Foto: EPA-EFE/NARENDRA SHRESTHANeha je mlada Nepalka, koju je u Nepalu rodila majka Nepalka. Tamo je odrasla i sanjala je da postane doktor.
Ali, uprkos tome što je bila izuzetno bistra učenica i najbolja u svom razredu, Neha nije mogla da polaže prijemni ispit za medicinsku školu.
Njena ambicija se nije ostvarila zato što ona nije bila priznata kao državljanka Nepala.
Nepal je jedna od 24 zemlje koje ženama uskraćuju pravo da prenose svoju nacionalnost svojoj deci.
Takođe je jedna od gotovo 50 država gde žene nemaju ista prava kao muškarci da dobiju, promene i održe svoje državljanstvo, ili da daju državljanstvo svom supružniku.
Zakoni o državljanstvu ovih zemalja su ukorenjeni u polnoj diskriminaciji i patrijarhalnim normama.
Pretpostavka je da nacionalni i porodični identitet prirodno proizilazi iz muškaraca i da su žene građani drugog reda.
Zapanjujuće je da četvrtina svetskih zemalja još uvek ima tako očigledno seksističke zakone na snazi.
Niko ne dovodi u pitanje odluku muškarca da se oženi strankinjom i dodeli državljanstvo svom supružniku ili deci.
Ali žena je kriva ako odluči da se uda za stranca ili ako je otac njenog deteta stranac.
Lišavanje državljanstva obespravljuje čitave grupe, gura ih na marginu društva, a i najjednostavnije zadatke pretvara u nepremostive prepreke.
Licima bez državljanstva se rutinski uskraćuje jednak pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i tržištu rada, kao i pravo na učešće u politici i slobodno kretanje.
Govori im se da ne pripadaju tu i često su prikazani kao nedostojni.
Diskriminacija je glavni pokretač apatridije: više od 75 odsto pojedinaca za koje je poznato da nemaju državljanstvo pripada manjinskim grupama.
Kolonijalizam i proces dekolonizacije, koji je doveo do masovnih migracijskih tokova, novih granica povučenih proizvoljno, i razvoja etnocentričnih i patrijarhalnih normi, podupiru većinu slučajeva apatridnosti velikih razmera u svetu.
Nakon uskraćivanja državljanstva kroz diskriminatorne prakse, vlade koriste status pojedinaca i zajednica bez državljanstva kako bi opravdale dalje isključenje, povezujući apatridiju i diskriminaciju u zatvoreni krug.
Određeni napredak je postignut.
U Maleziji, na primer, vlada premijera Anvara Ibrahima, bivšeg političkog zatvorenika kome stoga nije nepoznato tlačenje koje sprovodi država, nedavno je pristala da izmeni ustav kako bi malezijske majke sa supružnicima iz inostranstva mogle da prenesu državljanstvo svojoj deci rođenoj u inostranstvu.
Ranije one nisu imale izbora osim da požure kući da bi se porodile – što je nezgodno i opasno putovanje dok žene trudne – ako su želele da njihovo dete stekne državljanstvo.
Čak je i ta opcija bila uskraćena tokom pandemije, kada su granice bile zatvorene.
Apatridnost i njeni efekti na zakonska prava i svakodnevni život ljudi privukli su povećanu pažnju poslednjih godina.
Globalna kampanja za jednaka prava nacionalnosti je predvodila tu akciju, veršeći pritisak na vlade da reformišu svoje arhaične i diskriminatorne zakone o državljanstvu i obezbede rodnu ravnopravnost.
Globalna kampanja je 13. juna, zajedno sa UNICEF-om i agencijama Ujedinjenih nacija za izbeglice i žene, organizovala prvi Globalni samit o postizanju rodne ravnopravnosti u zakonima o nacionalnosti kako bi istakla štetne efekte ovih diskriminatornih zakona i podstakla reforme.
Događaju u Ženevi prisustvovali su visoki zvaničnici vlade i UN, ali su reč imali i ljudi koji trpe apatridiju zbog ovih neprihvatljivih zakona.
U Ženevi će, počevši od 19. juna, biti održana i 53. sednica Saveta UN za ljudska prava, koja diskriminaciju žena smatra jednim od ključnih pitanja.
Tri prateća događaja sesije će se baviti apatridijom, rodnom diskriminacijom, ljudskim pravima i ksenofobijom, kao i trgovinom ljudima koji su apatridi.
A šta je sa Nehom, koja nije mogla da ostvari svoj san da postane doktor?
Njena majka i drugi aktivisti i advokati u Nepalu neumorno su radili na obezbeđivanju državljanstva za Nehu i njenu sestru.
Umesto da studira medicinu i pomaže bolesnima, odlučila je da studira pravo i da se bori protiv bolesti rodne nejednakosti u svom društvu.
Sada advokat, aktivista i inspirativni mladi lider u oblasti prava na državljanstvo i apatridije, Neha će govoriti na Globalnom samitu u Ženevi, gde će moliti one koji su na vlasti da iskorene arhaične i seksističke zakone o nacionalnosti koji ostaju mrlja u našim demokratijama.
I vi možete čuti njenu priču i njenu molbu za pravdu za nacionalnosti u Nepalu i širom sveta.
Autorka je menadžerka za program i medije u Institutu za apatridnost i inkluziju.
Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
