pritiscima“.
Ranije ovog meseca, posle sastanka sa zvaničnicima EU, Vučić je insistirao na tome da se Srbija i dalje odlučno protivi naporima da se Rusija izoluje, ali je obećao da neće kršiti zapadna ekonomska ograničenja.
„Sve dok možemo da se odupremo, a da ne ugrozimo naše najvitalnije i državne interese“, objasnio je Vučić. „Kada ne budemo mogli, obratićemo se našim ljudima, građanima i pokazaćemo im zašto Srbija više ne može da se odupre uvođenju sankcija“, dodao je.
Sada, međutim, političke tenzije rastu, a pitanje Kosova ponovo dolazi između Srbije i Zapada. Više od nedelju dana, etnički Srbi na severu otcepljene države, u kojoj živi 1,8 miliona ljudi, podizali su barikade i sukobljavali se sa svojim većinski albanskim susedima.
Saobraćaj je blokiran, odjeknule su eksplozije, a patrola kosovske policije našla se na udaru usred pogoršanja sukoba, za koji lokalni stanovnici kažu da je podstaknut hapšenjem bivšeg policajca etničkog Srbina, optuženog za napad na svoje bivše kolege.
Istovremeno, srpska nacionalistička milicija naredila je svojim pripadnicima da dođu do granice sa Kosovom u znak podrške svojim sunarodnicima koji žive sa druge strane napete linije razgraničenja i prete da će se sukobiti sa vojnicima NATO stacioniranim u regionu. Veruje se da je grupa, poznata kao ‘Narodna patrola’, povezana sa ozloglašenom ruskom plaćeničkom organizacijom, Vagner grupom, koja trenutno regrutuje zatvorenike za borbu protiv Putinovog rata u Ukrajini.
Tenzije između Srbije i Kosova dostigle su vrhunac nekoliko puta ove godine, uz brojne svađe oko međusobnog priznavanja putnih isprava i rgistracionih tablica za automobile.
EU, koja sve više igra ulogu mirotvorca u regionu, posredovala je u pregovorima i do sada je izbegnut ozbiljan sukob. Sada Brisel, SAD i brojne međunarodne organizacije pozivaju lokalne Srbe koji žive na Kosovu da demontiraju barikade i pomognu u izbegavanju izbijanja ozbiljnog nasilja.
Srbija, međutim, ukazuje britanski novinar, samo postaje asertivnija.
Prema uslovima prethodne rezolucije UN, Vučić je od NATO-a tražio dozvolu da pošalje 1.000 pripadnika policije i vojske na sever Kosova, tvrdeći da su oni potrebni za zaštitu etničkih Srba. Zahtev je prvi put da se srpska vojna intervencija razmatra od rata 1999. i, iako analitičari kažu da će brzo biti odbijen, predstavlja ozbiljnu eskalaciju u retorici i postoji bojazan od novog vojnog sukoba.
Nekima je, međutim, jasno da se plamen raspiruje izdaleka.
„Mislim da je briga naših zapadnih partnera i prijatelja veza Beograda sa Moskvom. Ne znamo kako bi oni mogli da budu operativni u slučaju porasta tenzija, ka eskalaciji na severu“, rekao je ove nedelje kosovski premijer Aljbin Kurti, nakon što se Kremlj umešao u spor, insistirajući da će se „zalagati da se garantuju sva prava Srba“.
„Njihova najveća briga upravo ovo: sada kada je Rusija teško ranjena u Ukrajini nakon njene invazije i agresije, oni imaju interes da svoju ratnohuškačku akciju prenesu na Balkan gde imaju klijenta koji je u Beogradu“, dodao je on.
U isto vreme, Kurti je pokušao da iskoristi pretnju da podstakne veću integraciju sa Zapadom za svoju državu, nastojeći da iz Brisela pridobiju istu dobrodošlicu i za druge države koje se nalaze rubu ruske sfere uticaja poput Moldavije.
„U Ukrajini je rat, hajde da sprečimo prelivanje. Ulazak u EU bi pomogao“, nastavio je on. „Vidim određenu spremnost u EU da razmišlja drugačije“ .
Za sada se nastavljaju pregovori. Ali postoje strahovi da bi sve očajniji Putin mogao da pokuša da otvori još jedan front protiv Evrope i još više podeli kontinent.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
