SPC i Ruska pravoslavna crkva ujedinjene protiv Zapada: Analiza Kijev posta o tome kako sveštenstvo raspiruje rat na Balkanu

Dok je bio tamo, iskoristio je svaku priliku da istakne bliske veze između dve države, podsećajući da Ruska pravoslavna crkva (RPC) ostaje centar gravitacije za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu.

Porfirije je 23. aprila bio na večeri sa ruskim patrijarhom Kirilom i predsednikom Vladimirom Putinom. Tokom razgovora, Putin je stalno naglašavao želju „da ojača (zajedničke) tradicionalne vrednosti i duhovne osnove“.

Jedna od centralnih ideja, koja se često pominje, bio je percipirani stalni napad Zapada na tradicionalno hrišćanstvo i hrišćanske vrednosti.

Ruski patrijarh Kiril je izričito rekao da „stvari koje se danas dešavaju sa ljudskim moralom na Zapadu su đavolja rabota“, a Porfirije je udvostručio, insistirajući da „centri moći sa Zapada ne žele da neguju identitet srpskog naroda ili njegovu kulturu“, pišu u analizi za Kijev Post Ivana Stradner, istraživačica pri američkoj Fondaciji za odbranu demokratije i Marina Černin, stažistkinja u istoj organizaciji.

Uokvirujući Zapad koji predvode Amerikanci kao suprotan ruskom i srpskom načinu života, ovi verski lideri pomažu da se opravda antagonizam i delovanje protiv njegovih pripadnika.

Ovo je posebno relevantan taktički potez u Srbiji, čiji je antikorupcijski pokret nedavno dostigao nove visine nakon što su beogradske demonstracije u martu izvele stotine hiljada mirnih demonstranata na ulice.

Ovaj skup je označio najveće demonstracije u Srbiji od protesta devedesetih godina prošlog veka protiv režima tiranina Slobodana Miloševića i predstavlja najveći izazov sa kojim se suočio predsednik Aleksandar Vučić.

U odgovoru na nemire, tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin je više puta isticao da protest predstavlja jedan od mnogih pokušaja puča predvođenih Zapadom i zahvalio se „ruskim specijalnim službama koje uvek podržavaju Srbiju u njenoj borbi protiv obojenih revolucija“.

Ove tvrdnje su izgrađene na ranije utvrđenim osnovama – godinu dana ranije, na primer, ruski ambasador u Srbiji je upozorio da Zapad želi da uništi hrišćanske pravoslavne vrednosti.

Protiv protesta nedavno se oglasio i sam Porfirije. U vreme dok je bio sa Putinom, on je bio siguran da je dodatno ukazao na opasnost od aktuelnih „obijenih revolucija“ i da je naglasio da „srpski i ruski narod smatra jednim“, suočenim sa istom fundamentalnom kulturnom pretnjom.

Koliko god ovi verski lideri mogli da teže da povežu hrišćanstvo sa političkim i vojnim naporima Rusije, izgleda da se bore da održe njegove osnovne teološke principe u svojim životima.

Ruska pravoslavna crkva odlučno je branila rat u Ukrajini u kojem su poginule stotine hiljada Rusa i Ukrajinaca.

Njeni sveštenici su neprekidno blagosiljali nuklearne bojeve glave, uprkos gotovo univerzalnom stavu unutar organizovanog hrišćanstva da one nikada nisu opravdane.

Sam Kiril je navodno služio kao oficir KGB-a 1970-ih i trenutn, procenjuje se, ima neto vrednost od oko četiri milijarde dolara – poznato je da uživa u skupim satovima i vremenu provedenom na ličnoj luksuznoj jahti.

Ovo licemerje nije slučajno već je zapravo rezultat pažljivo negovanog odnosa između Crkve i Kremlja, u kojem prva deluje kao dobavljač propagande za Putina u zamenu za kontinuiranu podršku. Dakle, narativi koji dolaze iz RPC, a time i SPC, nisu ništa drugo do pojačanje i produžetak Putinove sopstvene poruke.

Kako tenzije na Balkanu eskaliraju, crkva igra važnu ulogu u nastojanju da očuva tradicionalnu sferu uticaja Rusije i zaštiti pozicije njenih političkih saveznika. Napori u ovom pravcu su već očigledni. Od Bosne i Hercegovine preko Kosova do Crne Gore, Moskva i Beograd su prekovremeno radili na podsticanju srpskog nacionalizma i prepisivanju istorije.

Vlada Srbije pozvala je na stvaranje „srpskog sveta“ – balkanskog ekvivalenta Putinovom „ruskom svetu“ – osmišljenog da ujedini etničke Srbe pod jedinstvenim kulturnim, verskim i političkim identitetom.

U postizanju ovog cilja, Milrod Dodik, predsednik entitata Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, otvoreno je pozvao na secesiju i ponovno ujedinjenje sa Srbijom.

Dodik je ove sedmice dao opasno zapaljive primedbe, tvrdeći da je „rešenje za Bosnu i Hercegovinu da se muslimani vrate staroj pravoslavnoj veri“. Rusija raspiruje vatru u zemlji, jer Putin želi da pokaže da su NATO i misija EU (EUFOR) samo simbolični savezi – njegov cilj je da oslabi njihov kredibilitet dokazujući da neće intervenisati ako sukob eskalira.

I sam Porfirije se uvukao u tu borbu, izdavši saopštenje u kojem kritikuje nedavnu presudu protiv Dodika zbog flagrantnog napada na ustavni poredak i podržava nezavisnost od Bosne.

Ovaj potez ima za cilj da poveća srpsku, a samim tim i rusku moć i učvrsti položaj Crkve kao ključnog stuba svakog potencijalnog „srpskog sveta“. Kao posledica toga, to takođe destabilizuje slabašni mir u regionu i preti da odvrati NATO od ruske invazije na Ukrajinu.

Putin shvata da etnoreligijske podele na Balkanu nude plodno tlo za rusko i srpsko mešanje, jer obe države sve više prikrivaju svoje geopolitičke ambicije verskim odeždama. Zapad mora prepoznati da se na Zapadnom Balkanu borba za uticaj ne vodi samo u parlamentima i ratištima, već i unutar crkve.