SAD prvi put na listi „demokratija u nazadovanju“

Organizacija sa sedištem u Stokholmu vrši procenu na godišnjem nivou, koristeći 50 godina stare indikatore demokratije. Ona je oko 160 zemalja podelila u tri grupe – demokratije, uključujući one „u nazadovanju“, „hibridne“ vlade i autoritarne režime.

Izveštaj međuvladine organizacije je zasnovan na analizama za 2020. i 2021. i na osnovu ispitivanja demokratskih trendova od 2015, ukazuje politico.eu.

U izveštaju organizacije se navodi da na globalnom nivou više od jednog od četvoro ljudi živi u demokratiji „u nazadovanju“ dok dve trećine ljudi sveta žive ili u demokratijama „u nazadovanju“, ili u autoritarnim režimima.

„Ove godine smo SAD prvi put označili kao nazadne, ali naši podaci ukazuju da je epizoda sa nazadovanjem počela najkasnije 2019. godine“, navodi se u izveštaju s naslovom Globalno stanje demokratije 2021. „Do istorijske prekretnice je došlo 2020-2021. kada je bivši predsednik Donald Tramp osporavao legitimitet izbornih rezultata u SAD 2020. godine“, dodaje se u izveštaju, što se odnosi na kampanju bivšeg predsednika i njegovih saveznika da preinače rezultat izbora u SAD 2020, što je kulminiralo upadom njegovih pristalica na Kapitol hil 6. januara.

U izveštaju se takođe navodi da SAD beleže sve veću polarizaciju, kao i da zakoni o glasanju „disproporcionalno utiču na manjine na negativan način“.

Generalni sekretar IDEA Kevin Kazaz-Zamora je „očigledno pogoršanje stanja demokratije“ u SAD ocenio kao „jedan od najviše zabrinjavajućih razvoja situacija“ u uzveštaju za 2021, izvestio je AFP, prenela je Al Džazira.

On je upozorio na „domino-efekat“. „Nasilno osporavanje izbora 2020. bez dokaza o prevari je ponovljeno na različite načine na potpuno različitim mestima kao što je Mjanmar, Peru i Izrael“, ukazao je Kazaz-Zamora.

U izveštaju se navodi da je broj „demokratija u nazadovanju“ u svetu udvostručen u poslednjih deset godina.

Pored „utvrđenih demokratija“ kao što su SAD, lista uključuje zemlje članice Evropske unije Mađarsku, Poljsku i Sloveniju.

Prema provizornoj oceni organizacije, u 2021. u svetu ima 98 demokratija, što je najmanji broj u dugom nizu godina, 20 „hibridnih“ vlada, uključujući Rusiju, Maroko i Tursku, i 47 autoritarnih režima, koji uključuju Kinu, Saudijsku Arabiju, Etiopiju i Iran, piše Gardijan.

Ako dodamo demokratije „u nazadovanju“ „hibridnim“ i autoritarnim režimima, „govorimo o 70 odsto svetske populacije“, rekao je Kazaz-Zamora. „To vam govori da se nešto suštinski ozbiljno dešava s kvalitetom demokratije.“

Trend ka pogoršanju stanja demokratije „postao je akutniji i više zabrinjavajući“ od početka pandemije kovida 19, dodaje se u izveštaju.

„Pojedine zemlje, uključujući Mađarsku, Indiju, Filipine i SAD, nametnule su mere koje su ekvivalent kršenju demokratije, a to su mere koje su neproprcionalne, nelegalne, nedovoljno određene i nepovezane s prirodom vanrednog stanja.“

Kako se navodi, pandemija kovida 19 je u Evropi pogoršala trendove od pre pandemije, te je pružila nove načine da vlade dodatno slabe demokratiju, upozorava se u izveštaju IDEA, preneo je politico.eu.

„Izvesni broj zemalja koristi pandemiju, a naročito pretnju dezinformacijama povezanim s pandemijom, da guše slobodu govora i učine je prestupom za koje se dodeljuje zatvorska kazna“, rekao je Kazaz-Zamora. „Možda najvažniji pojedinačni aspekt demokratije na koji je negativno uticala pandemija u Evropi jeste sloboda izražavanja i medijski integritet. Ovo je izgubljena decenija kada je reč o demokratskom razvoju u Istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu“, rekao je Kazaz-Zamora za POLITICO.

Generalni sekretar IDEA je naglasio da „ako postoji jedna ključna poruka u ovom izveštaju, onda je to da je vreme da demokratije budu smele, da uvode novine i obnavljaju se“.

Ranije ove godine i u godišnjem izveštaju generalnog sekretara Saveta Evrope se navodi da je „jasan i zabrinjavajući stepen nazadovanja demokratije“ pogoršala pandemija.

Izveštaj IDEA je objavljen uoči Samita za demokratiju koji organizuje američki predsednik Džozef Bajden 9-10. decembra, na kojem će svetski lideri razgovarati o izazovima s kojima se demokratija suočava.

U svetlu negativnih aspekata koje su razotkrivene pandemijom, rekao je Kazaz-Zamora, samit u decembru predstavlja priliku da zemlje budu smele i da promene vekovima stare demokratske institucije. „Nadam se da će poslužiti kao katalizator za kolektivne multilateralne napore za odbranu i unapređenje demokratije jer je to ono što nam je potrebno. Potrebno nam je kolektivno delovanje da bismo zaštitili demokratiju, a ne samo među vladama. Moraju da budu uključeni građansko društvo, mediji i akademska zajednica“, dodao je.

Srbija među zemljama s najvećim padom demokratije

 

Dve zemlje koje su prošle godine bile na listi – Ukrajina i Severna Makedonija – ove godine su uklonjene, pošto se tamošnja situacija popravila. S druge strane, Srbija, Turska, Nikaragva, Poljska i Brazil su rangirane kao zemlje u kojima je u poslednjih deset godina zabeležen najveći pad demokratije.